Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Prekomerna upotreba interneta

    Objavljeno 15.11.2018. u Digitalna bezbednost

    Internet je odličan alat za pomoć u učenju i obrazovanju i neko vreme koje će vaše dete provesti na internetu će biti u tu svrhu. Zapravo, od prošle godine INFORMATIKA I RAČUNARSTVO u našim školama uveden je kao obavezan predmet za učenike petog i šestog razreda osnovnog obrazovanja. Od presudnog je značaja da pomognete vašoj deci da uspostave pravu ravnotežu između online vremena za učenje i online vremena za zabavu i društvene mreže.

    Kako mogu da pomognem mom detetu da postigne odgovarajući balans?

    Brojne studije su pokazale da dugotrajno sedenje može da poveća rizike povezane sa hroničnom bolešću, gojaznošću, problemima spavanja, srčanih bolesti i izostankom neposredne  socijalne komunikacije „oči u oči“. Pod dugotrajnim sedenjem podrazumeva se sedenje 8 – 12h i više, dnevno. Ovo se odnosi i na aktivnosti poput vožnje, rada na računaru  i gledanja televizije. Detetu internet pruža mnoge prednosti, uključujući bolja iskustva u učenju, kreativnost, društvenu interakciju, zabavu i poboljšanje motoričkih veština. Međutim, te prednosti gube svoju svrhu prekomernom upotrebom.

    Ako vam se čini da online aktivnost vašeg deteta ima negativan uticaj na ličnu dobrobit ili fizičko ponašanje (ili na vašu porodicu), onda razmotrite predlog o vremenskim ograničenjima korišćenja interneta.

    Neke od promena koje mogu ukazati na prekomernu upotrebu interneta uključuju:

    •online aktivnosti koje ometaju opšte zdravlje i blagostanje

    •opsesija određenim sajtovima ili igricama

    •ljutnja kad se od deteta zatraži da odmori i ugasi računar

    •bude uznemiren ili razdražljiv kada je udaljen od računara

    •smanjen interes za društvene aktivnosti kao što je druženje, izlasci sa prijateljima, bavljenje sportom

    •veliki umor

    •zanemarivanje školskih obaveza

    •naizgled izolovan ili povučen

    •smanjena lična higijena

    •negativne promene u  ponašanju

    • glavobolja, naprezanje očiju i poremećaj sna

    •preskakanje obroka


    Neke promene u ponašanju su normalni deo odrastanja kao na primer tinejdžerski period, ali pokušajte da saznate sa čime se vaše dete bori, jer možda je žrtva sajberbulinga (vršnjačko nasilje putem interneta), ima problema sa prijateljima ili mu je mentalno zdravlje ugroženo. U razgovoru, pitajte svoje dete o tome koliko vremena provodi na internetu i objasnite zašto je to zabrinjavajuće i kakve su posledice.

    Pokušajte da pokažete da ste svesni koliko su digitalne tehnologije neizostavni deo savremenog života i nikada nemojte da ga kaznite tako što ćete mu oduzeti tablet, mobilni telefon ili računar. Razgovarajte sa pedagogom i psihologom škole, oni mogu da vam pomognu.

    Probajte da ga animirate nekim sportskim aktivnostima, hobijima, kućnim ljubimcem, šetnjama u prirodi…

    Dogovorite se da nema interneta dok se ne urade domaći zadaci ili sredi kuća, nema mobilnog telefona na stolu dok traje obrok ili uveče posle 22h. Pokušajte da i vi ispoštujete ova pravila jer deci ste vi model ponašanja koji najpre usvajaju.

    Pokušavajte sve, samo nikad ne odustajte!

    Na kraju, kada su posledice od prekomerne upotrebe interneta toliko jake da ugrožavaju normalno funkcionisanje deteta, njegov psihički i fizički razvoj, obratite se zdravstvenim ustanovama koje se bave ovim problemom jer su zavisnost od interneta i zavisnost od video igrica, dijagnoze koje se leče.

