Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Početak projekta „Jačanje e-trgovine u Republici Srbiji“

    Objavljeno 18.01.2019. u E-Trgovina

    Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je na uvodnom sastanku povodom početka projekta „Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji“, u Palati Srbija, da elektronska trgovina može značajano doprineti razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji i bitno uticati na ukupan rast ekonomije.

    Elektronska trgovina u Srbiji iako beleži rast poslednjih godina, još uvek nije dovoljno razvijena“, rekla je, navodeći da je broj stalnih korisnika elektronske trgovine porastao sa 18% od ukupnog broja korisnika interneta u 2011. na 30,9% u 2018.

    „Ipak, činjenica da 45,4% korisnika interneta nikada nije kupovalo i poručivalo robu ili usluge onlajn, ukazuje na to da je potrebno uložiti napor u razvoj ove oblasti, pre svega na planu unapređenja legislative i jačanje poverenja potrošača u ovaj vid trgovine“, dodala je.

    Ona je saopštila da je sa ciljem podsticanja bržeg razvoja e-trgovine, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija formiralo međuresornu Radnu grupu sa zadatkom da identifikuje prepreke u razvoju elektronske trgovine i pripremi Akcioni plan za unapređenje elektronske trgovine u Republici Srbiji za period od 2019. do 2020.

    „Ekspertska podrška Radnoj grupi kroz projekat „Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji“, u okviru projektne saradnje podrazumeva prepoznavanje i otklanjanje barijera koje otežavaju i usporavaju razvoj elektronske trgovine na domaćem tržištu, sa ciljem dostizanja konkurentne prednosti domaćeg tržišta u regionu, ali i daljeg razvoja u skladu sa trendovima i izazovima koji karakterišu najveća svetska onlajn tržišta, poput kineskog i tržišta SAD“, dodala je Matić.

    Ona je podsetila da su predviđanja da će se do 2030. godine više od 85% preduzeća globalno baviti e-trgovinom, i da je neophodno da Srbija razvija ovu oblast kako bi iskoristila sve tehnološke potencijale za ekonomski progres.


  • Rizici korišćenja besplatnog Wi-Fi interneta

    Objavljeno 17.01.2019. u Digitalna bezbednost, Infrastruktura

    Razvojem novih tehnologija, na javim mestima nam je svima postao dostupan besplatan Wi-Fi. Iako nam je to često veoma korisno, moramo biti svesni i brojnih rizika ovakve konekcije.

    Saveti za bezbedno korišćenje besplatnog Wi-Fi -a:

    1.Isključite Wi-Fi kada ga ne koristite

    Ukoliko isključimo bežične mreže prvenstveno štedimo bateriju telefona, onemogućavamo konekciju na lažnu mrežu i sprečavamo nepoželjne reklame.

    2.Koristite VPN

    Virtuelna  privatna mreža (VPN) daje nam privatnost dok smo online, stranice koje posećujemo mogu videti samo virtuelnu mrežu, a ne onu koju zaista koristimo. Postoje VPN-ovi koji su besplatni, dok postoje i oni koji se naplaćuju po pristupačnim cenama.

    3.Ne dopuštajte uređaju da zapamti besplatnu mrežu

    Većina telefona automatski pamti hotspot lokacije na kojoj ste se konektovali. Lažne mreže prave obično mrežu sa istim imenom i na taj način vrlo lako možete pokušati da se prijavite na njih. Rizici prijavljivanja na lažne mreže su prikupljanje vaših ličnih podataka, pristup vašem bankovnom računu i svih podataka vašeg uređaja.

    4.Obratite pažnju na ime mreže

    Hakeri uvek koriste slično ime originalne mreže, razlika je obično u tome što originalna mreža traži neku vrstu lozinke dok su lažne potpuno besplatne. Za svaki slučaj uvek pitajte nekog od zaposlenih za originalno ime i lozinku mreže.

