• „Дигитална Европа“ правац дигитализације Србије

    Објављено 10.12.2018. у Дигитална безбедност, ИКТ у образовању, науци и култури

    Савет Европе усвојио је текст предлога програма Дигитална Европа који ће бити основа за преговоре са Европским парламентом о имплементацији тог програма. Програм „Дигитална Европа“, покренут је да подстакне ширу дигитализацију и усвајање нових технолошких достигнућа у пет кључних области: суперкомпјутери, сајбер безбедност, напредне дигиталне вештине, ширење друштвене употребе дигиталних технологија и вештачка интелигенција.

    Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, изјавила је тим поводом да је програм „Дигитална Европа“ још једна потврда да је дигитализација стратешки приоритет развоја држава Европске Уније.

    „Овај програм такође може да представља смернице Републици Србији за планирање даљих корака дигитализације“, истакла је Матић, напомињући да је један од утврђених праваца у Стратегији развоја мрежа нових генерација , усклађивање са Јединственим дигиталним тржиштем, на којем је и „Дигитална Европа“ заснован.

    Она је подсетила да је од наведених европских приоритетних области, Република Србија поставила регулаторни оквир сајбер безбедности, да је у припреми Стратегија развоја дигиталних вештина, као и да је припремљен нови Закон о електронским комуникацијама.

    Европска комисија предложила је у јуну ове године улагања од 9,2 милијарде евра у програм „Дигитална Европа“ за период од 2021. до 2027. године.


  • Савремено образовање за развој дигиталне писмености

    Објављено 06.12.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури

    Помоћник министра за електронске комуникације у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Ирини Рељин, изјавила је на отварању регионалне конференције „Предузетништво и дигитална писменост младих“, у хотелу „Метропол“, да је приоритет у подстицању развоја дигиталне писмености савремено образовање.

    Формирање кадрова за тржиште рада будућности и развијање индивидуалног и предузетничког духа мора почети од најранијег доба применом нових технологија у образовном систему“, истакла је Рељин.

    Она је навела да Министарство трговине, туризма и телекомуникација, у оквиру капиталног пројектаПовезане школе“, спроводи унапређење информационо-комуникационе инфраструктуре у свим основним и средњим школама у Србији.

    „У оквиру тог пројекта, који обухвата укупан развој е-образовања и спроводи се у сарадњи са Министарством просвете, све основне и средње школе су у претходне две године повезане на Академску мрежу Србије, а континуирано се  унапређује квалитет и брзина ових веза“, рекла је Рељин, најавивши да ће Министарство телекомуникација наредне године спровести четврту по реду годишњу школску кампању „ИТ караван“, која промовише и едукује основце о примени дигиталних технологија у учењу, али и о начинима заштите од злоупотреба технологија.

    „Ради подизања дигиталне писмености код целокупног становништва Министарство трговине, туризма и телекомуникација Министарство припрема свеобухватну Стратегију развоја дигиталних вештина према европским стандардима, где ће нарочита пажња бити посвећена деци и младима, подизању њихове дигиталне културе и дигиталне безбедности“, закључила је помоћник министра.


  • Ниш ослонац дигитализације српске привреде

    Објављено 06.11.2018. у ИКТ и привреда, ИКТ у образовању, науци и култури

    Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, истакла је на отварању Форума напредних технологија у Нишу, да тај град, као технолошки и иновативни расадник представља један од ослонаца дигитализације српске привреде.

    „Влада Србије континуирано улаже у истраживање и подстицај иновација у овом граду“, рекла је Матић, подсетивши да је током прошле године реновирано и опремљено 607 квадратних метара на Електронском факултету у Нишу и да је отворен Стартап центар који је постао средиште окупљања иновативних компанија јужне Србије.

    Она је најавила да ће до краја новембра почети изградња Научно-технолошког парка у Нишу и да је започет пројекат проширења Електронског факултета, који ће омогућити обуку студената за коришћење напредних технологија и учење кроз праксу, развој бизнис инкубатора, као и простор за истраживање и развој производа већих компанија.

    „Савет за иновационо предузетништво и информационе технологије предложио је и проширење и опремање радионица Научно-технолошког парка Београд и унапређење опреме Електротехничког факултета у Београду и Инвестиционог центра тог факултета“, додала је државни секретар, напоменувши да су оба пројекта процењена на укупно 5 и по милиона евра.

