• Родитељи, да ли сте чули за израз „шерентинг“?

    Објављено 08.04.2019. у Едукација, Савети, Вести

    Да ли знате шта је „шерентинг“ (eng. sharenting)? То је појам који је настао спајањем две речи из енглеског језика – „share“ што значи делити и „parent“ што значи родитељ, а односи се на родитеље који објављују превише слика и видео снимака своје деце на друштвеним медијима.

    То је #TMI (eng. to much information - превише информација) верзија родитељства.

    Неки родитељи желе да са својим online пријатељима поделе колико су заправо поносни на своју децу и да се похвале колико су она паметна и талентована. То раде из добре намере али то није увек добра одлука. Родитељи на тај начин стварају репутацију своје деце на интернету од најранијих периода живота, али већина деце не жели да други људи виде њихове слике и снимке које су њихови родитељи објавили. 

    У многим контекстима родитељи нису сматрали те ствари неким великим проблемом, али код тинејџера то може да утиче на њихову властиту „слику о себи" или да потенцијално доведе до сајбер силеџијства. Друга потенцијална опасност од "шерентинга" је "дигитална отмица", када непознате особе преузму јавно доступне слике деце и користе их у криминалне или сексуалне сврхе.

    Тема шерентинга је постала прилично озбиљна. У случају када родитељи објављују превише информација о својој деце на интернету јављају се нака од следећих питања:

    Питање сигурности: Ако је идентитет деце откривен путем интернета, тиме се дете излаже ризику да му идентитет буде украден и безбедност угрожена. Родитељи су мишљења да се то њиховом детету неће десити. Реалност је заправо другачија и злоупотребе се све чешће дешавају.

    Правна питања: У будућности родитељи се могу суочавати са свим врстама правних питања уколико не добију пристанак своје деце за објављивање садржаја на којима се она налазе. Девојка која је напунила 18 година тужила је своје родитеље јер су објавили слику док је она још била беба, а она није пристала да слика буде постављена и тиме била изложена злоупотреби на интернету.

    Дигитални нарцизам: Објављивањем превише садржаја који се тичу успеха детета или нечег другог што је дете постигло, родитељи стичу утисак да не раде ништа лоше. Заправо то није добро за децу а ни за родитеље. Самопоуздање родитеља не би требало да се гради на основу постигнућа детета.

    Како да родитељи направе баланс између тога шта је у реду да објаве на својим профилима, а шта је оно што би ипак требало да задрже за себе? Са појавом блогера и инфуенсера, много родитеља зарађује новац тиме што објављују садржаје на разним медијским платформама чији су главни актери њихова деца. „Daduniversity“ је мишљења да негативни ефекти надмашују позитивне када се ради о постављању садржаја из приватног живота детета. Родитељи би требало да застану, размисле и поставе себи следећа питања пре него што следећи пут објаве нешто о свом детету на друштвеним мрежама.

    Какву слику стварам о свом детету на интернету? Како друге особе виде моје дете? Да ли ће се можда стидети због овога у будућности? И оно најважније, да ли тај податак може представљати информацију за педофиле који то могу искористити да ступе у контакт са дететом?

    Маме и тате би требало да обратите пажњу да ли желе да буду део дигиталне архиве своје деце. Многи родитељи сматрају да су, као одрасле особе, одговорне за благостање властитог детета и да им не треба дозвола деце док год сматрају да им фотографије не чине никакво зло. Међутим, они морају озбиљније да схвате забринутост своје деце за приватност. Једноставан разговор са децом о томе какве слике воле и да ли се слажу да се оне објаве, помоћи ће да се изгради бољи однос на релацији родитељ-дете. Постови су дигиталне тетоваже. Они су трајни и губите контролу када их објавите. Родитељи морају бити свесни како би тај садржај могао утицати на живот детета на било који начин у будућности.

