Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Podsticaji za naučno-tehnološki potencijal Srbije

    Objavljeno 30.05.2018. u IKT i privreda

    Pomoćnica ministra za elektronske komunikacija i poštanski saobraćaj u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Irini Reljin, održala je uvodni govor na programu „Industrija 4.0 i tehnologije budućnosti“, u okviru konferencije „Nedelja inovacija - Nauka i tehnologija u susret privredi“ u Naučno tehnološkom parku Beograd.

    Ona je ovom prilikom podsetila da je Srbija zemlja koja tradicionalno ima veliki naučno-tehnološki potencijal.

    „Imena Tesle i Pupina upisana su u temelje savremene civilizacije, a danas mnogi naši mladi naučnici razvijaju inovativna rešenja koja doprinose podizanju kvaliteta ljudskog života na globalnom nivou“, rekla je Reljin, ističući da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija već nekoliko godina brojnim projektima omogućava sve većem broju građana, svih generacija, da se uključe u tehnološke tokove.

    „Podstičemo mlade da se priključe IKT sektoru kroz programe podrške IT zajednicama i školske edukacije. Zatim, zahvaljujući projektima IT prekvalifikacija za žene ove godine dobili smo 250 novih programerki, a iz digitalizacije ne izuzimamo ni najstarije sugrađane – u toku su IT obuke za penzionere“, navela je Reljin.

    Ona je posebno naglasila da daljem napredovanju domaćeg IT sektora doprinosi Strategija razvoja IT industrije i nedavno usvojeni Akcioni plan, a da je za širu upotrebu inovativnih tehnologija ključna primena usvojenih zakona iz IKT oblasti - Zakon o informacionoj bezbednosti i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.  

    „Srbija je spremna za dalji razvoj infrastrukture i integraciju tehnoloških trendova u privredi i poslovanju. U skladu sa tim, Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, koja je usvojena u aprilu, promoviše upotrebu računarstva u oblaku i Interneta stvari, kao i razvoj mobilnih sistema pete generacije. Cilj je obezbeđivanje širokopojasne infrastrukture kojom bi se omogućio pristup internetu velikim brzinama, odnosno okruženje neophodno za razvoj Jedinstvenog digitalnog tržišta, koje će omogućiti privredni i ekonomski rast naše zemlje“, zaključila je pomoćnica minstra.

  • Da li znate šta su Deep web, Dark web, Darknet?

    Objavljeno 30.05.2018. u Digitalna bezbednost

    Internet u smislu kakvom ga većina lјudi shvata nazivamo površinski internet. Mnogo veći deo World Wide Weba čine "deep web" i "dark web".

    Većina lјudi kada pomisli na internet, pomisli na sajtove poput Google, Facebook, Twitter, odnosno pomisli na mogućnosti kao što su internet kupovina, uspostavlјanje interakcije na društvenim mrežama, informisanje o najnovijim događanjima itd. Ono što mnogi ne znaju jeste da je internet koji većina lјudi koristi (stranice kojima se može pristupiti preko pretraživača kao što je Google ili Bing) samo mali deo interneta koji postoji. Internet u smislu kakvom ga većina lјudi shvata nazivamo „površinski internet“, „indeksirani internet“ i „vidlјivi internet“, a prema nekim procenama sadrži oko 5 milijardi stranica.

    Vidlјivi internet je samo jedan mali deo World Wide Weba (WWW), a mnogo veći deo čine “deep web“ i “dark web“. Ne zna se pouzdano koliko je veliki deep web, ali je svakako mnogo veći od površinskog ili vidlјivog (prema nekim procenama čak 500 puta veći). Prema studiji iz 2015. godine, Google indeksira samo 16% vidlјivog interneta, a uopšte ne indeksira stranice iz deep weba što znači da u Google pretrazi možete naći manje od 1% informacija koje postoje online. Često se pravi analogija ledenog brega kako bi se opisala razlika između površinskog i deep weba: ono što vidimo na površini je mnogo manje od onoga što se nalazi ispod površine.

    Deep web vs dark web

    Iako se termini “deep web“ i “dark web“ često koriste kao sinonimi, u pitanju su ipak različiti pojmovi koje treba razgraničiti.