  • Uticaj i posledice Youtube-a na decu

    Objavljeno 14.11.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Youtube je osnovan 2005. godine, ali se nešto kasnije pojavio kod nas. U početku  nije odmah imao puno poseta, ali se to vremenom promenilo. Youtube je mreža koja služi za razmenu videozapisa koje korisnici mogu pregledati, komentarisati i ocenjivati. U pravilima ove mreže je navedeno da je deci mlađoj od 18 godina pristup zabranjen, ali u praksi to nije slučaj.

    Uticaj Youtube-a

    Sa povećanjeim broja korisnika, kako onih koji snimaju, tako i onih koji gledaju, povećalo se i vreme koje ljudi provode na ovoj mreži, ali i starosna granica se dosta promenila. Ukoliko uzmemo u obzir podatak da posečan korisnik smart telefona prvodi između 2 i 3 sata dnevno koristeći ga, na osnovne stvari kao što su pisanje poruka, pozivi i slikanje potroši ne više od 30 minuta, nameće nam se pitanje šta radimo ostatak vremena?.Odgovor je jednostavan - ili se gleda Jutjub ili se provodi vreme na društvenim mrežama Instagram, Twitter, Facebook.

    Moć Youtube-a

    Youtube-ri kao stalni izvori informacija imaju moć koliku i jedna medijska kuća. Naravno, što je veći krug ljudi koji prati tog jutjubera, to je veća njegova moć. Sadržaj videa određuje koliko će pridobiti pažnje i čiju će pažnju pridobiti. Ukoliko neko obrađuje ozbiljne, političke, filozofske, sociološke ili slične teme, njegovi pratioci će biti osobe približnih godina ili stariji, ali ukoliko se obrađuju teme poput životnih priča, reakcija, drama, toturiala, prankova, u većini slučajeva publika tog Youtube-era je ili približnih godina ili mlađa. Iz tog razloga oni koji snimaju za Youtube  moraju da vode računa o rečima koje izgovaraju, kao i o tome kakav će uticaj imati na publiku (pogotovu oni koji snimaju zabavne sadržaje koji najčešće privlače pažnju maloletnih osoba).

    Youtube je nova televizija?

    Konkretna razlika između Youtube-a i televizije jeste u pubici, tj. starosnoj dobi publike. Najveći broj aktivnih korisnika Jutjuba su mlađe osobe, dok danas TV pretežno gledaju stariji ljudi.  Iako mnogi misle da će konkurentnost između televizije i Jutjuba dovesti do izumiranja jednog od njih, to se neće desiti, jer koliko god se širio krug ljudi koji su kompjuterski pismeni, uvek će se naći neko ko želi da gleda televiziju.

    Zabrana adolescentima

    Kao što je već rečeno, iako postoji u pravilima, ne postoji u praksi. Na Youtube-u možmo naći snimke dece koje imaju 10-11 godina, gde pokušavaju da oponašaju svoje uzore i da radi iste stvari kao i jutjuberi koje prate. Na ovakve snimke deca ostavljaju mnoštvo uvredljivih komentara. Zato ograničite pristup deci, jer to može pomoći njima samima i njihovom detinjstvu.

    ZAPAMTITE: Deca nisu psihički spremna da izdrže linč koji proživljavaju, što može da dovede do ozbiljnih posledica.


    Izvor: itmagazin.info


  • Kontroliši svoj digitalni život kako ne bi bio žrtva online prevara – drugi deo

    Objavljeno 07.11.2018. u Digitalna bezbednost

    Sajber kriminalci uvek smišljaju nove razne načine zloupotrebe putem interneta kako bi nekog prevarili i stekli profit. U nastavku je drugi deo teksta o finansijskim prevarama.

    1. Kreiraju lažne veb stranice koje imitiraju zvanični sajt banke sa ciljem da izvrše prevaru


    Fišing“ bankarski mejlovi navode primaoca mejla da klikne na link u mejlu, koji će vas odvesti na lažni sajt banke gde od vas traže da otkrijete i upišete svoje finansijske i lične podatke.