    Извор: www.daduniversity.com

  • Обратите пажњу када остављате податке на уређајима које више не користите – обично брисање није довољно

    Објављено 03.04.2019. у Вести

    Експеримент који је недавно спроведен у САД-у, показао је да значајан број људи игнорише сопствену безбедност и приватност тако што не брише осетљиве податке са уређаја које су продали или оставили неком другом.

    Око шест месеци, Josh Frantz, виши саветник за безбедност у компанији Rapid7, сакупљао је коришћене десктоп рачунаре, хард дискове, мобилне телефоне и сличне уређаје из залагаонице у близини своје куће у САД-у. Укупно је прикупио 41 десктоп и лаптоп рачунара, 27 меморијских картица, USB меморија и сличних уређаја за складиштење, 11 хард дискова и шест паметних телефона.

    Кад их је прегледао, користећи програмски алат  Pithon, пронашао је  мноштво приватних података од својих бивших власника, укључујући бројне информације које би се могле користити за крађу идентитета, као и више од 200.000 слика, преко 3.400 докумената и скоро 150,000 е-порука. Само су два уређаја исправно избрисана, а само три су шифрована.

    Слична истраживања, спроведена на универзитету Hertfodshire, открила су да више од две трећине употребљивих USB меморија у САД-у и Великој Британији садржи податке о њиховим бившим власницима. Од 100 USB меморија купљених у САД-у, 64 су могле да врате податке које су садржали.

    Обично брисање није довољно

    Важно је запамтити да избрисана датотека није увек потпуно уклоњена. На десктоп и преносним рачунарима, оперативни систем за брисање означава овај простор само као доступан за поновни унос података. Тиме се штеди време и ресурси јер за стварно брисање треба више времена него што мислите. Уколико желите у потпуности да обришете 50GB и ослободите простор, биће вам потребно до сат времена.

    Постоји много алата помоћу којих можете обрисати податке са хард диск  (на пример, BitRaser, BitBleach и Darik's Boot and Nuke) и који већину комерцијално доступних алата за поврат података чини бескорисним. Ако радите са изузетно осетљивим подацима, немојте да ризикујете. Уништите медије физички.

    Ако сте забринути да ће ваши подаци завршити у погрешним рукама, уништите податке са уређаја који више не користите. Ако желите да помогнете и донирате технологију да би други могли да је користе, побрините се да уклоните све поверљиве информације.

    Извор: gizmodo.com

  • Најављено је да ће Facebook бити законом регулисан

    Објављено 01.04.2019. у Друштвене мреже, Вести

    Оснивач и директор Facebook-а, Марк Закерберг сматра да су неопходне нове законске регулативе које би омогућиле боље и квалитетније функционисање друштвене мреже.

    Потребно је увести нове регулативе на интернету како би се онемогућило ширење говора мржње, унапредила и заштитила приватност и лични подаци, али и спречио утицај и мешање у политичке изборе, изјавио је Марк.

    У ауторском тексту за амерички дневник „Вашингтон пост“, Закерберг наводи да је потребна активнија улога држава и регулаторних агенција.

    „Технологија је велики део наших живота и компаније попут Facebook-а имају одговорност. Свакодневно доносимо одлуке о томе који је говор штетан, шта садржи политички маркетинг и како спречити софистициране хакерске нападе“, истиче оснивач.

    Према његовим речима, то је неопходно ради чувања безбедности заједнице корисника.  Ажурирањем правила на интернету може се сачувати оно што је најбоље – слободу изражавања и стварање нових идеја – истовремено штитећи друштво од штете ширег обима. Регулативе су неопходне у четири области: штетан садржај, интегритет избора, приватност и преносивост података.

    Facebook има одговорност да помогне у решавању ових питања. Ова компанија је изградила напредне системе за проналажење штетног садржаја, заустављање ометања избора и повећање транспарентности огласа. Марк наводи како заједница не би требало да се ослања на појединачне компаније које се саме баве овим питањима. Потребна је шира дебата о томе шта желимо као друштво и како регулација може помоћи. Ова четири подручја су важна, али постоји још области о којима треба расправљати.

