• Опрез: Глобална email превара Sextortion активна и у Србији

    Објављено 15.03.2019. у Опасности, Вести

    Последњих неколико месеци у порасту је врста email преваре позната као sextortion. На мети су корисници из целог света, а значајан број оваквих покушаја изнуде новца приметили смо и у Србији. Постоји неколико варијација sextortion преваре, заједничко им је да уцењују жртве наводним компромитујућим видео снимцима (који, да одмах буде јасно, не постоје) и за ћутање траже да им се уплати одређени износ новца у Bitcoinima. У различитим варијантама ове преваре, криминалци захтевају различите износе – $999, $1400, $1900, $2900 итд.

    Како би превара била уверљивија, нападачи су убацили један лукав детаљ. Наиме, прва реченица сваке поруке је отприлике иста – нападач саопшти жртви да зна њену лозинку и напише која је. И заиста, у питању је лозинка коју је корисник у неком тренутку у прошлости користио за пријављивање на свој налог (за Facebook, Google, Yahoo или неки други сајт на интернету). Нападачи рачунају да ће та информација изазвати панику и да ће жртва бити спремнија да плати. Уз то, користе неке од уобичајених техника социјалног инжењеринга: застрашивање жртве, кратак временски рок за реаговање како би се појачао притисак и сл.

    Одакле нападачима лозинка жртве?

    Сећамо се чувеног и највећег случаја цурења података компаније Yahoo чији је обим, када су напокон обелодањени сви подаци, износио невероватних 3 милијарде корисничких налога! Дакле, компромитовани су сви Yahoo налози отворени до 2013. године. На dark web-у се могу пронаћи  пакети од више стотина милиона (и милијарди) различитих прикупљених информација из различитих интернет напада, укључујући и корисничке налоге и лозинке корисника.

    Како гласи лажна email порука sextortion интернет преваре? 

    У првој реченици email поруке, нападач најчешће напише лозинку неког налога који жртва користи. Затим објашњава због чега је послао ову поруку. Наводи да је убацио малициозни софтвер на сајт за одрасле и да је жртву, док је она наводно гледала клипове на сајту за одрасле, шпијунирао и приступио њеном екрану и камери, и том приликом направио њен снимак и снимак садржаја који је гледала. Затим нападач тврди да је прикупио све контакте жртве са Facebooka, Messengera и емаил налога и да ће њеним пријатељима послати „наводни“ снимак.

    Нападач у наставку говори о томе да постоје 2 опције уколико жртва не жели да тај снимак буде послат пријатељима на друштвеним мрежама. Прва је да жртва занемари поруку, а у том случају ће наводно послати компромитујући материјал свим контактима. Друга опција је да жртва уплати “донацију” у износу од 999 долара (на одговарајући Bitcoin адресу), након чега преварант обећава да се више неће јавити и да ће обрисати видео материјал.

    Нападач на крају покушава да увери жртву да евентуално контактирање полиције нема ефекта, односно да је предузео кораке да сакрије трагове. Додаје да жртва има један дан да изврши уплату, а да ће у супротном послати видео материјал свим контактима, укључујући и ужу родбину, колеге итд. На овај начин, заправо, нападач појачава притисак на жртву. Поруку завршава тиме да, уколико жртва жели доказ да он поседује видео материјал, одговори на поруку са “Yеа!”, а да ће онда све то послати на адресе 8 контаката. Наравно, ово је још један облик манипулације односно застрашивања.

    Важно је да будете сумњичави према порукама од непознатих пошиљаоца и да никако не радите оно што од вас траже. Када добијете овакве и друге сумњиве поруке, можете проверити на интернету да ли се још неко са њима сусретао. А можете, једноставно, и да их обришете.

    Као заштиту од било које врсте sextortion напада, односно уцењивања постојећим или непостојећим компромитујућим материјалом, препоручујемо следеће:

    • - Никада никоме не шаљите своје компромитујуће, тј. провокативне и непримерене слике и видео клипове.
    • - Не отварајте прилоге email порука од непознатих пошиљаоца, а будите опрезни и код прилога од познатих пошиљаоца.
    • - Искључите и/или покријте wеб камеру када је не користите.