    Deep web (skriveni ili „nevidljivi“ internet) je deo World Wide Weba kojem se može pristupiti preko standardnih internet browsera, ali koji glavni pretraživači nisu indeksirali. Deep web čine raznorazne baze podataka, imejl servisi, online bankarski servisi i drugi servisi koji su zaštićeni lozinkama ili paywallom. Razlozi za neindeksiranje su razni: neadekvatna konfiguracija sajta ili servisa, namerno izostavljanje iz pretrage, paywall, zahtevi za registracijom i ostala ograničenja pristupa sadržaju.

    Dark web (suprotno od “clearnet“) je relativno mali deo deep weba. Sajtovi i servisi na dark webu su namerno sakriveni i ne može im se pristupiti preko uobičajenih browsera već samo pomoću specijalnih softvera poput TOR ili I2P (Invisible Internet Protocol) ili preko mreža kao što je Netsukuku. Najčešće se koristi TOR. Dark web je korisnicima prijemčiv jer pruža anonimnost surfovanja odnosno jer se primenjuje jaka enkripcija zbog koje je teško identifikovati posetioce sajtova, ali i one koji ih hostuju.

    Darknet

    Darknet se može definisati kao okvir u kome je pristup ograničen na nivo mreže. Tor, Freenet, I2P, Zeronet, ali i privatni VPN servisi spadaju u tu kategoriju (autentifikacijom i povezivanjem na privatni VPN servis kriptuje se i sakriva vaš saobraćaj od neprivilegovanih sistema, odnosno od vašeg internet provajdera, CDN-a i drugih servisa koji mapiraju internet saobraćaj i omogućuju njegov protok). Dakle, mrežni saobraćaj preko ovih okvira je maskiran, a detaljnijom analizom se može otkriti na koji je darknet korisnik povezan i koliki saobraćaj generiše, ali ne nužno i koje je sajtove posećivao i koji je sadržaj tog saobraćaja. Kada surfujete „regularnim“ internetom, vaš internet provajder i posrednici između vas i posećenog sajta mogu jasno videti sadržaj saobraćaja koji ste generisali.

    Kako izgleda proces enkripcije na dark webu

    TOR i slični servisi funkcionišu tako što prebacuju saobraćaj sa mesta na mesto širom interneta tako da internet provajder ne može da zna koje ste sajtove posetili, a posećeni sajtovi nemaju informaciju o vašoj fizičkoj lokaciji. Korisnici TOR servisa se ne povezuju direktno na sajt ili servis koji žele da posete. Umesto toga, njihov saobraćaj se premešta sa mesta na mesto kroz seriju čvorova u mreži. Svaki čvor ima samo informacije o primljenim podacima i o čvoru na koji treba da ih pošalje. To recimo znači da inicijalni čvor zna da je povezan sa računarom određenog korisnika, ali ne zna koji je sajt korisnik posetio jer saobraćaj prolazi dalje kroz još nekoliko čvorova pre nego što se poveže na krajnju destinaciju odnosno sajt koji je korisnik planirao da poseti. Taj sajt, pak, ima informacije samo o krajnjem čvoru sa kojim je povezan, ali ne i o korisniku koji je prvobitno poslao zahtev da se poveže.

    Ovaj kompleksni model enripcije značajno otežava da se pronađe korisnik koji je posetio određeni sajt na dark webu odnosno pruža korisniku anonimnost koju nema kada surfuje „površinskim“ internetom.

    U koje svrhe se koristi dark web?

    Među ljudima koji ne poznaju dovoljno ovu tematiku preovladava mišljenje da dark web koriste isključivo kriminalci za prodaju droge, hakerskih alata i dečije pornografije. Iako nesporno dark web tehnologiju koriste i kriminalci za obavljanje ilegalnih aktivnosti, nju takođe koriste i aktivisti za ljudska prava, novinari i korisnici koji razmenjuju osetljive informacije. Dark web se koristi i da se premoste ograničenja, odnosno zabrane posećivanja određenih sajtova (na primer, u Kini gde postoje ograničenja za posetu Facebooku i Twitteru). Međutim, neke zemlje, poput Kine i Rusije, nameravaju da donesu zakon kojim će se upotreba softvera za anonimno surfovanje (kao što je TOR) i VPN mreža proglasiti nelegalnom. Neki ljudi koriste TOR kako bi povećali nivo privatnosti i anonimnosti u svakodnevnom, uobičajenom surfovanju internetom.

    Doživotna zatvorska kazna za Rosa Ulbrihta, osnivača nekada najpoznatijeg sajta na dark webu (Silk Road), kao i rušenje poznatih sajtova za prodaju droge, oružja i drugih ilegalnih proizvoda (AlphaBay i Hansa) stavili su neopravdano čitav dark web na loš glas.