    Извор: www.washingtonpost.com

  • Наставници у борби за безбедност деце на интернету

    Објављено 29.03.2019. у Вести

    Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, саопштила је да је дигитално вршњачко насиље најзаступљенији вид онлајн угрожавања безбедности деце на интернету, због чега је неопходно укључивање наставника у процес едукације о заштити деце на интернету и превенције дигиталног насиља.

    На регионалној конференцији „Дисконектуј насиље“ која је одржана у Музеју науке и технике, у организацији удружења иСербиа, уз подршку Министарства трговине, туризма и телекомуникација, државна секретарка је истакла да је то Министарство подржало одржавање регионалних конференција на тему дигиталне писмености и дигиталне безбедности, са циљем размене искустава и знања у овој области.

    „Србија је за сада једина земља у региону која институционално решава ове проблеме путем Националног контакт центра за безбедност деце на интернету. Искуство нам је показало да су најчешћи облици онлајн угрожавања деце, поред вршњачког насиља, уцене и претње, злоупотребе фотографија, као и да су у порасту случајеви стварања зависности од видео игара и опасности од такозваних игара изазова“, навела је Матић.

    Она је истакла да у борби за јачање безбедности деце на интернету просветни радници имају значајну улогу, пре свега у подизању дигиталне писмености ученика, подсетивши да је велики број наставника веома активан на овом плану, између осталог и учешћем у редовном годишњем конкурсу „Дигитални час“, Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

    „Министарство је издвојило средства за обуке наставника у области безбедности деце на интернету, као и за социјалне и здравствене раднике, имајући у виду да негативне последице угрожавања деце на интернету, како психолошке, тако и социолошке, могу бити веома тешке и дуготрајне“, упозорила је Матић.

    Државна секретарка је додала и да је за процес подизања свести о ризичним ситуацијама приликом коришћења нових технологија, важно и укључивање вршњачких едукатора, најавивши да ће овај вид едукације бити примењен и у предавањима које представници Националног контакт центра за безбедност деце на интернету редовно држе у школама широм Србије.

  • „Dream Market“ – највећа продавница на Dark web-у ће бити угашена

    Објављено 28.03.2019. у Вести

    Dark Web” је термин који се односи на специфичну колекцију wеб-сајтова која постоји на енкриптованој мрежи и не може се пронаћи коришћењем традиционалних интернет претраживача. Скоро сви сајтови на тзв. “Dark web-u” крију свој идентитет користећи алат за кодирање – Tor browser. Једном када уђете у Dark web, моћи ћете да приступите сајтовима који продају дрогу, оружје и – искрено – још много горим стварима.

    Dream Market, тренутно највећа продавница на dark web-у најавила је гашење 30. априла 2019. године. Истог дана када су Europol, FBI и DEA објавили десетине хапшења повезана са продајом дроге на dark web-у, саопштена је и ова информација. Ово је изазвало побуну корисника Dream Market-а, јер сматрају да су се припадници закона већ инфилтрирали на сајт и да су прикупили податке о њима.

    Корисници сајта Dream Market се плаше да се не понови догађај из 2017. године када је холандска полиција преузела Hansa Market и водила тај сајт месецима, током којих је прикупљала доказе против корисника портала. Представници закона су касније користили те доказе за хапшење, али су употребљавали и корисничке податке како би покушали да преко њих приступе и неким другим продавницама на dark web-у. На насловној страници Dream Market-а као и на страници за регистрацију налазе се информације да се све „пребацује“ на нови URL, што може представљати само трик да се прикупе подаци о корисницима.

    Dream Maket-а у последње време је имао техничких проблема у раду. Недавно је обелодањено у медијима да је хакер успео да приступи подацима са сајта и ставио те податке на продају. Такође, сајт је често био изложен DDoS нападима.