    Lažne bankarske veb stranice izgledaju skoro identično kao zvanične veb stranice legitimnih kompanija. Takvi sajtovi često sadrže pop-up prozore sa zahtevom da unesete svoje akreditive  za banku. Pravi sajt banke ne sadrži takve prozore.

    Ovakve veb stranice obično sadrže:

    • Zahtev za brzim i hitnim odgovorom. Na legitimnim veb stranicama nećete naći takve poruke;

    • Loš dizajn samog sajta – budite oprezni sa sajtovima koji imaju nedostatke u njihovom dizajnu ili greškama u pravopisu i gramatici;

    • Pop-up (iskačuće) prozore – Obično se koriste za prikupljanje osetljivih informacija od vas. Nemojte kliknuti na njih i ne šaljite lične podatke u okviru takvih prozora.

    2. Pretvaraju se da su zainteresovani za romantičnu vezu


    Romantične prevare se obično odvijaju na onlajn sajtovima za upoznavanje, ali prevaranti često koriste društvene mreže ili imejl kako bi stupili u kontakt sa žrtvama.

    Kako prepoznati ovu vrstu prevare?

    • Neko koga ste nedavno upoznali onlajn, izjavljuje jaka osećanja prema i traži da razgovarate privatno;

    • Poruke koje takve osobe šalju su često loše napisane i nejasne;

    • Profil na društvenim mrežama nije u skladu sa onim što govore;

    • Traže od vas da šaljete intimne slike ili video snimke o sebi;

    • Po nekoliko nedelja i meseci strpljivo čekaju da steknu vaše poverenje. Zatim vam ispričaju detaljnu priču i zatraže vam novac, poklone ili podatke o vašem bankovnom računu/kreditnoj kartici;

    • Ako ne pošaljete novac, možda će pokušati da vas ucene. A ako pošaljete novac, oni će tražiti više;

    • Uvek će imati izgovor i da se opravdaju zbog čega njihova veb kamera ne radi, zašto ne mogu da putuju da vas upoznaju i zašto im uvek treba više novca.

    Ako ste žrtva ovakve vrste prevare:

    • Nemojte paničiti i osećati se krivim, ovakve prevare se dešavaju češće nego što možete zamisliti;

    • Odmah zaustavite komunikaciju. Ukoliko je moguće sačuvajte svu prepisku u vidu slika ekrana i sve dokaze koji bi mogli pomoći identifikovanju prevaranta;

    • Podnesite žalbu policiji i korisničkoj podršci sajta putem koga je prevarant prvi put stupio u kontakt sa vama. Prijavite profil prevaranta i sve druge detalje koji će im pomoći da spreče da drugi korisnici budu prevareni;

    • Što pre kontaktirajte banku ili drugu finansijsku instituciju, ukoliko ste otkrili podatke o broju tekućeg računa i druge slične podatke koje bi prevarant mogao da iskoristi kako bi vam naneo štetu.

    3. Koriste društvene mreže kako bi saznali i zloupotrebili vaše lične informacije


    Lični podaci mogu biti od koristi kriminalcima. Zaštiti se od prevara takođe znači održavanje vaših ličnih informacija sigurnim i bezbednim.

    Čak i ako su vam nalozi na društvenim mrežama konfigurisani kao „privatni“ i pravilno zaštićeni, ili ako ste oprezni i ne delite puno informacija u svojim profilima (slike, video zapisi, ažuriranje statusa i slično) prevaranti koriste različite tehnike kako bi vas naveli da upišete svoje lične podatke (ime, imejl adresu, lozinku, broj kreditne kartice itd.), informacije koje se zatim mogu koristiti za krađu identiteta.

    Vaši lični podaci mogu pomoći prevarantima da:

    • vrše neovlašćenu kupovinu vašom kreditnom karticom, otvorenim bankarskim računom, telefonskim nalogom ili kontaktom;

    • uzimaju zajmove i kredite;

    • prodaju vaše lične informacije drugim prevarantima;

    • izvrše nelegalne poslove pod vašim imenom.  