    Извор: it-klinika.rs

  • Интернет преваре и социјални инжењеринг

    Објављено 19.02.2019. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже, Опасности, Вести

    Добро познати негативни термини као што су манипулација, наговарање и утицај, често се срећу и у круговима интернет безбедности. Сви ти негативни термини у свету интернета, могу се груписати и назвати социјалним инжењерингом.

    Социјални инжењеринг је појава која се јавља у клиничкој психологији, маркетингу, продаји. Представља цео процес који не мора бити негативна појава, али зависи од крајњих циљева, у већини случајева доноси корист актеру, а штету жртви.

    Врсте напада

    Сајбер криминалци увек користе неку од техника социјалног инжењеринга како би преварили жртву и дошли до поверљивих информација.

    • Baiting

    Обично се извршава преко USB или сличног уређаја до кога жртва дође и када га повеже на свој рачунар преузима малвер.

    • Phishing

    Представља најстарији начин напада, али и најуспешнији. Заснива се у застрашивању жртве, обично тако што нападач захтева да жртва уради нешто у кратком временском року, најчешће када је циљ доћи до банковног рачуна. Један од начина је и слање mail-а жртви од колеге са посла у коме се траже корисничко име и лозинка за приступ систему на коме раде или mail-ови који нуде огромне попусте за одређене производе.

    • Хаковање mail-а и спамовање контаката

    Корисници у већини случајева не сумњају у поруке које добију од својих пријатеља. Из тих разлога нападачи долазе до креденцијала за mail адресу и тада имају приступ контактима којима шаљу поруке које садрже малвере.

    • Pretexting

    Представља превару која се заснива на добро разрађеном сценарију неке тужне приче где је наводној жртви потребан новац да оствари неки циљ или се врати из стране земље и сл. Нападач се претвара да је неко ко је угрожен надајући се да ће му жртва помоћи.

    • Quid pro quo (услуга за услугу)

    Превара која жртвама нуди скупе поклоне или попусте до којих се долази након што жртве пошаљу своје податке.

    • Vishing

    Врста phishing-а која се изводи тако што нападач телефоном контактира жртву и представља се као неко од сарадника, банкара или пословних партнера и кроз разговор потврђује идентитет жртве или долази до личних информација.

    • Smishing

    Врста phishing-а која се изводи преко SMS поруке која захтева податке жртве. Људи у већини случајева проверавају веродостојност SMS порука што није случај са mail порукама у коме могу наићи на доста линкова који садрже вирусе.

    Социјални инжењеринг некада обухвата само једну врсту напада, а некада је то комплексији захват када су жртве компаније.

    • Hunting

    Представља комбинацију више врста напада као што су phishing, baiting и хаковање, а све у циљу прикупљања што више информација од жртве.

    • Farming

    Врста преваре која је дуготрајна и укључује анализу профила жртава на друштвеним мрежама, на основу информација креира се начин приступа жртви. Обично укључује и pretexting јер је циљ бити што дуже у контакту са жртвом како би нападачи дошли до што више информација.

    Једина одбрана од социјалног инжењеринга јесте едукација и стално присутна свест о опасностима које се налазе свуда око нас и то да и ми врло лако можемо постати жртва.

    Извор: it-klinika.rs

  • Лекари упозоравају: Душтвеним мрежама профит постаје важнији од деце

    Објављено 14.02.2019. у Опасности, Вести

    Тим врхунских лекара, на челу са професорком Dame Sally Davies, објавио је низ савета на тему како друштвени медији утичу на ментално здравље деце.

    Професорка Sally сугерише да је време да друштвене медијске компаније почну са  контролом свог садржаја. Уколико садржај не буде контролисан, неопходно је да државе уведу строжије законе на ту тему.  

    Признати лекари Велике Британије саветују да се оформи  део „превентивног приступа“ од стране званичника, пратећи утицај екрана и друштвених медија на децу и младе.

    У прилог овом упозорењу говоре и бројни примери, један од њих је девојчица која је извршила самоубиство са 16 година, њени родитељи су тек после сазнали да је била члан online групе која позива на самоубиство и самоповређивање.

    Водич који су објавили лекари садржи смернице за родитеље:

    • Нема мобилних телефона када је време за спавање.
    • Држите телефоне даље од стола када се руча и посветите пажњу деци.
    • Родитељи не треба да уче децу да буду срећна када су њихове слике објављене на интернету.
    • Деца треба да праве паузе у времену које проводе испред екрана.