    Najnoviji Symantecov izveštaj o bezbednosti na internetu sadrži detalje o proizvodima i uslugama koji se mogu nabaviti preko dark weba. U pitanju su kreditne kartice, pasoši, poklon kartice, ali i ransomware alati i bankarski trojanci.

    Zaključak

    Nema pouzdanih informacija o tome koliki je procenat sajtova na dark webu koji se koriste za ilegalne aktivnosti. Interesantno je spomenuti da je TOR osmislila i finansirala američka vlada s ciljem da zaštiti i anonimizuje komunikaciju od svojih obaveštajaca.

    TOR će verovatno postati popularniji među „običnim“ korisnicima jer je u SAD-u stupio na snagu zakon koji dozvoljava internet provajderima da prodaju informacije o tome koje su sajtove korisnici posećivali.

    Kao i površinski internet, i dark web ima svoje prednosti i mane. Neki ljudi koriste dark web za borbu protiv represivnog režima, a neki za obavljanje ilegalnih aktivnosti. U svakom slučaju, u budućnosti će se voditi debate o tome da li benefiti koje donose servisi poput TOR-a prevazilaze negativne aspekte.

  • Digitalizacija za dobrobit svih

    Objavljeno 23.05.2018. u IKT i privreda

    Na promociji novih tehnoloških rešenja kompanije „Huavei“, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da je cilj tehnološkog razvoja i ulaganja u informaciono komunikacione tehnologije prevazilaženje digitalnog jaza i omogućavanje opšte dostupnosti dobrobiti digitalizacije.

    Ona je istakla spremnost Republike Srbije da prihvati najnovije digitalne trendove, ističući da Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, koja je usvojena u aprilu ove godine, promoviše upotrebu računarstva u oblaku i Interneta stvari, kao i razvoj mobilnih sistema pete generacije (5G).

    Državni sekretar je podsetila da je saradnja sa kineskom kompanijom „Huavei“ u skladu sa implementacijom Memoranduma o razvoju Informatičkog puta svile, koji su potpisali potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasim Ljajić i predsednik Nacionalne komisije za reforme i razvoj Narodne republike Kine, Sju Šaoši.

    „U okviru primene Memoranduma uspostavljena je zona ekonomske saradnje u oblasti „pametnih gradova“, izrade platformi za elektronsku trgovinu, razmene informacionih usluga i tehnologija, olakšavanje logistike i razmene tržišnih informacija“, navela je Matić, napominjući da će tehničkoj realizaciji aktivnosti koje su definisane Memorandumom, doprineti i dva sporazuma o strateškom partnerstvu koja su potpisana sa kompanijom „Huavei“ - Sporazum o razvoju širokopojasne infrastrukture u Republici Srbiji i Sporazum o razvoju informacione i komunikacione infrastrukture u obrazovnim institucijama.

    Matić je, povodom jučerašnjeg sastanka sa potpredsednikom vlade AP Vojvodine i pokrajinskim sekretarom za privredu i turizma, Ivanom Đokovićem, najavila i mogućnost saradnje sa kompanijom „Huavei“ na projektu Novi Sad  - pametni grad.

  • Google će od septembra upozoravati ukoliko posetite nebezbedne sajtove

    Objavljeno 23.05.2018. u Digitalna bezbednost, Edukacija

    Chrome uklanja zeleni Secure indikator sa HTTPS sajtova, ali uvodi upozorenje Not Secure za HTTP sajtove.

    Google planira da ukloni zeleni indikator „Secure“ koji se prikazuje u Chromu na HTTPS stranicama, a umesto njega će ostati samo ikona katanca. Promena će se desiti u septembru, u verziji Chrome 69.

    Vremenom će se i katanac izgubiti kao indikator bezbednosti za HTTPS sajtove, umesto toga pojavljivaće se samo upozorenja za HTTP, odnosno nebezbedne sajtove.

    U kompaniji Google navode da je razlog zbog kog menjaju indikator taj što se najviše web saobraćaja ionako obavlja preko bezbednog HTTPS protokola tako da je nepotrebno odvraćati pažnju korisnika indikatorom „Secure“. Umesto toga, fokus će biti na upozoravanju korisnika koji pristupaju nebezbednim HTTP sajtovima. Zbog toga će već od verzije Chrome 68 koja će izaći u julu Google obeležavati sve HTTP sajtove sa „Not Secure“.