    Dream Market је последњи од четири велике продавнице (поред AphaBay, Hansa Market i RAMP продавница), које су доминирале на dark web-у средином деценије. Европске власти су угасиле AlphaBay у јуну 2017. године, а након месец дана и Hansa Market, док је руска полиција затворила RAMP у септембру исте године. Silk Road је доминирао пре њих (у периоду од 2011. до 2013. године, када је затворен од стране америчких власти). Ово ће бити једна од ретких продавница на dark web-у која ће прекинути своје активности без уплитања представника закона.

    Izvor: www.zdnet.com

  • ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ ЗА КОРИСНИКЕ ИНТЕРНЕТА: ЕП изгласао нову Директиву о ауторским правима

    Објављено 27.03.2019. у Вести

    Европски парламент je изгласао нову Директиву о ауторским правима, чији је циљ да донесе корист грађанима, свим креативним секторима, штампи, истраживачима, едукаторима и институцијама културног наслеђа, наводи се у саопштењу Европске комисије.

    Потпредседник за Јединствено дигитално тржиште Andrus Ansip и комесар за дигиталну економију и друштво Mariya Gabriel подржали су усвајање Директиве о ауторским правима на дигиталном јединственом тржишту од стране Европског парламента, заједничком изјавом:

    „Ова Директива штити креативност у дигиталном добу и осигурава да грађани ЕУ имају користи од ширег приступа садржају и нове гаранције заштите слободе изражавања на интернету. Нова правила ће ојачати креативне индустрије које представљају 11,65 милиона радних места, 6,8% БДП-а и годишње вреде 915,000 милиона евра.

    Гласање за Директиву осигурава праву равнотежу између интереса свих учесника - корисника, креатора, аутора, новинара - и поставља пропорционалне обавезе online платформама.

    Директива о ауторским правима штити слободу изражавања која је кључна вредност Европске уније. Она поставља јаке гаранције за кориснике, јасно стављајући до знања да је свуда у Европи употреба постојећих радова у сврху цитирања, критика, прегледа, карикатуре и пародије изричито дозвољена. То значи да се „memes“ и сличне пародијске креације могу слободно користити. Интереси корисника су такође очувани кроз ефикасне механизме за брзо оспоравање било којег неоправданог уклањања њиховог садржаја од стране платформи.

    Истовремено, Директива ће побољшати положај креатора у њиховим преговорима са великим платформама које углавном имају користи од њиховог садржаја. Писцима, новинарима, певачима, музичарима и глумцима биће лакше да преговарају са својим издавачима или продуцентима. Нова правила ће такође омогућити истраживачким организацијама, универзитетима, школама, библиотекама и музејима да користе више садржаја на интернету. Директива узима у обзир нове технологије како би се осигурало да истраживачи могу да искористе текст и податке у пуном потенцијалу.“

    Анкета

    Анкете Комисије су 2016. године показале да 57% корисника интернета приступа друштвеним мрежама, информаторима или претраживачима. 47% ових корисника читају само изводе које су сакупили и приказују ови сајтови. Исти тренд је примећен и у музичкој и филмској индустрији: 49% корисника интернета у ЕУ приступа музици или аудиовизуелном садржају на интернету, 40% корисника у добу од 15 до 24 године гледало је ТВ на интернету најмање једном недељно. Овај тренд је од тада растао.

    Следећи кораци

    Текст који је усвојио Европски парламент, треба формално да одобри Веће Европске уније у наредним недељама. Када буду објављен у Службеном листу ЕУ, државе чланице ће имати 24 месеца да пренесу нова правила у своје национално законодавство.

    Позадина 

    Реформа ЕУ о ауторским правима модернизује правила о ауторским правима ЕУ која датирају из 2001. године, када није било друштвених медија, није било видео на захтев, музеја који дигитализују своје уметничке колекције и наставника који пружају online курсеве. Данашњи споразум је део шире иницијативе за прилагођавање правила о ауторским правима ЕУ дигиталном добу. У децембру 2018. године законодавци ЕУ сложили су се о новим правилима како би олакшали европским емитерима да поједине програме учине доступним на њиховој телевизији уживо или online.  А од 1. априла 2018. године, Европљани који купују или се претплате на филмове, спортске емисије, музику, е-књиге и игре у својој матичној држави чланици могу да приступе овом садржају када путују или привремено бораве у другој земљи ЕУ.