    Mnogi napadi prate sličan obrazac, neki klasični uključuju:

    • Tvišing (kombinacija reči Tviter i fišing) je čin slanja poruke korisniku Tvitera koja ih upućuje da posete link sajta. Ako se korisnik prijavi i upiše e-mail adresu i lozinku na lažni sajt, napadač dobija sve podatke o nalogu.

    • „Ko je gledao vaš profil ili stranicu na društvenoj mreži? Takva usluga će zahtevati da odobrite pristup vašem profilu kako bi otkrili ko ga je sve posećivao. Kada kliknete na link i odobrite lažno istraživanje, omogući ćete pristup vašim ličnim informacijama. Prevarant saznaje ko su vaši prijatelji kojima zatim nudi istu lažnu uslugu i na taj način sakuplja informacije.

    • „Da li si ti na ovom video snimku?“ Klikom na ove video snimke završićete u anketi koja zarađuje novac za prevaranta. Na ovaj način biste mogli da zarazite svoj uređaj virusom ili drugim vidom malicioznog softvera.

    • „Vaš nalog je otkazan. Potvrdite svoj imejl nalog.“ Takve prevare imaju za cilj da saznaju vaše privatne informacije i akreditive za račun.

    • Prevare koje uključuju poklon kartice, lažne ponude javnih ličnosti i poklanjanje brendova visoke vrednosti – imaju za cilj da korisnici otkriju lične informacije ili se registruju za skupe usluge. Svakog meseca uzimaju novu formu i zvuče previše dobro da bi bilo istinito – traženi servis ili proizvod nikada neće stići.

    • „Čudesni proizvod, besplatno isprobavanje!“ Ova onlajn šema koristi besplatne probne ponude, lažnu podršku i ankete kako bi vas prevarili da platite proizvod i pretplatu za koju niste ni znali da se prijavljujete (npr periodične naknade za opremu).

    • „Želite da zaradite puno novca, a da pritom radite od kuće?“ Svaki posao koji zahteva naknadu za početak je vrlo verovatno lažan. Ovi oglasi se nalaze na društvenim mrežama i direktno upućuju na ponudu koja se naplaćuje za komplet koji će vam pomoći da započnete sa pravljenjem hiljada evra. Od vas se može tražiti dosta ličnih podataka, uključujući broj poreskog računa, kopija pasoša ili vozačke dozvole. Neke ponude za posao mogu biti pokriće za ilegalne aktivnosti vezane za pranje novca, tražeći da primate uplatu na vaš bankarski račun za proviziju, a zatim prosledite novac stranoj kompaniji. Bićete zloupotrebljeni za pranje novca, što je krivično delo.

    •„Pomozite, u nevolji sam.“ Osoba se lažno predstavlja da je vaš dalji rođak kome su hitno potrebne pare i najčešće stupa u kontakt sa vama putem društvenih mreža, ali i mejlom, telefonom i porukama. Navodno je u velikoj nevolji i traži od vas da mu uplatite novac.

    4. Ubeđuju vas da pametno ulažete u investiciju


    Prevare zajedničkih investicija mogu uključivati unosne investicione mogućnosti kao što su akcije, obveznice, kripto valute, retke metale, inostrane zemljišne investicije ili alternativnu energiju.

    Koji su znaci?

    • Dobijate neželjene pozive;

    • Obećavaju vam brz povratak i sigurnost investicije;

    • Ponuda je dostupna samo za ograničeno vreme;

    • Ponuda je dostupna samo vama i od vas se traži da nikom ne kažete za nju.

    … ili vam predstavljaju sjajnu online ponudu!

    Potrošači i preduzeća sve više kupuju i prodaju onlajn. Onlajn kupovina je često dobra kupovina, ali pazite na prevare.

    Šta možete da uradite?