    Лекара у извештају позвају технолошке компаније да:

    • Уведу мере за заштиту деце на интернету путем јаснијих услова коришћења.
    • Захтевају доказ да деца имају година колико наводе.
    • Деле анонимне податке научних истраживања која подстичу боље разумевање последица изазваних временом које деца проводе испред екрана.

    Лекари кажу да још увек нема довољно јасних начина да се утврди колико је времена здравствено прихватљиво да деца буду на интернету, али родитељима се саветује да ограниче деци време боравка на мрежи како би деца остала здрава.

    Нека истраживања показују да постоји веза између коришћења екрана током дужег временског периода и проблема са менталним здрављем, али није могуће утврдити да ли време изазива ове проблеме.

    Родитељи се често охрабрују да причају са децом о дељењу фотографија и личних података на интернету кроз примере, али врло често забораве на то.

    Шта учинити ако је вама или некоме кога ви познајете потребна помоћ

    • Никада не бришите неприкладан садржај који сте добили, сачувајте га као слику екрана затребаће вам као доказ.
    • Обратите се Националном контакт центру за безбедност деце на интернету на број 19833 или путем e-maila: bit@mtt.gov.rs , Facebook странице Паметно&Безбедно  ( https://www.facebook.com/pametnoibezbedno/)

    Извор: itv.com

  • Ове апликације краду ваше фотографије

    Објављено 13.02.2019. у Едукација, Опасности, Вести

    До сада је откривено да у Play Store-у постоји 29 апликација које прикупљају ваше фотографије, а намењене су улепшавању слика. Лоша страна апликација је првенствено та што често приказују непримерене огласе и прикупљају све фотографије до којих дођу и складиште их на својим серверима. Огласи које апликације дистрибуирају непримерени су и врло често садрже порнографски садржај који може утицати узнемирујуће на децу.

    Сваки пут када корисници укључе камеру апликације и фотографишу се или само желе да улепшају фотографије, а то су најчешће selfie, све слике буду сачуване без дозволе и користе се у непознате сврхе.

    Овакве апликације изгледају легално и врло аутентично, па тако није тешко постати жртва и веровати им. Први савет јесте да када желите да инсталирате неку нову апликацију, прво прочитате рецензије и утиске корисника. Међу коментарима увек ће бити неколико лажних који хвале апликацију, али наћи ћете и оне који искрено пишу и шта су запазили као недостатке. Након што саберете да ли је више похвала или критика, на вама је да одлучите да ли ћете је преузети и користити.

    Google је уклонио ових 29 апликација из Play Store-а, али врло лако може да дође до тога да се појаве сличне, зато будите опрезни.

    Списак уклоњених апликација:

    Pro Camera Beauty, Cartoon Art Photo, Emoji Camera, Artistic effect Filter, Art Editor, Beauty Camera, Selfie Camera Pro, Horizon Beauty Camera, Super Camera, Art Effects for Photo, Awesome Cartoon Art, Art Filter Photo, Cartoon Effect, Art Effect, Photo Editor, Wallpapers HD, Magic Art Filter Photo Editor, Fill Art Photo Editor, ArtFlipPhotoEditing, Art Filter, Cartoon Art Photo, Prizma Photo Effect, Cartoon Art Photo Filter, Art Filter Photo Editor, Pixture, Art Effect, Photo Art Effect, Cartoon Photo Filter.

    Извор: itvesti.info

  • Ризици коришћења streaming сервиса

    Објављено 26.12.2018. у Дигитална безбедност, Опасности

    Игрице које деца играју путем интернета носе са собом бројне ризике, којих морамо бити свесни пре него што се са дететом упустимо у свет online игара.

    Ризици:

    Cyberbullying

    Многе online игре дозвољавају деци да комуницирају приликом играња са другим играчима. На тај начин постоји ризик од излагања насиљу путем интернета, као што је вређање или било који вид непримерене комуникације.

    Лажно представљање

    У многим популарним играма као што су Fortnite, PlayerUnknown’s Battlegrounds и Call of Duty могу се срести људи који се лажно представљају. Представљају се као да су вршњаци деце или чак и неко кога они наводно познају. У комуникацији са другим играчима деца морају да буду веома опрезна, јер се никада не зна ко стоји са друге стране екрана.