    Извор: http://europa.eu

  • Facebook направиo још један сигурносни пропуст

    Објављено 26.03.2019. у Друштвене мреже, Вести

    Још један невероватан сигурносни пропуст откривен је у Facebook-овом систему. Лозинке стотина милиона корисника Facebook-a, уместо заштићене, чуване су на серверима Fecebook-а у обичном текстуалном облику. У преводу, било ко од Facebook-ових запослених могао је, у било којем тренутку, искористити лозинку и ући у туђи профил или је проследити трећој страни.

    Процењује се да је овим пропустом угрожено између 200 и 600 милиона корисника Facebookа.

    Из компаније Facebook су се огласили поводом овог најновијег сигурносног пропуста, и саопштили како су за проблем сазнали још у јануару у склопу провере сигурности у компанији, пише Zimo. Додају како су у међувремену поправили пропуст и да ће о њему обавестити све кориснике који су били угрожени. Из Facebook-а су такође објавили како нема доказа да је неко искористио тај пропуст и компромитовао податке па сматрају да није потребно мењати лозинке. Наводно су незаштићене лозинке корисника апликација Facebook Lite-a, Facebooka i Instagrama.

    Без обзира на Facebook-ове тврдње, за сваки случај, промените лозинку.

    Многи експерти за безбедност препоручују додатни слој провере аутентичности: обично у виду нумеричке шифре која се шаље као текстуална порука. Ако се, на пример, пријављујете на неки веб сајт са свог лаптопа, ви најпре упишете своју лозинку. Затим упишете шифру коју сте примили као SMS да бисте потврдили да сте то заиста ви а не неки хакер.

    Замисао двослојне лозинке је се отежа употреба лозинке која је доведена у питање. Затражи Вам се још једна информација која треба да је позната само Вама.

    Да би се нашао компромис између безбедности и угодности, обично ћете укључити опцију да се ова провера заобиђе када следећи пут употребите исти веб претраживач, односно исти уређај. То неће помоћи ако вам неко украде лаптоп, али ће спречити да други користе вашу лозинку на уређају који ви не користите. Ако се пријављујете у некој библиотеци или на неком другом јавном рачунару, не заборавите да поништите опцију да се ова провера следећи пут прескочи.

    Електронска пошта је најосетљивија, зато што може да се употреби за ресетовање лозинки на другим местима, као што су банке и сајтови за куповину.

    Пошто омогућите аутентификацију у два корака, обично морате поново да се пријавите на свој налог преко различитих веб претраживача и уређаја које користите. Пошто упишете своје корисничко име и лозинку, послаће вам се шифра на ваш телефон. Мораћете да је упишете да бисте довршили пријављивање. Некоме ће се такав начин пријављивања и заштите налога на интернету учинити компликовано, али то је мала жртва да би се омогућила безбедност.

    Извор: itmagazin.info

  • Шта је PEGI?

    Објављено 25.03.2019. у Вести

    PEGI (енгл.Pan-European Game Information) je паневропски систем за процењивање узрасне подобности садржаја видео-игара, који је Европска комисија установила 2003.године. Користи се у преко 40 европских земаља, укључујујући и Србију.

     PEGI систем садржи оцене старости које пружају смернице потрошачима а пре свега родитељима да одлуче да ли ће купити одређену видео-игру за дете или не. Ознаке указују да ли је конкретна видео-игра примерена узрасту детета и какав је њен садржај. На пример, уколико се на игрици налази PEGI ознака 7, то значи да је намењена деци која имају 7 и више година.