    5.Antivirus

    Uvek imajte ažuriran antivirus. Antivirusa će vas upozoriti na logovanje na lažnu mrežu.

    6.Izaberite mrežu sa dvofaktorskim logovanjem

    Mreža koja ne zahteva lozinku često je lažna. Ipak, kako biste bili sigurni, birajte onu koja vam pre konektovanja šalje SMS poruku. Na ovaj način mreže štite i sebe i vas od hakera koji prave duplikate Wi-Fi mreža.


    Izvor: Itmagazin.info

  • Saradnja u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti

    Objavljeno 16.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i direktor Instituta društvenih nauka Goran Bašić potpisali su Sporazum o međusobnoj saradnji u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti.

    Sporazum se odnosi na unapređenje mera i programa u oblasti bezbednosti dece u digitalnom okruženju, edukaciju o bezbednosti dece na internetu i prevenciju vršnjačkog nasilja na internetu, zatim na digitalnu inkluziju starijih osoba koja podrazumeva digitalno opismenjavanje u cilju prihvatanja, lakšeg razumevanja i korišćenja  informaciono-komunikacionih tehnologija u svakodnevnom životu, kao i na unapređenje digitalnih kompetencija žena svih starosnih dobi, u cilju smanjenja rodnog jaza u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i društveno i ekonomsko osnaživanje žena i njihovu regionalnu zastupljenost u oblasti informacionog društva.

    Državni sekretar izrazila je očekivanje da će uspostavljena saradnja doneti dodatni kvalitet programima u oblasti razvoja digitalnog društva, ističući da će planirane istraživačke aktivnosti u okviru Sporazuma, doprineti izradi Strategije razvoja digitalnih veština koju Ministarstvo priprema i dati jasne smernice za Akcioni plan.

    „Takođe, istraživanja targetiranih osetljivih grupa, doprineće i radu Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, kao i implementaciji Programa osnaživanja žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija za period od 2019. do 2020. godine, koji je u proceduri usvajanja“, zaključila je Matić.


  • Opasan virus na Google Play prodavnici

    Objavljeno 15.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Više od 100.000 korisnika širom sveta susrelo se sa MobSTSPY malware, nakon što se ovaj virus infiltrirao u Play Store-u. MobSTSPY malware namenjen je Android uređajima i prikuplja informacije o lokaciji korisnika, komunikacione logove, krade fajlove i podatke o njihovim nalozima. Korisnici su se najčešće zarazili virusom putem popularne igre Flappy Bird i aplikacije Flashlight.

    Prve verzije ovih aplikacija bile su bez malicioznog aktivnog koda, sve dok nije postojala dovoljno velika baza korisnika koji su preuzeli aplikacije.

    Google ima vrlo rigoroznu proveru novih aplikacija, ali nakon nekoliko update-a kada aplikacija bude dobro prihvaćena od strane korisnika mnogo lakše dolazi do prolaska maliciozne verzije.

    Nakon instalacije, MobSTSPY preuzima komandni i kontrolni server uređaja, omogućava pristup i prenos SMS poruka, kontakata, svih fajlova, pravljenje screenshot-ova, snimanja zvuka, preuzimanje WhatsApp podataka.

    Phishing napad je drugi način delovanja ovog virusa gde preko lažnih pop-up reklama zahteva od korisnika logovanje na Facebook ili neki drugi nalog. Nakon što korisnik unese svoje korisničko ime i lozinku, logovanje postaje neuspešno, a pop-up nestaje sa preuzetim kredencijalima.

    Po dosadašnjim istraživanjima ovaj malware otkriven je u 196 država od čega je 1/3 žrtava iz Indije. Sve zaražene aplikacije uklonjene su sa Google Play-a.

    Izvor: itmagazin

  • Ovo su najgore lozinke u 2018. godini

    Objavljeno 09.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Lozinka može da vam uništi život, ako neko dođe do vaše lozinke može doći do velikih problema bez obzira da li se radi o vašem mejlu, društvenoj mreži ili bankovnom računu.

