Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Sva slova pisama koja se koriste u Srbiji na domenu .RS

    Objavljeno 10.12.2018. u Infrastruktura

    Pomoćnik ministra za elektronske komunikacije u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Irini Reljin, izjavila je u Biblioteci grada Beograda, na svečanom skupu Registra nacionalnog internet domena, povodom početka registracije IDN domena na domenu .RS, da je veoma važno da i na globalnoj mreži naša država sačuva jezičke osobenosti svojih građana.

    „Registracija IDN domena, internet adresa koje su sebi sadrže i slova kojih nema u engleskom alfabetu, počinje simbolično na međunarodni Dan ljudskih prava, budući da će od danas svi građani Srbije, kao i privredni subjekti i institucije, moći da koriste sva slova svog pisma u onlajn adresama“, rekla je Reljin, podsetivši da se veliki pomaci čine na očuvanju nacionalnog identiteta na internetu već deset godina, prvo uvođenjem .RS domena, a potom i ćiriličnog .SRB.

    Ona je istakla da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pruža kontinuiranu infrastrukturnu podršku aktivnostima Registra nacionalnog internet domena, u skladu sa Sporazumom koji je zaključen 2010. godine, koji definiše Registar kao deo nacionalne elektronske komunikacione infrastrukture.

    „Takođe, Ministarstvo sprovodi infrastrukturne i zakonodavne aktivnosti, koje omogućavaju nesmetani rad Registra i unapređenje usluga koje on pruža“, dodala je pomoćnik ministra.

    Danas počinje registracija .RS domena ispisanih specifičnim slovima iz pripadajućih pisama 13 jezika. Pored bilo kojeg slova iz srpskog jezika, nazivi .RS domena će moći da sadrže i sva slova iz pisma albanskog, bošnjačkog, vlaškog, mađarskog, nemačkog, romskog, rumunskog, slovačkog, slovenačkog, hrvatskog, crnogorskog i češkog jezika. Time se .RS domen priključuje velikoj svetskoj porodici IDN domena, u okviru kojih je registrovano oko 7,5 miliona IDN naziva domena.


  • „Digitalna Evropa“ pravac digitalizacije Srbije

    Objavljeno 10.12.2018. u Digitalna bezbednost, IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Savet Evrope usvojio je tekst predloga programa Digitalna Evropa koji će biti osnova za pregovore sa Evropskim parlamentom o implementaciji tog programa. Program „Digitalna Evropa“, pokrenut je da podstakne širu digitalizaciju i usvajanje novih tehnoloških dostignuća u pet ključnih oblasti: superkompjuteri, sajber bezbednost, napredne digitalne veštine, širenje društvene upotrebe digitalnih tehnologija i veštačka inteligencija.

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je tim povodom da je program „Digitalna Evropa“ još jedna potvrda da je digitalizacija strateški prioritet razvoja država Evropske Unije.

    „Ovaj program takođe može da predstavlja smernice Republici Srbiji za planiranje daljih koraka digitalizacije“, istakla je Matić, napominjući da je jedan od utvrđenih pravaca u Strategiji razvoja mreža novih generacija , usklađivanje sa Jedinstvenim digitalnim tržištem, na kojem je i „Digitalna Evropa“ zasnovan.

    Ona je podsetila da je od navedenih evropskih prioritetnih oblasti, Republika Srbija postavila regulatorni okvir sajber bezbednosti, da je u pripremi Strategija razvoja digitalnih veština, kao i da je pripremljen novi Zakon o elektronskim komunikacijama.

    Evropska komisija predložila je u junu ove godine ulaganja od 9,2 milijarde evra u program „Digitalna Evropa“ za period od 2021. do 2027. godine.


  • Savremeno obrazovanje za razvoj digitalne pismenosti

    Objavljeno 06.12.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Pomoćnik ministra za elektronske komunikacije u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Irini Reljin, izjavila je na otvaranju regionalne konferencije „Preduzetništvo i digitalna pismenost mladih“, u hotelu „Metropol“, da je prioritet u podsticanju razvoja digitalne pismenosti savremeno obrazovanje.