    Старосне категорије су: 3,7,12,16,18 а поред ових бројчаних постоји и ознака:  „Препоручен родитељски надзор“ који се користи за одређене апликације.

    PEGI узрасне ознаке


    PEGI ознаке за садржај игара


    PEGI пружа савете у вези са старосном прилагођености игре, међутим свако дете је другачије и родитељи би на крају требали да одлуче шта њихова деца могу да гледају или доживљавају.

    САВЕТИ ЗА РОДИТЕЉЕ

    • - Увек потражите старосну класификацију на пакету видео-игара или резиме-преглед игре. У сваком случају, сами играјте игру и процените.
    • - Играјте видео-игрице са својом децом, то је најбољи начин да сазнате више о њима. Објасните им зашто неке игре можда нису прикладне.
    • - Договорите се о времену које дете може дневно или у току недеље провести играјући видео-игре. Поставите границе (време, online приступ,узраст) помоћу алата за родитељску контролу (Parental Control).
    • - Оnline игре омогућавају играчима да комуницирају једни са другима. Реците својој деци да не дају личне податке и да не би требало да се састају са играчима које су виртуелно упознали, осим ако ви идете са њима.
    • - Подстичите децу да пријављују проблеме као што су вређање, говор мржње, претње и уцене, непримерен садржај…
    • - Пријавите неприкладно понашање користећи специфичне механизме за жалбе на конзолама или web локацијама игара.

     

    САВЕТИ ЗА ДЕЦУ

    • - Лоше понашање, говор мржње или варање није у реду! Можете блокирати друге играче да вас контактирају, пријавити их провајдеру игре или платформи и рећи својим родитељима.
    • - Одмах обавести своје родитеље ако наиђете на било коју информацију због које се осећате непријатно!
    • - Немојте давати личне податке као што су адреса, број телефона, лозинке, слике, назив школе коју похађате…
    • - Никада не идите на састанке са неким кога сте упознали на мрежи без дозволе својих родитеља!
  • „Дигитална хуманистика“ за савремено образовање

    Објављено 22.03.2019. у ИКТ у образовању, науци и култури, Вести

    „Развој дигиталне писмености је у фокусу Министарства трговине, туризма и телекомуникација и биће кључна тема стратегије дигиталних вештина која је у припреми“, поручила је помоћница министра за електронске комуникације у том Министарству, Ирини Рељин, на отварању конференције „Дигитална хуманистика“ на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

    Она је подсетила да је са Филолошким факултетом успостављена сарадња у овој области са циљем реализације пилот пројеката у формалном образовању, као и заједничког рада на формулисању стратешких мера за унапређење дигиталних компетенција.

    Обраћајући се учесницима конференције, продеканка за међународну сарадњу Јулијана Вучо, напоменула је да Филолошки факултет прати дигиталне трендове у образовању, док је продеканка за науку, Јелена Филиповић, указала да конференција има за циљ да пружи примере добре праксе у примени савремених технологија у настави, дигиталних и веб алата, као и дигиталних медија.

    Дводневна конференција одржава се у оквиру пројекта „Дигитална хуманистика - развој дигиталних компетенција наставника“, невладине организације „Научи ме“ из Ниша, у сарадњи са продеканатом за науку Филолошког факултета Универзитета у Београду и под покровитељством Министарства трговине.

    Део пројекта чини и портал www.digitalnahumanistika.rs на којем ће бити постављена Moodle платформа за наставнике са садржајима и могућношћу размене на плану примене нових технологија у настави, укључујући и образовну употребу мобилних телефона, друштвених мрежа, онлајн игара и сл.