    • Koristite domaće maloprodajne veb stranice kada je to moguće – veća je verovatnoća da ćete rešiti bilo kakve probleme ukoliko ih bude;

    • Proverite recenzije i iskustva pre bilo kakve kupovine;

    • Koristite kreditne kartice – tako imate više šansi da vam novac bude vraćen;

    • Plaćajte samo pomoću usluge sigurnog plaćanja. Da li traže uslugu prenosa novca ili novčanu doznaku? Dobro razmislite pre nego što odlučite da kupite;

    • Plaćanje vršite samo kada ste povezani na bezbednu internet konekciju – izbegavajte korišćenje besplatnog ili otvorenog javnog bežičnog interneta;

    • Plaćajte samo na sigurnom uređaju. Redovno ažurirajte svoj operativni sistem i antivirus program;

    • Izbegavajte reklame koje vam nude kompromitujuće poslove ili čudesne proizvode. Ako zvuči previše dobro da bi bilo istinito, verovatno nije tako;

    • Pop-up prozor koji navodi da ste dobili nagradu. Razmislite dvaput, možda ste osvojili samo zlonamerni softver;

    • Ako kupljeni proizvod ne stigne, obratite se prodavcu. Ako nema odgovora, kontaktirajte svoju banku;

    • Uvek prijavite bilo koji pokušaj prevare policiji, čak i ako niste postali žrtva prevare.


    Online prevare, prvi deo.

  • Niš oslonac digitalizacije srpske privrede

    Objavljeno 06.11.2018. u IKT i privreda, IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, istakla je na otvaranju Foruma naprednih tehnologija u Nišu, da taj grad, kao tehnološki i inovativni rasadnik predstavlja jedan od oslonaca digitalizacije srpske privrede.

    „Vlada Srbije kontinuirano ulaže u istraživanje i podsticaj inovacija u ovom gradu“, rekla je Matić, podsetivši da je tokom prošle godine renovirano i opremljeno 607 kvadratnih metara na Elektronskom fakultetu u Nišu i da je otvoren Startap centar koji je postao središte okupljanja inovativnih kompanija južne Srbije.

    Ona je najavila da će do kraja novembra početi izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Nišu i da je započet projekat proširenja Elektronskog fakulteta, koji će omogućiti obuku studenata za korišćenje naprednih tehnologija i učenje kroz praksu, razvoj biznis inkubatora, kao i prostor za istraživanje i razvoj proizvoda većih kompanija.

    „Savet za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije predložio je i proširenje i opremanje radionica Naučno-tehnološkog parka Beograd i unapređenje opreme Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Investicionog centra tog fakulteta“, dodala je državni sekretar, napomenuvši da su oba projekta procenjena na ukupno 5 i po miliona evra.

    Osim podsticanja istraživanja i preduzetništva za uspešnu digitalizaciju ključni su i zakoni, ali i infrastruktura i razvoj digitalnih veština, navela je državni sekretar, podsetivši da su usvojeni važni zakoni za razvoj digitalne ekonomije, kao što su Zakon o elektronskoj identifikaciji, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju i Zakon o informacionoj bezbednosti.

    „U oblasti razvoja širokopojasnih mreža nove generacije Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pripremilo je program podsticaja izgradnji otvorenih pristupnih optičkih mreža u ruralnim područjima“, navela je Matić, podsetivši da je usvojena i Strategija razvoja mreža nove generacije.

    Ona je dodala i da je u cilju podizanja digitalnih veština u toku projekat „Povezane škole“, koji će doprineti primeni IKT- obrazovanju, kao i da je u procesu izrada sveobuhvatne Strategije razvoja digitalnih veština.

  • Kontroliši svoj digitalni život kako ne bi bio žrtva online prevara

    Objavljeno 31.10.2018. u Digitalna bezbednost

    Sajber kriminalci uvek traže način kako da zarade novac na vaš račun. Ovo su najčešći načini online finansijskih prevara.


    1.Pretvaraju se da su vaš direktor

    Ovi slučajevi se odnos na prevare kada se sajber kriminalci pretvaraju da su vaš direktor ili kada je putem poslovnog imejla zaposleni koji je ovlašćen za plaćanja prevaren da plati lažnu fakturu ili izvrši neovlašćen prenos novca sa poslovnog računa.