    Zašto je ukidanje "Secure" indikatora dobar potez?

    Odluka Googla da ukine "Secure" indikator pozdravljena je od strane sertifikacionih tela, SSL resellera i stručnjaka za sajber bezbednost, budući da "Secure" indikator, od početka nije bio dobra ideja. Umesto da podstakne više sajtova da pređu na HTTPS, sporni indikator je doprineo da phishing sajtovi budu efikasniji, jer su uspevali da dobiju oznaku "Secure" uprkos svojoj malicioznoj prirodi.

    Veliki broj phishing sajtova uspevao je da dobije DV SSL sertifikat, koji zahteva samo minimalnu autentifikaciju, pa nije garancija da je vlasnik sajta autentična i proverena kompanija.

    Zbog "Secure" indikatora, ljudi su pogrešno mislili da je sajt bezbedan, a zapravo se radilo o sajtu koji ima samo DV SSL sertifikat.

    Od verzije Chrome 70, prikazivaće se animacija koja indikator „Not Secure“ pretvara u crveno kad god korisnik pokuša da unese tekst u formu na HTTP stranici.

    Najverovatnije će i Mozilla i drugi browseri prihvatiti isti način obeležavanja HTTP sajtova u sledećih nekoliko meseci.

    U novim verzijama browsera samo sajtovi sa EV SSL sertifikatima imaće indikatore zelene boje.

  • 250 novih programerki u Srbiji

    Objavljeno 22.05.2018. u Rodna ravnopravnost u IKT-u

    Realizacijom programa za prekvalifikacije i dokvalifikacije žena u IKT, koje je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pokrenulo prošle godine obučeno je ukupno 250 novih programerki.

    Prilikom svečane dodele sertifikata polaznicama projekta „IT Girls“ Vojvođanskog IKT klastera, u Edukativnom centru Vlade AP Vojvodine, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić, podsetila je da su pored projekta "IT Girls" u kojem je učestvovalo 22 žene, do kraja aprila završeni kursevi u okviru svih devet projekata koji su odobreni na konkursu Ministarstva.

    „Projekti su sprovedeni u Novom Sadu, Novom Pazaru, Vranju, Kragujevcu, Zrenjaninu i Beogradu. Broj zainteresovanih kandidatkinja, znatno je prevazilazio planirani broj učesnica, zbog čega ćemo nastojati da proširimo program prekvalifikacija. Budući da je većina prijavljenih žena nezaposleno, starosti od 20 do 40 godina, a više od polovine sa visokom stručnom spremom, ovi podaci govore i o novim potrebama tržišta rada u Republici Srbiji, i pružaju dodatne indikatore za nastavak programa“, istakla je Matić.

    Ona je podsetila da je program pokrenut u skladu sa digitalnom politikom Vlade Srbije i merama za podizanje kadrovskih kapaciteta Strategije razvoja IT industrije, kao i u cilju prevazilaženja rodnog jaza u digitalnoj industriji i podsticanja rodne ravnopravnosti.

    „U Srbiji je u profesijama telekomunikacije i računarska tehnika tek oko 15% žena, dok ni u Evropi nije mnogo bolja situacija, sa 3.1 puta više muškaraca u ovom sektoru. Manje žena danas u IT-ju znači manji broj žena i u svim inovativnim privrednim granama u budućnosti koje će se razvijati iz IT-a, odnosno u traženijim i plaćenijim profesijama“, upozorila je Matić.

    Ona je ovom prilikom najavila da će IT kompanije, kao i druge kompanije koje imaju potrebu za IT kadrovima, biti pozvane da angažuju nove programerke, u čemu će važnu ulogu imati udruženja koja su sprovela projekte, odnosno IT zajednice, koje su već umrežene sa privrednim sektorom.

  • Svetski dan telekomunikacija i informacionog društva

    Objavljeno 17.05.2018. u Digitalna bezbednost, Infrastruktura

    "Ulaganje u informaciono komunikacionu strukturu neophodno je kako bi se ostvarili globalni ciljevi primene inovativnih rešenja radi društvenog i ekonomskog progresa i prevazilaženja digitalnog jaza", saopštila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

    Povodom obeležavanja Svetskog dana telekomunikacija i informacionog društva (World Telecommunication and Information Society Day, WTISD), državni sekretar je istakla da strateškim opredeljenjem i uspostavljanjem stabilnog pravnog okvira digitalizacije Republika Srbija opravdava status jedne od najstarijih članica Međunarodne unije za telekomunikacije (International Telecommunication Union – ITU), ali da su potrebni dodatni napori kako bi dostigla nivo razvijenih zemalja u širokoj upotrebi digitalnih rešenja, posebno onih koji doprinose efikasnosti proizvodnje i poslovanja i olakšavanju života građana, kao što je primena robotike i veštačke inteligencije.