    Čak i kada se radi o nekom vašem emejl nalogu koji više ne koristite ili vam nije važan, napadaču može biti zlata vredan. Zahvaljujući informacijama sa tog naloga, hakeri mogu otkriti lozinke za druge vaše naloge i mogu ih iskoristiti kako bi vam ukrali identitet ili pokrenuli napade na vašu porodicu i prijatelje.

    Svest korisnika kada su u pitanju lozinke generalno je na nezadovoljavajućem nivou. Lozinke su prva linija odbrane od mnogih internet bolesti, ali mali broj ljudi zaista i postupa u skladu sa tim. Ne tako davno je objavljena lista 100 najgorih lozinki, a neke se ponavljaju iz godine u godinu, kao na primer 123456 i reč password su na prva dva mesta već 5 godina za redom!

    Nove lozinke na listi su princess (11. mesto), 666666 (14. mesto) i donald (23. mesto).

    Korišćenje svog imena u lozinkama ili nekog uobičajenog imena nije dobra ideja. Isto tako hakeri imaju dosta uspeha u otkrivanju lozinki koje sadrže imena poznatih ličnosti iz sporta, pop kulture i jednostavne šablone na tastaturi, jer znaju da ljudi vole kombinacije znakova koje se lako pamte.

    Za pravljenje liste od 100 najgorih lozinki korišćeno je više od 5 miliona kompromitovanih kredencijala. Neke procene kažu da svaki deseti korisnik upotrebljava jednu od 25 najgorih lozinki sa liste, a oko 3% koristi 123456 kao lozinku.

    Zanimljivo je da ljudi, pored toliko poznatih slučajeva kompromitovanja podataka o kojima se često govori, i dalje ne vode računa o svojim lozinkama i bespotrebno se izlažu riziku iz godine u godinu.

    Čak ni poznate ličnosti nisu bolje od prosečnih korisnika kada se radi o odabiru lozinki. Nedavno je Kanje Vest na prijemu kod Donalda Trampa javno otkrio svoju iPhone lozinku – 000000.

    Još veća opasnost je postupanje kompanija i državnih ogranizacija gde se koriste jednostavne lozinke, na primer kompanija kompanija Ferero je svojim kupcima dala izuzetno loš savet da kao lozinku koriste reč “Nutella”.

    Sledećih 25 lozinki smatraju se najlošijim u 2018. godini:

    •123456

    •password

    •123456789

    •12345678

    •12345

    •111111

    •1234567

    •sunshine

    •qwerty

    •iloveyou

    •princess

    •admin

    •welcome

    •666666

    •abc123

    •football

    •123123

    •monkey

    •654321

    •!@#$%^&*

    •charlie

    •aa123456

    •donald

    •password1

    •qwerty123

    Preporuke za kreiranje i postupanje sa lozinkama:

    DA:

    •Koristite jedinstvene lozinke (nemojte koristiti istu lozinku za više sajtova i servisa).

    •Koristite složene lozinke (minimum 10 karaktera, poželjno 15, kombinacija malih i velikih slova, brojeva i specijalnih karaktera).

    •Važno je da zapamtite svoju lozinke bez zapisivanja, zato koristite lozinke koju možete da zapamtite. Ukoliko imate puno lozinki i brine vas da nećete uspeti sve da zapamtite, koristite neki od password manager alata, ali obavezno izaberite jaku i složenu master lozinku koju ćete zapamtiti.

    •Ukoliko sumnjate da neko zna vašu lozinku, odmah je promenite.

    •Menjajte lozinke periodično (svakih 3-6 meseci).

    •Koristite dvofaktorsku autentifikaciju gde god postoji ta mogućnost.

    •Uvek se izlogujte sa uređaja koje koristi više ljudi.

    NE:

    •Nemojte koristiti svoje ime, ime bliske osobe ili neko uobičajeno ime za lozinku.

    •Nemojte koristiti neki od jednostavnih šablona sa tastature (123456, qwerty, asdfg...).