    Formiranje kadrova za tržište rada budućnosti i razvijanje individualnog i preduzetničkog duha mora početi od najranijeg doba primenom novih tehnologija u obrazovnom sistemu“, istakla je Reljin.

    Ona je navela da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, u okviru kapitalnog projektaPovezane škole“, sprovodi unapređenje informaciono-komunikacione infrastrukture u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji.

    „U okviru tog projekta, koji obuhvata ukupan razvoj e-obrazovanja i sprovodi se u saradnji sa Ministarstvom prosvete, sve osnovne i srednje škole su u prethodne dve godine povezane na Akademsku mrežu Srbije, a kontinuirano se  unapređuje kvalitet i brzina ovih veza“, rekla je Reljin, najavivši da će Ministarstvo telekomunikacija naredne godine sprovesti četvrtu po redu godišnju školsku kampanju „IT karavan“, koja promoviše i edukuje osnovce o primeni digitalnih tehnologija u učenju, ali i o načinima zaštite od zloupotreba tehnologija.

    „Radi podizanja digitalne pismenosti kod celokupnog stanovništva Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Ministarstvo priprema sveobuhvatnu Strategiju razvoja digitalnih veština prema evropskim standardima, gde će naročita pažnja biti posvećena deci i mladima, podizanju njihove digitalne kulture i digitalne bezbednosti“, zaključila je pomoćnik ministra.

  • Kako da zaštitite svoje podatke i Facebook nalog od hakovanja

    Objavljeno 05.12.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Pošle nedelje smo pričali  kako da prepoznamo hakovan nalog, a u ovom delu ćemo detaljnije objasniti kako da postavite podešavanja privatnosti i sprečite da vam neko hakuje nalog i koristi vaše privatne podatke.

    Koristite jaku lozinku

    Treba da postavite pamtljivu lozinku koja će odoleti brutalnim napadima hakera. Omogućavanje pristupa putem otiska prsta je veoma dobar i zgodan savet, mada su neki korisnici primetili da vas siledžije mogu primorati da unesete lozinku sa otiskom prsta.

    Kada ste se pobrinuli za osnove, sada možemo preći na još nekoliko naprednijih opcije koje treba uzeti u obzir. Možete podesiti obaveštenja o prijavljivanju ili    e-mail-u koje možete naći u okviru Security Settings > Login Alerts.

    Pod sigurnosnim postavkama možete takođe da potvrdite polje za odobrenje prijave. To zahteva da se  ukuca sigurnosni kod kada se logujete sa nepoznatih uređaja ili pretraživača i predstavlja još jedno snažno odvraćanje napadača o kome treba razmisliti.

    Obratite pažnju prilikom pretraživanja na društvenim mrežama

    Kako biste zaštitili svoj nalog potrebno je da razmislite o preventivnim merama. Prvi primer je da izbegavate linkove koji nisu sigurni, postoji puno slučajeva neželjene pošte koja može zaraziti računar. Izbegavajte spam linkove koji se vrlo često pojavljuju čak i u porukama od vaših prijatelja.

    Drugi primer su lažne web stranice koje na prvi pogled izgledaju kao društvena mreža koju želite posetiti međutim reč je samo o načinu prikupljanja vaših podataka. Ovakav način internet prevare poznat je kao „fišing“.

    Podešavanja privatnosti na društvenoj mreži Facebook

    Obavezan korak koji trebate preuzeti je podešavanje privatnosti na vašem nalogu u vezi sa objavama, fotografijama i tagovanjem. Pre objavljivanja i prikazivanja na vašem profilu, možete pregledati objave i dati dozvolu da one budu prikazane. Na taj način imate kontrolu pre nego što na vašem zidu bude objavljeno nešto neprimereno. Sakrivanje određenih objava štiti vašu privatnost i daje vam mogućnost da objave vide određeni i vama važni ljudi, a ne svi prijatelji ili svi korisnici interneta.

    Kada podesite privatnost i vaš profil postane dostupan samo ljudima kojima verujete, smanjujete mogućnost da neko sa lažnog profila prati vaše aktivnosti.