    Осим подстицања истраживања и предузетништва за успешну дигитализацију кључни су и закони, али и инфраструктура и развој дигиталних вештина, навела је државни секретар, подсетивши да су усвојени важни закони за развој дигиталне економије, као што су Закон о електронској идентификацији, електронском потпису и услугама од поверења у електронском пословању и Закон о информационој безбедности.

    „У области развоја широкопојасних мрежа нове генерације Министарство трговине, туризма и телекомуникација припремило је програм подстицаја изградњи отворених приступних оптичких мрежа у руралним подручјима“, навела је Матић, подсетивши да је усвојена и Стратегија развоја мрежа нове генерације.

    Она је додала и да је у циљу подизања дигиталних вештина у току пројекат „Повезане школе“, који ће допринети примени ИКТ- образовању, као и да је у процесу израда свеобухватне Стратегије развоја дигиталних вештина.

  • Грађани приоритет у процесу дигитализације

    Објављено 26.10.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури, Инфраструктура

    Мере за развој које се доносе на државном нивоу прате глобалне трендове и усмерене су на развој дигиталне економије и дигиталну конвергенцију, саопштила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, на свечаном отварању Бизнис дана конференције Синергија2018, у хотелу Краун Плаза у Београду.

    „Међутим, приоритет су грађани“, нагласила је Матић, објаснивши да  истраживања о онлајн активностима грађана који су на мрежи и њиховом разумевању могућности које дигиталне технологије нуде, показују потребу за развијањем дигиталне писмености и дигиталних вештина.  

    „Грађани дигиталне технологије углавном користе пасивно, чак 68,8% корисника никад не користи сервисе за плаћање преко интернета, а 66,6% не зна шта је клауд. И у погледу онлајн заштите прилично је низак ниво знања, на пример, 42,3% корисника нема лозинку за приступ свом уређају“, навела је Матић.

    Она је рекла да с обзиром на потребу за системским развојем дигиталних вештина код целокупног становништва, Министарство трговине, туризма и телекомуникација припрема Стратегију развоја дигиталних вештина.

    „Мере ће бити донете на основу потреба тржишта рада, са циљем омогућавања грађанима да искористе све бенефите дигитализације и ради сузбијања претећег дигиталног јаза између урбаних и руралних подручја“,  објаснила је.

    Државни секретар је напоменула да да је дигитализација образовања кључна за генерације будућности, подсетивши да то Министарство у сарадњи са Министарством просвете, реализује капитални пројекат за развој ИКТ инфраструктуре „Повезане школе“.

    Као кључна законодавне активности на плану подстицања дигитализације, Матић је навела доношење Закона о електронској управи, Закона о електронској идентификацији, електронском потпису и услугама од поверења у електронском пословању, Закона о информационој безбедности, Стратегију развоја нових мрежа, као и предлог новог Закона о електронским комуникацијама.


  • Рекордан број земаља у Недељи програмирања

    Објављено 26.10.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури

    Недеља програмирања (Code Week), иницијатива младих саветника Дигиталне агенде ЕУ, ове године одржана је у 74 земље широм света, што је рекорд од почетка ове акције 2013. године, а Србија је према броју одржаних догађаја у односу на број становника заузела 15. место, објављено је на порталу те иницијативе.  

    Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, истакла је тим поводом да је промоција програмирања веома важна за подстицање грађана, а посебно деце и младих да се припреме за послове будућности.

    Она је позвала све актере који се баве едукацијом да континуирано приређују догађаје којима ће приближити програмирање и дигиталне технологије грађанима.

    У оквиру Европске недеље програмирања која je ове године обележена од 6. до 21. октобра, под слоганом „Оживљавање идеја“, одржано је преко 42.000 догађаја, од тога у Србији око 400.

    Министарство трговине, туризма и телекомуникација, које сваке године подржава ову иницијативу организовало је програм вршњачке едукације у Математичкој гимназији за ученике пет основних школа из Београда.

  • „Оживљавање идеја“ за будућност

    Објављено 11.10.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури

    Поводом Европске недеље програмирања, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић,  поручила је деци и младима да развијају дигиталне вештине јер ће им оне бити неопходне како би били успешни у професијама будућности.