    Учесницима конференције представљен је и Национални контакт центар за безбедност деце на интернету Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

  • Упознајте Tik Tok, нову друштвену мрежу

    Објављено 22.03.2019. у Друштвене мреже, Вести

    Апликација нове друштвене мреже Tik Tok корисницима пружа прилику да креирају, деле и откривају кратке видео снимке у трајању до 60 секунди са пријатељима, породицом или целим светом. Садржаји су изузетно разноврсни, од музике и плеса, преко комичних скечева до хране, спорта и животиње. Ова апликација је тренутно доступна на 34 језика са 150 милиона активних корисника и најпопуларнија међу корисницима млађим од 16 година. Правила и услови коришћења ове друштвене мреже наводе да није намењена деци која су млађа од 13 година.

    Како функционише Tik Tok?

    Када се преузме апликација, одмах се могу погледати видео записи који су други јавно објавили на каналу, али не и да се дели и објављује садржај док се не направи сопствени налог. Кликом на иконицу профила, можете одабрати да се региструјете путем email адресе, броја мобилног телефона или постојећег Google, Facebook, Instagram ili Twitter налога. Када корисник изабере неку од опција, од њега се тражи да унесе датум рођења. У случају да дете које има мање од 13 година покуша да се региструје, биће обавештено да Tik Tok није намењено узрасту детета млађег од 13 година.

    Слично као и код осталих друштвених апликација, Tik Tok садржи почетну страницу  на којој се налазе видео креације других корисника, затим део за обавештења, подаци о профилу и „discover“ део у којем се налазе видео снимци филтрирани према популарним hashtagovima, које корисници претходно монтирају уз помоћ различитих филтера и подешавања формата трајања.

    Тинејџери воле ову друштвену мрежу, јер им омогућава да се креативно изразе кроз музичке спотове који сами креирају. Tik Tok такође има неке занимљиве специјалне ефекте које корисници могу да примене на своје видео снимке како би их учинили јединственим. Објављени садржај је могуће поставити на друге платформе како би га поделили са што више људи. Услов за снимање и приказивање уживо је да корисник има најмање хиљаду пратилаца.

    Разлози забринутости код родитеља

    Сваки профил креиран на овој платформи је јаван по унапред дефинисаном подешавању, па свако у апликацији може да види свачије објаве. Међутим само одабрани пратиоци могу слати директне поруке упућене власнику профила. 

    Корисници могу да реагују и лајкују видео снимке, да прате друге налоге или да шаљу поруке једни другима. Постоји ризик да ће странци моћи директно да контактирају децу путем ове апликацијеTik Tok messenger има 2 расположива подешавања приватности. Једна могућност је да поруке буду искључене, тако да нико не може да шаље поруке власнику профила, а друга могућност је да поруке могу да шаљу само пријатељи тј пратиоци што значи да случајна особа не може слати поруке власнику профила осим ако се корисници не прате међусобно на платформи.

    Деца могу бити у искушењу да ризикују тако што ће прихватати све захтеве за праћење како би имали што више пратилаца и лајкова, па је јако важно да родитељи разговарају са својом децом о томе шта деле и са ким. Постоје неки hashtag-ови на овој платформи који могу кршити смернице заједнице промовисањем неприкладног понашања или самоповређивања. Tik Tok тежи да такве садржаје уклања са своје платформе, али се већином ослањају да корисници сами пријављују да такви садржаји крше правила коришћења те друштвене мреже.

    Оно што је корисно код ове апликације је услуга обавештења која упозорава кориснике да су апликацију користили више од 2 сата. У случају да апликацију користи дете могуће је укључити ограничени режим како би се филтрирао непримерен садржај. Саветујемо да налог детета треба да буде подешен као приватан, тако да сви видео снимци буду видљиви само за оног ко их је креирао али не и за друге кориснике платформе међу којима се могу крити предатори. Помоћу приватног налога се могу прихватити или одбити пратиоци и ограничити да поруке могу послати само пратиоци које су прихваћени од стране власника налога.

    Упозорење за родитеље: Чак и са приватним налогом на Tik Tok друштвеној мрежи, профил детета, корисничко име и биографија су видљиви свим корисницима те друштвене мреже па самим тим ти подаци могу бити злоупотребљени.

    Извор: internetmatters.org