    Kako to funkcioniše?

    Metod se zasniva na želji zaposlenog da brzo izvrši zadatak kada ga zatraži rukovodstvo. Prevaranti imaju informacije o organizaciji, a elektronska pošta izgleda vrlo ubedljiva.




    Koji su znakovi upozorenja?

    1.Direktan kontakt rukovodstva preko neželjenog imjela ili poziva.

    2.Zahtev za apsolutnom poverljivošću.

    3.Pritisak i osećaj hitnosti.

    4.Neobičan zahtev u suprotnosti sa unutrašnjim procedurama.

    5.Pretnje ili neuobičajena laskanja i /ili obećanja nagrade.

    2. Prevaranti se pretvaraju da su vaši klijenti

    Pretvaraju se da su dobavljači, pružaoci usluga, poverioci. Pristupi mogu biti putem telefona, pisama ili faksa ili imejla. Prevaranti traže od banke da promene detalje plaćanja za buduće fakture (npr. podatke o primaocu bankovnog računa).

    3. Oni vas zovu, šalju vam poruke ili imejlove

    Fišing (putem imejla), smišing (putem SMS) i višing (putem poziva) je načešći vid manipulacije pojedinca kako bi se došlo do poverljivih informacija korisnika bankarskih usluga.

    Bankarski email-ovi

    Fišing se odnosi na prevarantske e-poruke koje prevare primaoca kako bi odao lične finansijske ili bezbednosne informacije.

    Kako to funkcioniše?

    Ovi imejlove mogu izgledati identično tipovima prepiske koje prave banke šalju, kopiraju logotip i kontekst prave e-pošte;

    Koristi se jezik koji prenosi osećaj hitnosti, na primer iniciraju penale ako ne odgovorite;

    Može vam zatražiti da preuzmete prilog ili kliknete na vezu;

    Sajber kriminalci se oslanjaju na činjenicu da su ljudi zauzeti; na prvi pogled,  ove e-pošte izgledaju legitimno. Kao rezultat toga, primalac je verovato ozbiljno shvatio ono što je napisano u imjelu i odmah postupa po njemu.

    Pozivi banke

    Višing (kombinacija glasovnih prouka i email-a) je prevara putem telefona u kojoj prevaranti pokušavaju da prevare žrtvu u otkrivanje ličnih, finansijskih ili bezbednosnih informacija ili prenošenju novca na njih.

    SMS poruke banke

    Smišing (kombinacija SMS i emil-a) je pokušaj prevaranta da dobiju lične, finansijske ili bezbednosne informacije putem tekstualne poruke. Oni deluju kao pouzdan izvor, a predstavljaju banku, izdavaoca kartica ili provajdera.

    Kako to funkcioniše?

    U poruci će vas obično pitati (obično sa osećajem hitnosti) da kliknete na određeni link ili pozovete telefonski broj kako biste potvrdili, ažurirali ili ponovo aktivirali svoj račun. Povezivanje na veb stranici dovodi do lažnog veb sajta i broj telefona prevaranta, kako bi izledala kao prava legitimana kompanija. Cilj je da otkrijete bilo kakve informacije koje će pomoći prevarantima da vam ukradu novac.

  • Saradnja u zaštiti od seksualnog zlostavljanja dece na internetu

    Objavljeno 30.10.2018. u Digitalna bezbednost

    Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu za godinu i po dana od osnivanja, registrovao je 84 predmeta koji imaju elemente krivičnog dela i odnose se na seksualno zlostavljanje dece, izjavila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. .

    Prilikom potpisivanja Sporazuma o saradnji sa međunarodnom organizacijom „Save the children“, ona je istakla da je u pitanju najteži oblik ugrožavanja dece na internetu, navodeći i podatak da je Interpolova međunarodna baza podataka za seksualno iskorišćavanje dece (ICSE) registrovala deset hiljada slučajeva takvog zlostavljanja dece putem interneta širom sveta, za sedam godina  od pokretanja baze.