    •Nemojte koristiti svoj broj telefona, adresu, grad, datum rođenja, niti reči koje postoje u rečnicima...

    •Nemojte koristiti default lozinke, čak i kada deluju kompleksno.

    •Ne unosite svoje lozinke (niti bilo kakve osetljive informacije) na http sajtovima (sajtovi bez SSL sertifikata).

    •Nemojte deliti lozinke sa prijateljima.

    •Ne unosite lozinku dok vas neko posmatra.

    •Ne čuvajte lozinke u browseru na uređajima kojima pristupa više ljudi.

    Izvor: www.it-klinika.rs


  • Kako pomoći detetu koje je žrtva nasilja na internetu?

    Objavljeno 03.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Roditelji, neophodno je da znate kako da prepoznate i zaustavite zlostavljanje i maltretiranje dece na internetu koje danas predstavlja vrlo čest problem. Potražite podršku i informišite se o tome kako da vaše dete ostane bezbedno na mreži.

    Kako uočiti znakove koji ukazuju da vaše dete trpi nasilje putem interneta?

    Deca često ne žele da priznaju da trpe nasilje, zato su znaci koji ukazuju na to od ključne važnosti.

    Dete koje je meta nasilja obično iznenada prestaje da koristi internet i uređaje koje je do tada koristilo. Često ispoljava nervozu kada se koriste njegovi uređaji. Promene u ponašanju kada su deca tužna, ljuta ili povučena, takođe ukazuju na to da dete ima problem. Vrlo često dolazi do odbijanja da idu u školu ili obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti. Skoro uvek izbegavaju odgovore na pitanja o tome šta rade dok su online i kako provode vreme dok su na internetu.



    Šta učiniti ukoliko vaše dete ima problem na internetu?

    -  razgovarajte sa detetom o problemu

    -  pokažite detetu da ima vašu podršku

    -  nemojte braniti da koristi internet

    -  pomozite detetu da se nosi sa problemom

    -  kažite detetu da osveta nije rešenje

    -  blokirajte one koji vrše nasilje

    -  ne brišite poruke i komentare, već sačuvajte sve dokaze

    -  potražite savet i podršku bliskog prijatelja

    -  nemojte prestati da razgovarate sa detetom o nasilju kada maltretiranje prestane

    -  pozovite Nacionalni kontakt centar na bezbednost dece na internetu i prijavite nasilje.

    Odmah krenite u rešavanje problema

    Kada postanete svesni da vaše dete trpi nasilje, postoji nekoliko stvari koje morate odmah preduzeti.

    Prvo jeste da stvorite priliku da razgovarate sa detetom u opuštenoj atmosferi kao što je šetnja, vožnja bicikla ili bilo koja aktivnost u kojoj zajedno uživate. Ostanite mirni postavljajući otvorena pitanja bez osuđivanja. Podržite ih i pohvalite zbog toga što razgovaraju sa vama. Nemojte oduzimati detetu uređaj koji koristi ukoliko oni to ne žele, to samo može izazvati ljutnju ili povećati osećaj tuge.

    Ukoliko je dete uznemireno zbog nečega neprimerenog što je videlo online, pokušajte da mu ukažete na to kada je najbolje isključiti se iz grupnih chat-ova, kakve posledice može izazvati objavljivanje neprimerenih objava ili komentara. Zamolite ljude da uklone neprimeren ili uvredljiv sadržaj, jer nije uvek namera drugih da vas uvrede nečim što postavljaju.

    Prijavite nasilje

    Ukoliko osobe koje zlostavljaju vaše dete idu u istu školu sa njim, u rešavanje možete uključiti i školu. Sve škole imaju timove koji se bave protiv vršnjačkog nasilja i zajedno ćete sigurno brže rešiti problem.

    Važni saveti

    - Pobrinite se da potrebe i želje deteta ostanu na prvom mestu.