    Matić je podsetila da je Srbija jedina zemlja van Evropske Unije, koja će sa Grčkom i Bugarskom učestvovati u formiranju zajedničkog transportnog 5G koridora za implementaciju različitih tehnologija, gde poseban zadatak predstavlja testiranje u oblasti autonomnih i povezanih vozila.

    „Širokopojasni pristup u Srbiji ima 61,9% domaćinstava i 98,6% preduzeća, što pokazuje spremnost za dalji razvoj infrastrukture, ali i volju građana i privrede da prihvate tehnološke trendove. U skladu sa tim Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, koja je usvojena u aprilu, promoviše upotrebu računarstva u oblaku i Interneta stvari, kao i razvoj mobilnih sistema pete generacije (5G)“, navela je Matić.

    „Takođe, ovom strategijom definisane su mere obezbeđivanja infrastrukture i data je analiza koja pokazuje da ulaganje u oblast širokopojasnog pristupa direktno utiče na povećanje broja radnih mesta, razvoj malih i srednjih preduzeća, konkurentnost svih sektora privrede i unapređenje kvaliteta života građana“, dodala je državni sekretar.

    Ona je istakla da usvojeni zakoni, među kojima su Zakon o informacionoj bezbednosti i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i programske aktivnosti koje sprovodi Ministarstvo nadležno za telekomunikacije i informaciono društvo, u cilju primene informacionih tehnologija u obrazovanju i razvoja inovativnog preduzetništva, podstiču upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija u skladu sa održivim ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija (Sustainable Development Goals – SDG).

    Svetski dan telekomunikacija i informacionog društva, čija je ovogodišnja tema „Omogućavanje pozitivne upotrebe veštačke inteligencije za sve“ („Enabling the positive use of Artificial Intelligence for All“) obeležava se svake godine 17. maja, na godišnjicu potpisivanja prve međunarodne telegrafske konvencije 1865. godine, odnosno na dan formiranja Međunarodne unije za telekomunikacije u Parizu, čiji je Srbija postala član samo 40 dana nakon osnivanja te organizacije.

  • Youtube najavljuje novu roditeljsku kontrolu za decu

    Objavljeno 16.05.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Google je najavio da će dodati još opcija za roditeljski nadzor na njihovoj aplikaciji Youtube kids.

    Šta je Youtube kids?

    Youtube kids je aplikacija kreirana kao familijarna verzija youtube-a za mlađu decu, sa dodatkom roditeljske kontrole i filterima za video zapise.

    Nove opcije roditeljske kontrole

    Youtube će u narednom periodu predstaviti tri nove opcije u aplikaciji Youtube kids.

    • Kolekcije od strane proverenih partnera i aplikacije Youtube kids (biće predstavljeno u toku ove nedelje)

    Ova kolekcija će omogućiti roditeljima da biraju kanale, kolekcije video zapisa i teme koje će biti dostupne njihovoj deci. Vremenom će se povećavati lista sigurnih partnera.

    • Sadržaj odobren od strane roditelja (biće predstavljeno uskoro)
    • Ova opcija će omogućiti roditeljima da ručno odaberu svaki video i kanal koji će biti dostupan njihovoj deci u ovoj aplikaciji. To znači da će deci biti onemogućeno da vide bilo koji sadržaj osim onoga koji je roditelj izabrao.
    • Poboljšana opcija pretraživanja (biće predstavljeno ove nedelje)
    • To znači da će opcija pretraživanja uključivati samo sadržaje koji je odobrila Youtube kids zajednica, odnosno neće biti preporučenih video snimaka.

    Ova opcija je kreirana kako bi pomogli roditeljima da smanje broj nepoželjnih sadržaja na koje bi njihova deca mogla da naiđu tokom korišćenja Youtube kids-a.

  • Prekogranična saradnja za rodnu ravnopravnost u IKT-u

    Objavljeno 10.05.2018. u Rodna ravnopravnost u IKT-u

    На панелу ’’Жене у ИТ сектору’’, који је одржан у оквиру пројекта XБИТ у Ректорату Универзитета у Новом Саду, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, саопштила је да недовољна заступљеност жена данас у ИКТ-у може да узрокује и мање жена у свим иновативним областима у будућности, а тиме и у најплаћенијим и најперспективнијим пословима.