    Naredni korak jeste da prepoznate da li ste moguća meta hakovanja.

    Zaštitite svoju privatnost i bezbednost. Ništa nije bezbedno 100 % ali postoje načini da zaštitite svoj nalog, učinite ga manje dostupnim hakerima i sačuvate svoje podatke i lične informacije.


    Izvor: makeuseof.com

  • Hakovan vam je Facebook nalog? Evo kako da to proverite i popravite

    Objavljeno 28.11.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Nije zabavno ukoliko pokušate da se ulogujete na Facebook i shvatite da je neko pristupio vašem nalogu bez dozvole. Nažalost, ova pojava nije retka i može ugroziti vašu bezbednost, kao i vaših prijatelja i rođaka.

    Na sreću, postoje neke stvari koje možete učiniti kako biste sprečili napad, kao i nekoliko stvari koje možete učiniti ukoliko do ovakvog napada dođe.

    KAKO MOŽETE PREPOZNATI DA LI VAM JE HAKOVAN NALOG NA DRUŠTVENOJ MREŽI?

    Jedan od prvih najčešćih znakova da vam je nalog na Facebook-u hakovan, tj. da neko drugi ima pristup tom nalogu, jeste da vam je lozinka promenjena i da ne možete da se prijavite na isti. Pored toga, može biti promenjena e-mail adresa, naziv profila, kao i nepoželjna komunikacija koju je neko vodio u vaše ime sa vašim prijateljima. A ako sumnjate da je nalog hakovan, postoji jednostavan način da otkrijete da li se neko drugi prijavio na vaš nalog ili ne, koji možete potražiti u odeljku za bezbednosne postavke. Informacije u tom odeljku će pokazati sa kog mesta i sa kojim uređajem ste se prijavili.

    Pratite sledeće korake: Idite u Podešavanja (Settings)> Bezbednost (Security) > Gde ste prijavljeni (Where you’re logged) i kliknite na dugme Izmeni (Edit).

    Ukoliko pronađete neusaglašenosti i ne prepoznajete mesta i uređaje sa kojih ste pristupali nalogu, možete lako prekinuti aktivnost sesije, što bi trebalo da pomogne u zaštiti od bilo kog hakerskog napada.

    PROVERITE ISTORIJU KUPOVINE

    Još jedan od načina da proverite da li još neko osim vas ima pristup vašem Facebook nalogu, je da proverite istoriju kupovine. Ukoliko imate sačuvanu kreditnu karticu na nalogu, postoji mogućnost da hakeri naprave lažnu aplikaciju ili oglas za kupovinu i pokrenu vaš račun platne kartice. Da biste bili sigurni da ste zaštićeni, idite na Podešavanja (Settings) >Plaćanja (Payments) i proverite aktivnosti plaćanja koja bi trebalo da budu lako prikazana. Možete da proverite istoriju plaćanja menadžera oglasa u istom odeljku.

    Ako primetite bilo kakvu nepoželjnu promenu, možete da obavestite Facebook koristeći sledeći link https://www.facebook.com/help/contact/146600035918755. Administratori Facebooka dužni da vam odgovore na poslatu prijavu u okviru 48h.

    OBAVESTITE FACEBOOK UKOLIKO NEKO POKUŠAVA DA PRISTUPI VAŠEM NALOGU

    U slučaju bilo kakvih sumnjivih promena ili problema, potrebno je da o tome obavestite administratore društvene mreže. Facebook stalno napominje da svaki pokušaj prevare i napada hakovanja prijavite, kako bi se na vreme sprečio i održala bezbednost i sigurnost društvene mreže, pa i samih korisnika.

    Facebook možete kontaktirati na više načina: preko zvaničnog Twitter naloga, ili možete poslati poruku koristeći inboks za podršku (Support inbox) - https://www.facebook.com/support/?ref=help_center. Postoji centar za pomoć (Facebook help centar) u okviru kojeg možete prijaviti sve što krši pravila korišćenja društvene mreže.