    Додатни трошкови

    Многе популарне online игре подстичу играче да купе додатни садржај како би наставили играње или прешли у неки наредни ниво. Куповина варира од нечег безначајног као што је куповина комада гардеробе за омиљеног јунака до целог пакета за проширење саме игре.

    Ограничење по узрасту

    Услуге streaming сервиса врло често нуде неограничен приступ библиотеци игара, тако долази до стварања ризика да ће нека игра имати старосну границу која је изнад година вашег детета. Због оваквог ризика поједини сервиси сада имају ознаку 18+ и као такви немају могућност родитељског надзора.

    Савети како да деца буду безбедна

    Према истраживањима 65% деце узраста од 11 до 16 година пристаје на то да постоји родитељска контрола на њиховим играма, али родитељи врло често то одлажу због слабе информисаности како филтери функционишу.

    1.Разговарајте са вашим дететом и упознајте се са тим какве игре игра. Што више знате о њиховим интересовањима пре ћете знати ако је неопходно поставити границу.

    2.Поставите временска ограничења када је дозвољено играње игрица, нпр после урађеног домаћег задатка или само викендом.

    3.Научите начин како игра функционише, да ли постоји могућност разговора са другим играчима и да ли садрже могућност додатне куповине.

    4.Користите родитељски надзор. Овакве контроле омогућавају блокирање преузимања застарелих игара или ограничења каква ви сматрате да су неопходна.

    5.Научите дете да не одаје личне информације ма колико да се спријатељило са неким од саиграча и да друге играче не додаје на својим налозима на друштвеним мрежама.


  • Зависност од видео игара као ментална болест

    Објављено 29.08.2018. у Дигитална безбедност, Опасности

    Светска здравствена организација (WHO) најавила је крајем прошле године, а сада је и службено објавила, своју нову, 11. по реду, верзију Међународне класификације болести, у којој је у делу менталних болести и зависности укључена и – зависност од играња видео игара.

    Болест под називом „Gaming disorder“ манифестује се као понашањe у којем појединац нема контролу над својим навикама играња. Као и код осталих зависности, „болесник“ даје приоритет видео играма насупрот осталим дневним активностима и то на начин да играње има предност над свим другим понашањима и доводи до негативних последица.

    За дијагнозу овог поремећаја, како га дефинише WHO, понашање мора да значајно утиче на лични, породични и друштвени живот појединца, на његово образовање, посао, и друга подручја функционисања, те да се манифестује најмање 12 месеци.

    Знакови који упућују на постојање зависности су:

    1.Мањак контроле над навиком играња - учесталост, интензитет, трајање, контекст, почетак и завршетак не могу да се контролишу.

    2.Видео игре добијају приоритет над свим другим дневним активностима и интересима.

    3.Наставак или повећање интензитета играња упркос појави негативних последица као што су мањак сна, проблеми са исхраном, отежано функционисање особе у породици, друштву, школи или на послу.

    Из Светске здравствене организације кажу како поремећај претераног играња не би требало мешати са навикама дуготрајног играња, те да овај појам не би требало схватати олако.

    „Милиони играча широм света, чак и кад се ради о интензивном гејмингу, никада не би могли да се сматрају људима који болују од овог поремећаја“, поручио је др Vladimir Poznyak који је и предложио да се зависност од играња уврсти међу болести.

    Нагласио је и да је међу играчима присутност зависности врло ниска - процене говоре да би тек 2-3% играча могло да буде зависно, али да би се то с временом могло повећавати.

    Међутим, не слажу се сви психолози да је гејминг поремећај вредан укључивања у Међународну класификацију болести. Један од њих је Anthony Bean, лиценцирани психолог и извршни директор на пројекту Telos, непрофитне клиника за ментално здравље у Fort Worth-у у Тексасу. Међутим, он не мисли да гејминг поремећај не постоји већ сматра да „није баш добра идеја да се то реши на овај начин, односно дијагнозом.

    „Ово отвара врата да се било шта прогласи за болест, апсолутно било шта. На пример, гледање превише фудбала на ТВ-у може се сматрати бихејвиорално зависним понашањем ако стручњаци за ментално здравље не инсистирају на ригорознијем проучавању проблема“, рекао је Bean.

    Класификација дефинише болести, поремећаје, повреде и друга сродна здравствена стања. Истраживачи је користе како би завели болести, повреде и симптоме, разлог смрти, а доктори и други лекари за давање дијагноза и других стања. У многим случајевима, здравствене компаније и осигурања користе овај стандард као основу за надокнаду.