    - Ostanite mirni i ne zaboravite da možda škola nije svesna i obaveštena o tome šta se dešava.

    - Čuvajte dokaze i vodite evidenciju o svemu šta se dešava i kako se nasilje ispoljava.

    - Orijentišite se ka cilju-prioritet je da zaustavite nasilje, razmotrite praktične načine kako vam neko može pomoći da postignete cilj.

    Ukoliko je nepohodno, uključite policiju

    Ne postoji zakon protiv nasilja na internetu, ali postoji niz aktivnosti na internetu koje se posmatraju kao krivična dela. Ako je sadržaj seksualne prirode, usmeren na etničku pripadnost, pol, invalidnosti ili su to pretnje koje štete detetu i navode ga na samopovređivanje, uključite policiju.

  • Objavljeni nagrađeni radovi na konkursu „Digitalni čas“

    Objavljeno 28.12.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Nagrađeni radovi nastavnika osnovnih škola u Srbiji na ovogodišnjem konkursu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija „Digitalni čas“ objavljeni su na onlajn adresi http://zbornikradova.mtt.gov.rs/ .

    Na konkurs „Digitalni čas“ za 2018/2019. školsku godinu, prijavljeno je 375 radova, od kojih je 51 rad odabran za nagradu, i to: 17 radova u oblasti matematike, računarstva, informatike i tehničkog obrazovanja, 17 radova u oblasti društvenih nauka, umetnosti i sporta, i 17 radova u oblasti prirodnih nauka.

    „Digitalni čas“ sproveden je sedmi put sa ciljem podsticanja upotrebe informacionih tehnologija kao nastavnih sredstava, a tim povodom državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, svečano je uručila diplome nagrađenim nastavnicima u Narodnoj skuštini Srbije.  


  • Nastavnici nosioci digitalizacije obrazovanja

    Objavljeno 27.12.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, poručila je nagrađenim nastavnicima na konkursu „Digitalni čas“, da su oni nosioci reforme obrazovanja bez kojih digitalizacija školstva ne bi dala adekvatne rezultate.

    Na svečanom uručenju diploma za „Digitalni čas“ za 2018/2019. školsku godinu, u Narodnoj skupštini, Matić je saopštila da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, sprovelo već sedmi put taj konkurs, prepoznavši ključnu ulogu nastavnika u uspešnoj primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju.

    Ona je istakla da su ulaganja u infrastrukturu dodatni podsticaj unapređenju nastave u Republici Srbiji, ističući da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sprovodi kapitalni projekat „Povezane škole“, koji obuhvata ukupan razvoj e-obrazovanja.

    „U prethodne dve godine sve škole u Srbiji povezane su na Akademsku mrežu Srbije, a naredni korak jeste izgradnja standarizovane i održive bežične lokalne računarske mreža, čiji je početak planiran u januaru 2019. godine“, najavila je državni sekretar.

    Na ovogodišnji nagradni konkurs „Digitalni čas“, čiji je cilj podsticanje upotrebe informacionih tehnologija kao nastavnih sredstava, prijavljeno je 375 radova, od kojih je 51 rad odabran za nagradu, i to: 17 radova u oblasti matematike, računarstva, informatike i tehničkog obrazovanja, 17 radova u oblasti društvenih nauka, umetnosti i sporta, i 17 radova u oblasti prirodnih nauka.

    Do sada je na svim prethodnim konkursima pristiglo ukupno 1.835 radova koji su ispunili uslove i koji su objavljeni u zborniku dostupnom na sajtu Ministarstva http://zbornikradova.mtt.gov.rs/ .


  • Rizici korišćenja streaming servisa

    Objavljeno 26.12.2018. u Opasnosti, Digitalna bezbednost

    Igrice koje deca igraju putem interneta nose sa sobom brojne rizike, kojih moramo biti svesni pre nego što se sa detetom upustimo u svet online igara.