    ZAŠTITITE VAŠ FACEBOOK NALOG

    Pre nego što pokušate da sanirate štetu koja može da nastane hakovanjem, najbolje je znati kako sprečiti da do toga uopšte dođe. Kreiranje bolje i jače lozinke, izbegavanje nepoželjnih poruka i povećanje privatnosti su samo neke od metoda koje vam mogu pomoći u očuvanju vaše bezbednosti.

    Pročitajte detaljnije kako da postavite podešavanja privatnosti i sprečite da vam neko hakuje nalog i koristi vaše privatne podatke.

    Izvor: makeuseof.com


  • Digitalna uprava štedi vreme i novac

    Objavljeno 27.11.2018. u IKT i privreda

    Pomoćnik ministra za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj Irini Reljin, izjavila je na konferenciji Smart E-Government u da digitalna uprava omogućava značajne uštede vremena i novca.

    Rasterećenje i građana i administracije koje se na ovaj način postiže, kreira pozitivniju atmosferu u društvu, dok se istovremeno povećava i nivo transparentnosti u radu države i time postiže viši stepen demokratizacije“, rekla je Reljin, podsetivši da su za razvoj novih servisa e-uprave i primenu vodećih tehničkih dostignuća, postavljeni zakonski i strateški temelji na kojima može da raste  celokupni sistem e-uprave.

    Pravni okvir uspostavljen je Zakonom o elektronskoj upravi, kao i Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Usvojeni su i podzakonski akti tog Zakona, od kojih su posebno značajni oni koji uređuju opšte uslove za pružanje kvalifikovanih usluga od poverenja, sertifikate za kvalifikovani elektronski potpis i pečat, i bliže uređuju šeme elektronske identifikacije za određene nivoe pouzdanosti“, navela je Reljin.

    „Elektronski dokumenti sada zamenjuju papirna dokumenta, elektronski potpis izjednačava se sa svojeručnim potpisom, a elektronska dostava dobija pravnu težinu. Time je građanima omogućeno završavanje mnogih poslova bez odlaska na šalter, dok se službenici oslobađaju viška automatskog posla. Zakonska rešenja, dakle, omogućavaju brže i efikasnije poslovanje, smanjenje troškova, ali i povećanu dostupnost informacija“, istakla je pomoćnik ministra poručivši da je za veće uključivanje građana u ovaj segment digitalnog društva, veoma važno podizanje njihovih digitalnih veština, kao i jačanje poverenja u e-upravu.


  • Pet saveta kako da ostanete sigurni i bezbedni na društvenim mrežama

    Objavljeno 21.11.2018. u Digitalna bezbednost

    Svesni smo da je internet moćan alat koji nam može pomoći da prikupimo razne informacije i povežemo se sa drugim ljudima širom sveta. Iako ove mogućnosti možemo upotrebiti u našu korist, moramo razmisliti kako bi se to moglo koristiti protiv nas. Društveni mediji kao što su Facebook i Instagram, zabavni su ali mogu otvoriti mnoge opasnosti ukoliko ih ne koristite pažljivo.

    Proverite podešavanja privatnosti

    Često predvidimo ovaj veoma važan korak kada kreiramo naloge na društvenim mrežama. Podrazumevano za mnoge platforme je da vaš nalog na društvenim mrežama bude otvoren za javnost. Ovo nije ono što želite, osim ako želite da ceo svet ima vaše fotografije i lične informacije na dohvat ruke. Što je manje privatan vaš nalog i informacije dostupnije, to je lakše zlonamernim ljudima da vas prate i proganjaju. Da biste izbegli ove i ozbiljnije opasnosti, napravite svoj privatni nalog tako da samo vaši bliski prijatelji i porodica imaju pristup vašim postovima.

    Proverite podešavanja privatnosti i bezbednosti u okviru opcija koje vam nudi Facebook, da biste bili sigurni da je vaš nalog zaštićen. Takođe, isto važi i za Instagram kako biste mogli da kontrolišete ko sve može da vidi vaše slike, posebno ukoliko objavljujete slike iz vašeg privatnog života.