    Poznyak очекује да класификација гејминг поремећаја значи да ће здравствени радници и системи бити „упозорени на постојање овог стања“, а истовремено да ће „људи који пате од ових стања добити одговарајућу помоћ“, с обзиром да око 2,5 милијарде људи у свету данас игра видео игре.

  • Малициозни софтвер (malver)

    Објављено 20.02.2018. у Дигитална безбедност, Едукација, Опасности

    Популарно звани вируси или црви неки су од бројних облика софтвера направљеног са намером злоупотребе компјутерских система. Како тих облика има све више заједно су окупљени под појмом малициозног софтвера – малвера (eng.malware – malicious softwere.)

    Малвер у пракси разликујемо по функцији коју обавља за свог аутора. Неки су облици потпуно аутономни и извршавају унапред задане задатке (нпр. коришћење вашег рачунара за распарчавање нежељене поште, spama), а неки се након уградње у рачунар, притаје и очекују упутство од свог аутора. Осим манипулацијом корисника, малвер се уграђује у рачунар и коришћењем сигурносних пропуста softvera који користите. То значи, да такав malver с једног зараженог рачунара на друго може путем мреже прећи без икакве интеракције с корисником и без икакве видљиве реакције рачунара, али под условом да је циљно рачунаро рањиво, незаштићено.

    Замислите да сте на улаз у кућу уградили сигурносна врата, али имате прозоре који се могу отворити споља. С вратима је све у реду, али ваша је кућа свеједно изложена ризику од провале - довољно је да провалник примети ваш пропуст. У случају софтвера, пропусти нестручним очима уопште нису видљиви и морамо се ослонити на произвођача.

  • Најгоре лозинке које смо бирали у 2017.

    Објављено 25.01.2018. у Дигитална безбедност, Опасности

    Због великог броја пријава које је Национални контакт центар за безбедност деце на интернету примио, а које су се односиле на „хаковање“ налога на друштвеним мрежама тј. приступање нечијем налогу без дозволе власника, одлучили смо да скренемо пажњу на важност јаких лозинки. До неауторизованог приступа нечијем налогу долази, када друга особа користи пропусте у подешавањима приватности налога, смањен ниво безбедности вашег рачунара, телефона и небезбедне WiFi мреже.

    Како бисте унапредили и повећали сигурност ваших налога на друштвеним мрежама, препоручујемо да:

    • користите двофакторску аутентификацију за пријављивање на налоге;
    • не користите једну лозинку за све налоге и е-маил адресе;
    • инсталирате антивирус програм на свом рачунару;
    • не остајете улоговани на уређајима које користи више људи;
    • не чувате лозинке у претраживачу;
    • не делите лозинке другим особама осим родитељима;
    • не попуњавате форму за потврду лозинке која вам је случајно стигла јер то може бити „пхисхинг“;
    • редовно ажурирате апликације и софтвер на уређајима које користите;
    • с времена на време промените лозинке за пријављивање;
    • и на крају, користите јаке лозинке!

    Јака лозинка садржи слова, бројеве и знакове, лако је памтите, а другим људима је тешка за препознавање.

    А ево и листе лозинки које су корисници најчешће користили у 2017 години:

    • 123456
    • Password
    • Име љубимца
    • Датум рођења
    • ЈБМГ
    • Let me in
    • I love you
    • Football
    • Login
    • Abc123
    • Qwerty
    • Admin

    А многи су мислили да се лознике: “password” нико неће сетити. Е, на жалост, много је корисника интернета који password користе као password.

  • Насиље на интернету

    Објављено 15.11.2017. у Опасности

    Насиље које се врши путем интернета, назива се сајбербулинг, то је уопштени појам који укључује комуникацију уз коришћење модерних технологија, са намером да се појединцу или групи људи нанесе повреда. Сајбербулинг је вршњачко насиље у коме су жртва и починитељ малолетна лица.

    Разликују се два типа вршњачког насиља, први тип односи се на директно насиље које се врши малолетно лице и други пут подразумева малтретирање преко трећег лица.