    Rizici:

    Cyberbullying

    Mnoge online igre dozvoljavaju deci da komuniciraju prilikom igranja sa drugim igračima. Na taj način postoji rizik od izlaganja nasilju putem interneta, kao što je vređanje ili bilo koji vid neprimerene komunikacije.

    Lažno predstavljanje

    U mnogim popularnim igrama kao što su Fortnite, PlayerUnknown’s Battlegrounds i Call of Duty mogu se sresti ljudi koji se lažno predstavljaju. Predstavljaju se kao da su vršnjaci dece ili čak i neko koga oni navodno poznaju. U komunikaciji sa drugim igračima deca moraju da budu veoma oprezna, jer se nikada ne zna ko stoji sa druge strane ekrana.

    Dodatni troškovi

    Mnoge popularne online igre podstiču igrače da kupe dodatni sadržaj kako bi nastavili igranje ili prešli u neki naredni nivo. Kupovina varira od nečeg beznačajnog kao što je kupovina komada garderobe za omiljenog junaka do celog paketa za proširenje same igre.

    Ograničenje po uzrastu

    Usluge streaming servisa vrlo često nude neograničen pristup biblioteci igara, tako dolazi do stvaranja rizika da će neka igra imati starosnu granicu koja je iznad godina vašeg deteta. Zbog ovakvog rizika pojedini servisi sada imaju oznaku 18+ i kao takvi nemaju mogućnost roditeljskog nadzora.

    Saveti kako da deca budu bezbedna

    Prema istraživanjima 65% dece uzrasta od 11 do 16 godina pristaje na to da postoji roditeljska kontrola na njihovim igrama, ali roditelji vrlo često to odlažu zbog slabe informisanosti kako filteri funkcionišu.

    1.Razgovarajte sa vašim detetom i upoznajte se sa tim kakve igre igra. Što više znate o njihovim interesovanjima pre ćete znati ako je neophodno postaviti granicu.

    2.Postavite vremenska ograničenja kada je dozvoljeno igranje igrica, npr posle urađenog domaćeg zadatka ili samo vikendom.

    3.Naučite način kako igra funkcioniše, da li postoji mogućnost razgovora sa drugim igračima i da li sadrže mogućnost dodatne kupovine.

    4.Koristite roditeljski nadzor. Ovakve kontrole omogućavaju blokiranje preuzimanja zastarelih igara ili ograničenja kakva vi smatrate da su neophodna.

    5.Naučite dete da ne odaje lične informacije ma koliko da se sprijateljilo sa nekim od saigrača i da druge igrače ne dodaje na svojim nalozima na društvenim mrežama.

  • Rast IT tržišta od 8%

    Objavljeno 24.12.2018. u IKT i privreda

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da se vrednost domaćeg IT tržišta u 2018. godini procenjuje na oko 522,7 miliona evra, što predstavlja ukupan rast u odnosu na prošlu godinu od 8%.

    Ona je navela da se očekuje da najveći rast ima tržište IT usluga, oko 13,5%, sledi tržište paketnog softvera sa rastom od oko 10,4%, i isporuke IT opreme oko 2,6%.

    Državni sekretar je najavila i da se prema dosadašnjim trendovima, za 2018. godinu očekuje povećanje dodatne vrednosti koju su ostvarila IT preduzeća na 2,4% BDP-a. Ona je podsetila da su u 2017. ta preduzeća ostvarila ukupno 804,2 miliona evra dodatne vrednosti, odnosno 2,3% srpskog BDP-a, što je bilo povećanje u odnosu na godinu ranije, kada je ta vrednost iznosila 2,1% BDP-a.

    „Radi nastavka ubrzanja razvoja IT tržišta i IT industrije u Republici Srbiji koje je dostignuto u prethodnom periodu, potrebna je ekonomska i politička stabilnost, budući da IT prožima sve oblasti, počev od privrede, zdravstva, obrazovanja“, poručila je Matić, ističući da su ključna ulaganja u ovaj sektor, koja su trenutno nedovoljna i iznose 75 evra po stanovniku.