    „Kako bi se prevazišao rodni jaz u IKT sektoru, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sprovodi niz programa za podsticanje devojčica školskog uzrasta da se opredele za ovu oblast u izboru fakulteta i kasnije profesija, ali i za osnaživanje žena da se uključe u ovaj sektor kroz programe prekvalifikacija i kroz pokretanje tehnoloških startapova“, istakla je Matić.

    Povodom otvaranja informaciono tehnološke laboratorije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, čime je obeležen početak aktivnosti regionalnog projekta XBIT, državni sekretar je rekla da je za Republiku Srbiju od posebnog značaja prekogranična saradnja u okviru tog projekta, budući da otvara mogućnost za razmenu različitih lokalnih iskustava i praksi na polju inovacija, a posebno ženskog inovativnog preduzetništva.

    Nova laboratorija će studentima omogućiti rad na 3D štampačima, VR tehnologiji i senzorima za Internet svih stvari kao i tehnologiji Proširena stvarnost.

    Projekat XBIT finansira Evropska Unija a sprovode ga Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, udruženje građana SEE ICT, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, OSVIT-zadruga i Opština Magadenovac, u okviru IPA Cross-border Cooperation programa Hrvatska-Srbija 2014-2020. Projekat razvija dve nove digitalne zajednice, u Novom Sadu i Donjem Miholjcu, sa ciljem unapređenja preduzetništva kroz korišćenje savremenih IT tehnologija, kao i unapređenja položaja i uključivanja što većeg broja žena u IT sektor.

  • Upozoravamo korisnike Twittera da promene lozinku

    Objavljeno 09.05.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Twitter priznao da su zbog programske greške neke lozinke čuvane u nebezbednom formatu.

    Twitter je izjavio da su zbog programske greške lozinke korisnika bile zapisane u interni log pre heširanja (eng. hashing). Greške su otkrili ljudi iz Twittera i obrisali lozinke, ali se svim korisnicima Twittera savetuje da promene lozinke.

    Kako je nastao problem?

    Uobičajena praksa mnogih veb servisa i portala, pa i Twittera, je da se lozinke ne čuvaju u originalnom obliku, već prolaze kroz hešing proces kojim se maskiraju, odnosno kriptuju, tako da izgledaju kao nasumični skupovi brojeva i slova. Na taj način sistem može da potvrdi da su vaši kredencijali (korisničko ime i lozinka) tačni kada se logujete, ali ne mora da zna vašu lozinku.

    Zbog softverske greške, u Twitterovom slučaju, lozinke su upisivane u interni log pre nego što je hešing proces završen. Twitter je dakle mogao da vidi lozinke korisnika.

    Promenite lozinke

    Kada se budete ulogovali na svoj Twitter nalog izaći će vam obaveštenje o ovom propisu i preporuka da promenite lozinku. Nemojte da zanemarite ovu prepreku, već idite u podešavanja naloga i odmah promenite lozinku.


  • WhatsApp uvodi nova pravila za korisnike u EU

    Objavljeno 30.04.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Aplikacija za četovanje, WhatsApp, će biti zabranjena za korisnike u Evropi , mlađe od 16 godina.

    Starosna granica korisnika, koja je do skoro bila 13 godina, podignuta je na 16 godina kako bi se usaglasila sa novim pravilima Evropske unije o privatnosti  podataka koja stupaju na snagu sledećeg meseca. Korisnici će od sada morati  da potvrde da imaju minimum 16 godina i pristaće na nova pravila bezbednosti i korišćenja u narednih nekoliko nedelja. Još uvek nije poznato na koji način će WhatsApp proveravati godine  ali će se svakako skupljati veoma mali broj ličnih podataka.

    Ova pravila važe za zemlje EU, dok će se u ostatku sveta deca i dalje moći da korist WhatsApp sa navršenih  13 godina, kao što je to slučaj i sa većinom ostalih društvenih mreža i aplikacija.


    S druge strane, na  Facebook-u koji je vlasnik WhatsApp-a, drugačija je politika, deca će i dalje moći da otvore profil sa 13 godina ali tako što će njihovi roditelji sa svojih profila potvrditi koliko deca imaju godina. U suprotnom će imati limitiranu verziju društvene mreže.