    „Veliki broj ovakvih slučajeva čak ostaje neprijavljeno ili deca i roditelji obrišu dokaze i ugase nalog na kojem se desilo uznemiravanje. Tako prestupnici ostaju nekažnjeni i nastavljaju da uznemiravaju i zlostavljaju. Zbog toga je veoma važna edukacija, da i deca i odrasli znaju kako se postupa kod zloupotreba, ali pre svega radi prevencije“, poručila je Matić, upozorivši da svaka komunikacija sa nepoznatom osobom, u kojoj se iznose lični podaci ili intima, nosi sa sobom ogroman rizik.

    Državni sekretar je izrazila očekivanje da će aktivnosti definisane u Sporazumu o saradnji, koji je u ime organizacije „Save the Children“ potpisala menadžer kancelarije za Srbiju, Dubravka Vranjanac, doprineti kvalitetu edukativne kampanje Ministarstva, IT karavan, kao i razvoju Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.

    Ona je podsetila da pored telefonskog i onlajn savetovanja, edukacije i prijema prijava, putem telefona 19833 i veb adrese www.pametnoibezbedno.rs, Kontakt centar organizuje i prezentacije o bezbednosti dece na internetu širom Srbije, koje i sami građani i škole mogu da zakažu.


  • Građani prioritet u procesu digitalizacije

    Objavljeno 26.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi, Infrastruktura

    Mere za razvoj koje se donose na državnom nivou prate globalne trendove i usmerene su na razvoj digitalne ekonomije i digitalnu konvergenciju, saopštila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, na svečanom otvaranju Biznis dana konferencije Sinergija2018, u hotelu Kraun Plaza u Beogradu.

    „Međutim, prioritet su građani“, naglasila je Matić, objasnivši da  istraživanja o onlajn aktivnostima građana koji su na mreži i njihovom razumevanju mogućnosti koje digitalne tehnologije nude, pokazuju potrebu za razvijanjem digitalne pismenosti i digitalnih veština.  

    „Građani digitalne tehnologije uglavnom koriste pasivno, čak 68,8% korisnika nikad ne koristi servise za plaćanje preko interneta, a 66,6% ne zna šta je klaud. I u pogledu onlajn zaštite prilično je nizak nivo znanja, na primer, 42,3% korisnika nema lozinku za pristup svom uređaju“, navela je Matić.

    Ona je rekla da s obzirom na potrebu za sistemskim razvojem digitalnih veština kod celokupnog stanovništva, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija priprema Strategiju razvoja digitalnih veština.

    „Mere će biti donete na osnovu potreba tržišta rada, sa ciljem omogućavanja građanima da iskoriste sve benefite digitalizacije i radi suzbijanja pretećeg digitalnog jaza između urbanih i ruralnih područja“,  objasnila je.

    Državni sekretar je napomenula da da je digitalizacija obrazovanja ključna za generacije budućnosti, podsetivši da to Ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom prosvete, realizuje kapitalni projekat za razvoj IKT infrastrukture „Povezane škole“.

    Kao ključna zakonodavne aktivnosti na planu podsticanja digitalizacije, Matić je navela donošenje Zakona o elektronskoj upravi, Zakona o elektronskoj identifikaciji, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, Zakona o informacionoj bezbednosti, Strategiju razvoja novih mreža, kao i predlog novog Zakona o elektronskim komunikacijama.

  • Rekordan broj zemalja u Nedelji programiranja

    Objavljeno 26.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Nedelja programiranja (Code Week), inicijativa mladih savetnika Digitalne agende EU, ove godine održana je u 74 zemlje širom sveta, što je rekord od početka ove akcije 2013. godine, a Srbija je prema broju održanih događaja u odnosu na broj stanovnika zauzela 15. mesto, objavljeno je na portalu te inicijative.  

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, istakla je tim povodom da je promocija programiranja veoma važna za podsticanje građana, a posebno dece i mladih da se pripreme za poslove budućnosti.