    У обраћању ученицима београдских основних школа који су присуствовали часу вршњачке едукације из програмирања у Математичкој гимназији, Матић је навела да ће у будућности девет од десет радних места захтевати дигиталне вештине.

    „Чак и ако не размишљате о томе да једног дана постанете програмери, познавање и разумевање принципа кодирања помоћи ће вам да будете напреднији у образовању и на послу, а алгоритамско размишљање помоћи ће вам и у решавању животних проблема“, рекла је Матић, напомињући и да техничке и природне науке нису довољне за успешну 4. индустријску револуцију, те да је важно стећи и културни и морални компас кроз изучавање друштвених наука.

    Министарство трговине, туризма и телекомуникација у сарадњи са Математичком гимназијом, организовало је програм вршњачке едукације у оквиру којег су талентовани ученици осмог разреда те гимназије одржали презентације за ђаке шестог разреда из пет београдских основних школа: „Исидора Секулић“, „Радојка Лакић“, „Дринка Павловић“, „Владислав Рибникар“ и „Краљ Петар Први“.

    Министарство је позвало и друге школе, институције, као и компаније да се придруже овогодишњој Европској недељи програмирања – Code Week, која се под слоганом „Оживљавање идеја“ обележава у целом свету од 6. до 21. октобра.

    Република Србија сваке године активно учествује у овој иницијативи, придружујући се европској дигиталној заједници, и високо је рангирана на листи земаља учесница према броју и квалитету организованих догађаја. Акција је покренута 2013. године, на иницијативу младих саветника Дигиталне агенде ЕУ, са циљем промоције програмирања и дигиталне писмености.

  • Европска недеља програмирања од 6. до 21. октобра

    Објављено 05.10.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури

    Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, позвала је све образовне институције, као и компаније и организације усмерене на нове технологије, да се прикључе Европској недељи програмирања (EU Code Week), која се ове године обележава у целом свету од 6. до 21. октобра, под слоганом „Оживљавање идеја“.

    „Циљ ове акције јесте да се програмирање и дигитална писменост приближе што већем броју учесника на забаван и ангажован начин и да се подстакне развој дигиталних вештина, пре свега код младих“, подсетила је Матић, позивајући све заинтересоване да приреде догађаје који ће инспирисати и мотивисати децу и младе, али и све остале грађане, да открију свет кода и могућности које програмирање пружа у свим професионалним али и животним областима.

    Министарство трговине, туризма и телекомуникација, које сваке године подржава Европску недељу програмирања, овим поводом организоваће програм вршњачке едукације из програмирања у Математичкој гимназији у Београду.

    Европска недеља програмирања покренута је 2013. године, на иницијативу младих саветника Дигиталне агенде ЕУ.

    Република Србија активно учествује у овој иницијативи, придружујући се европској дигиталној заједници, и високо је рангирана на листи земаља учесница према броју и квалитету организованих догађаја. Прошле године је била на седмом месту.

    Сви догађаји који се организују могу да се региструју на порталу https://codeweek.eu, односно http://www.codeweek.rs.

  • Признање за допринос дигитализацији културе

    Објављено 03.10.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури

    На свечаности у Народном музеју државном секретару у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјани Матић уручена је захвалница за заслуге у области унапређења процеса дигитализације у култури.

    Министар културе и информисања Владан Вукосављевић, уручио је захвалнице и другим представницима Владе Србије и институција, као и компанија, које су допринеле дигитализацији културног наслеђа, међу којима су Академска мрежа Србије, Српска академија наука и уметности, Народни музеј, Историјски музеј Србије, Југословенска кинотека, Народна библиотека Србије и многе друге.

    Овом приликом представљен је Правилник о ближим условима за дигитализацију културног наслеђа.



  • Француска забранила употребу мобилних телефона у школи

    Објављено 05.09.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури

    Захваљујући новом закону, деца у Француској млађа од 15 година од овог понедељка више не смеју да користе мобилне телефоне у току наставе.

    Забрана коришћења мобилних телефона током наставе је актуелна од 2010. године, а са новим законом забрањена је њихова употреба и за време одмора, као и за време ручка.

    Школе имају право да изаберу да ли желе да укључе забрану и за ученике старије од 15 година. Такође, постоје и изузеци у забрани, када су у питању деца са посебним потребама.