    Poznajete sve svoje on-line prijatelje

    Čak iako podesite da vaši nalozi na društvenim mrežama budu privatni, neće puno pomoći ukoliko prihvatate sve zahteve za prijateljstvo i praćenje. Nije pametno takmičiti se ko može da ima najviše prijatelja na Facebook-u ili ko može da dođe do određenog broja pratilaca na Instagram-u. Pre nego što prihvatite bilo koji zahtev za prijateljstvo tj. praćenje, razmislite o svim informacijama koje ste već podelili na svom nalogu kao i koliko je rizično da sve to delite sa potpunim strancem.

    Razmislite dvaput pre nego prihvatite zahtev od osobe koju ne poznajte, jer nemaju svi dobre namere. Možda ste negde sreli tu osobu na zabavi ili ste išli zajedno u vrtić, a možda je nikada niste ni videli u svom životu, ali imate tri zajednička prijatelja! – da li to zaista znači da bi trebalo da im dozvolite da vidi sve što ste radili?

    Ne objavljujte previše ličnih informacija

    Čak i ako su vaši nalozi na društvenim mrežama privatni i dodajete za prijatelje i pratioce samo one osobe koje poznajete lično, uvek je bolje da ne odajete previše na internetu. Uvek postoji mogućnost da vam neko hakuje nalog i na taj način pristupi vašim privatnim postovima, informacijama i prepisci koju ste vodili sa drugim osobama. Izbegavajte davanje ličnih podataka kao što su puno ime i prezime, datum rođenja, broj telefona ili kućna adresa. Postavljanje ovakvih informacija u okviru naloga nosi rizik od kraće identiteta i u pogrešnim rukama mogu biti zloupotrebljene za hakovanje vašeg računa u banci.

    Cenzurišite vaše fotografije

    Objavljivanje slike avio karte na aerodromu, razglednice ili specijalnog paketa koji je upravo stigao za vas, može izgledati bezopasno. Međutim, imajte u vidu da ovakve slike pokazuju vaše lične informacije koje ne treba deliti sa javnošću. Uredite svoju fotografiju i koristite razne zabavne stikere kako biste prekrili određene delove.

    Iz očiglednih razloga. izbegavajte objavljivanje i slanje slika lične karte, platnih kartica, vozačke dozvole i bilo kojih drugih identifikacijskih dokumenata.

    Slanje vaše lokacije

    Ne dozvolite da delite informaciju gde se nalazite i gde planirate da budete na društvenim mrežama. Možda će vam izgledati privlačno da podelite na koji ćete koncert ići sledeće nedelje ili gde ćete se odmoriti tokom leta sa svojim on-line prijateljima i pratiocima, ali nikad ne znate da li se među njima nalazi lopov ili provalnik kome biste zapravo rekli kada je najbolje da provali u vaš stan, kuću ili kola.

    Geotagging je odlična alatka. Omogućava vam da obavestite ljude o zemlji u koju ste otputovali ili o restoranu u kome ste večerali. Ako insistirate da odate svoju lokaciju u postu, biće sigurnije da to uradite onda kada napustite to mesto. Na taj način još uvek možete podeliti svoju lokaciju bez rizika.

    Zapamtite, vaša bezbednost u stvarnom svetu nije vredna bilo kakvih lajkova u virtualnom svetu.


  • Dobrobit dece u digitalnom okruženju

    Objavljeno 20.11.2018. u Digitalna bezbednost

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, povodom Svetskog dana deteta, poručila je da je neophodno da deca budu posebno zaštićena u digitalnom okruženju, s obzirom na brojne opasnosti kojima su izložena.

    “Deca počinju da koriste „pametne“ uređaje u najranijem uzrastu, već od 4. godine života, kada još uvek nemaju sposobnost razumevanja niti selekcije sadržaja sa kojima se susreću na internetu. Zbog toga je ključno da imaju podršku i nadzor odraslih prilikom otkrivanja digitalnog sveta“, istakla je Matić, navodeći da oko 70 odsto dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta koristi ove uređaje samostalno. Ona je iznela podatak da je u Srbiji u poslednjih godinu i po dana Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu godinu prijavljen 101 slučaj koji se odnosi na kriminalno zlostavljanje dece onlajn, dok je u svetu Interpol za sedam godina registrovao deset hiljada slučajeva seksualnog zlostavljanja dece putem interneta.