    Ona je pozvala sve aktere koji se bave edukacijom da kontinuirano priređuju događaje kojima će približiti programiranje i digitalne tehnologije građanima.

    U okviru Evropske nedelje programiranja koja je ove godine obeležena od 6. do 21. oktobra, pod sloganom „Oživljavanje ideja“, održano je preko 42.000 događaja, od toga u Srbiji oko 400.

    Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, koje svake godine podržava ovu inicijativu organizovalo je program vršnjačke edukacije u Matematičkoj gimnaziji za učenike pet osnovnih škola iz Beograda.

  • Saradnja Ministarstva za telekomunikacije i Šer fondacije

    Objavljeno 25.10.2018. u Digitalna bezbednost

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i direktor Šer (Share) fondacije Danilo Krivokapić, potpisali su Sporazum o saradnji u oblasti bezbednosti i zaštite dece na internetu, u cilju efikasnijeg delovanja na poboljšanju uslova za bezbednost dece i prevencije nasilja nad decom i među decom na internetu.

    „Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija posvećeno je i ima obavezu razvoja informacione bezbednosti, a ulogu nevladinih organizacija kao što je Šer fondacija smatra veoma značajnom u zajedničkoj borbi za bezbedno digitalno okruženje“, saopštila je državni sekretar.

    Ona je izrazila uverenje da će stručna podrška fondacije doprineti daljem rastu Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu i platforme „Pametno i bezbedno – Smart and Safe“ tog Ministarstva, posebno na planu razmene informacija i edukativnih materijala.

    Državni sekretar je podsetila da je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu jedini institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, osnovan u skladu sa Uredbom o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija u februaru 2017.

    Kontakt centar je do sada putem broja telefona 19833 i preko internet platforme „Pametno i bezbedno“, primio preko 6.000 poziva i prijava građana, a edukatori Centra održali su prezentacije o bezbednosti dece na internetu za skoro 9.000 učenika i oko 3.000 roditelja u 87 osnovne škole u Srbiji.


  • Preuzmite kontrolu nad svojim digitalnim životom: Nemojte biti žrtva sajber prevara!

    Objavljeno 24.10.2018. u Digitalna bezbednost

    Sajber kriminalci stalno traže načine da zarade novac na vaš račun. Pojedinci i organizacije često su žrtve prevara koji uključuju različite oblike društvenih tehnologija, gde se potrebne informacije prikupljaju od pojedinaca, pre nego provalom u sistem.

    Ove prevare su tipični primeri kako se sajber napadači lako mogu igrati na psihologiji i percepciji ljudi. Saveti koje ćemo navesti imaju za cilj da vam pomognu da se zaštitite. Svest je vaša najbolja odbrana!

    Opšti saveti:    

    1.Redovno proveravajte svoje onlajn naloge.    

    2.Redovno proveravajte svoj račun  u banci i prijavite bilo koju sumnjivu aktivnost.

    3.Obavljajte online plaćanja samo na zaštićenim veb lokacijama (proverite URL adresu) i koristite sigurne veze (izaberite mobilnu mrežu umesto javnog Wi-Fi-a).  

    4.Vaša banka nikada neće putem telefona ili e-pošte prikupljati poverljive informacije, kao što su korisničko ime i lozinka vašeg naloga.

    5.Ako ponuda zvuči previše dobro da bi bila istinita, skoro uvek je prevara.    

    6.Čuvajte vaše lične podatke.

    7.Budite veoma pažljivi koliko ličnih podataka delite na društvenim mrežama. Prevaranti mogu da koriste vaše informacije i slike kako bi kreirali lažni identitet ili vas odabrali za žrtvu.    

    8.Ako mislite da ste svoje podatke o računu dostavili prevarantu, odmah kontaktirajte svoju banku.    

    9.Uvek prijavite bilo koji pokušaj prevare policiji, čak i ako niste postali žrtva prevare.


    Ovo su najčešći načini online finansijskih prevara.