    По новом закону ученици ће морати да угасе своје мобилне телефоне или да их оставе у школском ормарићу.

    Француски министар образовања Жан Мишел Бланкер је у јуну подржао нови закон и назвао га „Закон 21. века“. Овај закон ће, како је рекао, побољшати дисциплину међу 12 милиона ученика у Француској.


    Извор: Business Insider

  • Професор 21. века мора да буде и добар интернет сурфер

    Објављено 08.08.2018. у Дигитална безбедност, ИКТ у образовању, науци и култури

    Бесмислено је и непрофесионално да професори игноришу интернет. Напротив, они су дужни да упуте студенте како се, у њиховим областима, интернет може и треба користити, каже професор Факултета драмских уметности Иван Меденица.

    Интернет омогућава много већу самоукост, а јача и мишљење да је све више занимања за које факултети немају адекватне програме. Да ли факултете теба модернизовати?

    Извесни степен модернизације наставе је неопходан. Пре свега, наставници су одувек били дужни да развијају своје планове и програме, додају нове изворе и сазнања, а данас, у доба интернета, то је још много важније. Ако студентима говориш само оно што и сами могу да нађу на нету, онда се поставља питање смисла и сврхе таквих предавања. Такође, наставници морају да прате развој нових генерација, њихових интересовања и њихове психофизиолошке конституције.

    На пример, нове генерације, миленијалси пре свега, у потпуности су, од рођења, "набаждарени" на дигиталне формате и у погледу брзине промене фокуса и у погледу визуелне атрактивности, и професор то мора да има у виду: да му предавање прате поwерпоинт презентације на екрану, слајдови, видео инсерти и сл. И у ритму предавања мора да мисли о овоме, да га непрестано модулира, оштро мења, да му усмено излагање има изражене перформативне аспекте... Наставник који нема ни минимум талента за сценски наступ извесно је промашио професију.

    Међутим, нисам горе случајно истакао да нам је потребан "известан" степен модернизације: то значи да је неприхватљиво да се драстично мења и смањује обим и врста захтева само зато што они нису у складу са очекивањима, интересовањима или тренутним могућностима миленијалса. У случају мог предмета, Историје светског позоришта и драме, то би значило да не читају светску драмску класику, то не може никако! Наравно, професор не сме да наступа са позиције игнорисања тог проблема, поготово не некаквог презира: мора да зна да они долазе из потпуно руинираног система средњег образовања, и да се никакво претходно знање не мора да подразумева. Зато мора да им, користећи различите методе, отвори апетит за нешто што нису никада пробали, као што добри родитељи науче децу да воле рибу или шаргарепу.

    Такође, потпуно је бесмислено, чак и непрофесионално да професори игноришу интернет: напротив, они су дужни да упуте студенте како се, у њиховим областима, интернет може и треба да користи. Иако су рођени с нетом, миленијалси, парадоксално, често нису интернетски писмени, не знају његове специфичности. Професор мора да им објасни разлику између Википедије и Енциклопедије Британике, да их научи да постоје википедије на различитим језицима, да су неке поузданије и садржајније од других, да гоогле претрага има своја правила, да прве референце које нам он избаци не морају да буде и најбитније за оно што истражујемо... Укратко, професор мора да научи студенте на првом часу како да они, за његову научну област, сурфују по интернету. Добар професор 21. века мора да буде и добар интернет сурфер.

    Будући да сте испратили многе генерације да ли се заиста осећа разлика између миленијалса и осталог света?

    Разликују се по психофизичкој обликованости у складу с дигиталним светом, што има везе с многим стварима битним и за наставу, од врсте њихове пажње до интересовања. Они се такође разликују и по великој незаинтересованости, несвести, о историјским токовима, што мислим да је веома опасно: морају да знају да је њихов живот, са свим оним што је у њему и добро и лоше, у великој мери повезан с изборима које су, не тако давно, правили њихови родитељи, или бабе и деде. Несклоност читању није специфична само за миленијалсе, то је процес који траје, бојим се, већ деценијама, можда и од мојих генерација па и оних старијих: само се убрзава, као лавина. Њихова предност је, што за разлику од нешто старијих генерација, оних рођених крајем осамдесетих, немају "Калимеро" синдром - да су им за све криви други, родитељи, ратови у бившој Југославији...

    Извор: Vice