    „Pored najtežih oblika zloupotreba, deca su izložena i štetnim sadržajima, vršnjačkom nasilju i drugim vidovima ugrožavanja i uznemiravanja na internetu, među kojima je i prekomerna upotreba. To, međutim, ne znači da im treba uvoditi zabrane, odnosno uskraćivati pravo na pozitivne potencijale digitalnih tehnologija, naročito u obrazovanju, već da je obaveza društva da ih edukuje i usmerava ka pravilnoj i bezbednoj upotrebi novih tehnologija“, rekla je Matić.

    Državni sekretar je pozvala građane, a posebno roditelje, staratelje i nastavnike, kao i decu i mlade, da se informišu i potraže savet o zaštiti na internetu u Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, besplatnim pozivom na broj telefona 19833 ili putem internet platforme www.pametnoibezbedno.gov.rs.

    Svetski dan deteta obeležava se 20. novembra u celom svetu na inicijativu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 1954. godine sa ciljem da promoviše dobrobit dece, da upozori na obaveze koje društvo ima prema deci i poštovanju njihovih prava, kao i da skrene pažnju na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju.


  • Javno-privatna partnerstva za jačanje informacione bezbednosti

    Objavljeno 19.11.2018. u Digitalna bezbednost

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je da je u rešavanju pitanja informacione bezbednosti preduzet sistemski pristup u uspostavljanju regulative u ovoj oblasti, zaštiti ključnih servisa, kao i u borbi protiv sajber kriminala, podsetivši da je zahvaljujući takvim naporima, prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti Srbija je na visokom 16. mestu na listi od 114 zemalja koju je utvrdila estonska e-governance academy.

    U uvodnom obraćanju na okruglom stolu na temu „Javno-privatna partnerstva za sajber bezbednost“, koji je organizovao Ženevski centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF) u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, državni sekretar je rekla da to Ministarstvo podržava ovaj vid razmene i saradnje.

    „Pored saradnje sa institucijama i nevladinim organizacijama na ovom polju, između ostalih, sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Fondacijom Share, Ministarstvo je uključeno i u rad „Petničke grupe“, koja predstavlja pozitivan primer javno-privatnog partnerstva za jačanje informacione bezbednosti“, navela je Matić.

    Ona je najavila izmene Zakona o informacionoj bezbednosti radi potpunog usklađivanja sa evropskom NIS direktivom (Direktivom o mrežnoj i informacionoj bezbednosti).

    „Predviđeno je smanjenje broja IKT sistema od posebnog značaja, zatim dopunjavanje liste oblasti sa uslugama digitalne infrastrukture, kao i definisanje postupanja relevantnih organa i institucija u slučaju incidenta koji značajno ugrožavaju i narušavaju informacionu bezbednost u Republici Srbiji“, saopštila je državni sekretar.

    Ona je istakla i značaj međunarodne saradnje u ovoj oblasti, u cilju razmene informacija, znanja i iskustva, kao i regionalne saradnje u okviru Digitalne agende za Zapadni Balkan koja je pokrenuta na Digitalnoj skupštini u Sofiji u junu ove godine.


  • Pregovori sa kompanijom „Alibaba“

    Objavljeno 19.11.2018. u IKT i privreda

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da je to Ministarstvo potpisalo Ugovor o poverljivosti sa kompanijom „Alibaba“, koji obema stranama nalaže da ne objavljuju u javnosti informacije o toku pregovora o saradnji.

    „Po završetku pregovora, izdaćemo zajedničko saopštenje o, nadamo se, uspešnim rezultatima i daljim koracima učvršćivanja saradnje“, rekla je Matić, podsetivši da je u septembru na sastanku u sedištu te kompanije sa potpredsednicom „Alibabe“ Helen Hu i kompanijskim timom za Evropu dogovoreno da se do kraja godine finaliziraju svi planovi čiji je krajnji cilj plasiranje platforme za elektronsko plaćanje Alipej (Alipay) na srpsko tržište, a da se na  tržištu Kine promoviše turistička ponuda Srbije.