    Цyбербуллyинг може бити испољен на више начина, то су:

    • Узнемирујуће поруке послате СМС-ом, е-маилом или на цхат-у;
    • Промена лозинке или нечијих личних података на налозима;
    • Објављивање неистина или трачева о жртви;
    • Слање неприкладних и узнемирујућих фотографија или порнографског садржаја;
    • Постављање анкета или упитника о жртвама насиља;
    • Креирање лажних налога уз крађу личних података жртве.

    Малтретирање преко посредника малолетници врше преко особе која најчешће тога није ни свесна. Најчешћи пример јесте да починиоци дођу до лозинке неког од налога жртве и преузимајући налог вређају друге, постављају различите огласе или деле непримерен садржај представљајући се као особа чији налог су преузели.

    Деца не размишљају о тежини тога шта су урадили јер је екран тај који ствара баријеру и не могу физички да виде реакцију друге особе и то колико неког повреде. Воде се логиком да за ствари које ураде на интернету не сносе одговорност колика је у стварном животу.

    Групе мржње (Хејтерске групе) у којима се оговара и вређа жртва су најчешћи пример вршњачког насиља у школама. Размењују се поруке, фотогарфије, цртежи, видео снимци на рачун жртве. Садржај се брзо шири и дели, све у циљу да се одређена особа осрамоти пред што већим бројем деце.

    Истраживања показују да је велики број деце више од једног пута био изложен сајбербулингу. Деца која су претрпела било који вид насиља показују да су под већим стресом и они сами лакше постају насилници. Девојчице су више изложене насиљу, али исто тако су и чешћи починитељи од дечака.

    Последице насиља су често озбиљне и дугорочне, зато их никако не смемо занемарити. То се посебно одражава због тога што се све врши писменим путем и на тај начин жртва сваки пут када поново прочита садржај буде узнемирена. Жива реч има мању тежину јер је деца брже забораве.

  • ТРАФИКИНГ (трговина људима)

    Објављено 15.11.2017. у Опасности

    Трговина људима представља кривично дело које подразумева продају и куповину тј.држање неке особе у циљу њене експлоатације уз употребу силе, претње, преваре, злоупотребом овлашћења или тешког положаја као и радње које могу бити део тог процеса (превоз, скривање, чување). Када су деца у питању, ово кривично дело постоји и када нема елемената претње, силе, злоупотребе положаја и сл. Пристанак жртве на екплоатацију не мења чињеницу да се ради о кривичном делу.
    Циљ је остваривање зараде или друге користи кроз експлоатацију, која може имати различите облике:

    -принудни рад

    -сексуална експлоатација

    -принудно просјачење

    -илегално усвајање

    -принудни бракови

    -трговина органима

    -принуда на вршење кривичних дела

    -принудна војна служба

    -принудна проституција

    Жртву често у ланац трговине увлачи особа коју она познаје и у коју има поверење (другарица, рођак, кум, комсија, тетка, дечко, муж…)

    Трговац људима злоупотребљава поверење жртве и њену жељу за бољим животом. То може бити посредник, послодавац, корумпирани службеник, превозник. Често трговац људима симулира љубавну везу и по неколико месеци па јој тек онда предложи да оду нпр. у иностранство да раде, живе, нађу бољи посао и већу зараду.

    Најчешћи начини врбовања:

    • Лажне пословне и друге понуде;
    • Лажно забављање;
    • Обмањујуци огласи за посао преко интернета, друштвених мрежа, новина;
    • Продаја од стране породице;
    • Отмица.

    Трговци људима жртви одузимају документа и на тај начин их држе под контролом.


    Центар за заштиту жртава трговине људима

    За пријаву сумње на трговину људима: телефон:+381 (0)63 610 590

    или sluzbazak@centarzztlj.rs

    Организација за помоћ жртвама трговине људима

    АСТРА – Невладина организација посвећена искорењивању свих облика трговине људима и експплоатације, нарочито женама и децом, као и ефикасном потрагом за несталом децом.

    АСТРА СОС телефон 011/785 0000 или 0800 101 201, који је доступан 24/7.

    Удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља

    АТИНА – дежурни телефон:+ 381 61 6384071

    e- mail: office@atina.org.rs

    Пријављивање кривичног дела трговине људима:

    Дежурној служби полиције 24  - 192

    Управи криминалистичке полиције: + 381 11 247 10 19; +381 64 724 10 19

    ukp@mup.gov.rs

    Лично, у локалним организационим јединицама МУП-а, полицијским управама, полицијским станицама.