Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Instagram pokreće novi roditeljski portal

    Objavljeno 19.09.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Instagram je pokrenuo novi portal za roditelje na sajtu Well Being (https://wellbeing.instagram.com/parents), koji je osmišljen da bude vodič roditeljima kroz aplikaciju i kao pomoć u razgovoru sa njihovom decom. Sajt vodi roditelje kroz podešavanja privatnosti i kontrolu sadržaja, kao na primer kako napraviti javni ili privatni nalog ili kako blokirati određeni nalog.

    Kompanija takođe predlaže nekoliko tinejdžerskih naloga koji roditelji mogu predložiti deci kao pozitivne uzore i neka uputstva kako bi se pokrenuo razgovor o korišćenju Instagrama.

    Sajt Well Being nije sasvim uređen, ali se Instagram trudi da pomogne roditeljima kako da se kreću kroz online svet. Pre svega zbog toga što Instagram ima dubok, kako pozitivan tako i negativan, uticaj na društveni život tinejdžera. Deca mogu komunicirati sa svojim pratiocima i prijateljima i objavljivati zanimljive priče iz njihovih života, ali isto tako mogu steći loše mišljene o sebi, a to može dovesti i do online nasilja. U takvim situacijama prava pomoć dolazi najpre od roditelja i njihovih saveta.


  • Nastavljaju se razgovori o mogućoj saradnji između Srbije i „Alibabe“

    Objavljeno 18.09.2018. u IKT i privreda, E-Trgovina

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, razgovarala je u Hangdžou sa predstavnicima kompanije Alibaba o daljoj saradnji u oblasti onlajn turizma i elektronske trgovine i plaćanja.

    Na sastanku u sedištu te kompanije sa potpredsednicom „Alibabe“ Helen Hu i kompanijskim timom za Evropu dogovoreno je da se do kraja godine finaliziraju svi planovi čiji je krajnji cilj plasiranje platforme za elektronsko plaćanje Alipej (Alipay) na srpsko tržište, a da se na  tržištu Kine promoviše turistička ponuda Srbije.

    Kako se očekuje Alibabina platforma Fligy doprinela bi u značajnoj meri promociji Srbije kao destinacije ali i olakšala brojnim turistima iz Kine dolazak u Srbiju.

    Ta platforma kineskog giganta u oblasti digitalne ekonomije posebno je važna zbog činjenice da je broj kineskih turista u odnosu na 2016. godinu porastao za 180.8%  dok je samo u prvoj polovini ove godine taj porast bio, u odnosu isti period prošle godine, 97.4%.


  • Strateško partnerstvo sa Kinom u oblasti digitalne ekonomije

    Objavljeno 18.09.2018. u IKT i privreda, E-Trgovina

    Učešće srpske delegacije na prvoj Međunarodnoj konferenciji o digitalnoj ekonomiji u okviru Digitalnog puta svile,  i privredna saradnja koja je ovom prilikom produbljena, od presudnog značaja su za razmenu na polju digitalne ekonomije između Republike Srbije i Narodne republike Kine, saopštila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić,  na otvaranju te konferencije u kineskom gradu Hangdžou. 

    „U trenutku istorijske posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Narodnoj Republici Kini i sastanka sa predsednikom Si Đi Pingom, strateško partnerstvo između naše dve zemlje je dodatno ojačano i uspostavljanjem konkretnih mehanizama saradnje u digitalnoj oblasti koja je globalno najjači pokretač ukupnog prosperiteta, i u kojoj Kina predstavlja svetskog giganta“, istakla je Matić.

    „Za Srbiju pridruživanje digitalnoj zajednici koju Kina predvodi znači ogromnu šansu za iskorišćavanje potencijala novih tehnologija radi dobrobiti svojih građana i ubrzanog ekonomskog rasta“, poručila je državni sekretar, navodeći da Republika Srbija prema konstantom rastu tržišta informacionih tehnologija i elektronskih komunikacija, kao i otvorenosti građana i privrede u odnosu na digitalno okruženje, ima kapacitete za zauzimanje značajnog mesta na Digitalnom putu svile.

    Ona je podsetila da je NR Kina najveći spoljnotrgovinski partner Srbije u Aziji, da je Srbija jedna od prvih zemalja koje kineski turisti posećuju kada dolaze u ovaj deo Evrope, kao i da je najznačajnija oblast saradnje u realizaciji infrastrukturnih projekata.

    Na prvoj Međunarodnoj konferenciji o digitalnoj ekonomiji u okviru Digitalnog puta svile koja se održava u organizaciji Nacionalne komisije za razvoj i reforme Kine (National Development and Reform Commission of China - NDRC) i kineske kancelarije za poslove u digitalnom prostoru (Cyberspace Administration of China - CAC) svečano je pokrenuto Međunarodno industrijsko partnerstvo, čiji su potpisnici članovi srpske delegacije, kao i predstavnici vodećih kineskih kompanija u oblasti digitalne ekonomije: Alibaba group, Jusfoun Big Data Group, Baidu, Enterprise Security Group, JD.com, Inspur Group, Meituan Dianping, Shangai United Imaging Healthcare, Strategy Committee NetEase Koala, China Electronic Technology Group Corporation.

    Ovom prilikom potpisano je i pismo o namerama o saradnji u okviru Informatičkog puta svile između gradova Niša i Hangdžoa.

    Na konferenciji učestvuju predstavnici brojnih zemalja, međunarodnih organizacija, kao i predstavnici kompanija koje su globalno poznati lideri u ovoj oblasti, a teme konferencije odnose se na globalnu digitalnu saradnju u oblastima elektronske trgovine, e-zdravlja, veštačke inteligencije, pametnih gradova, big data, informacione bezbednosti, pametne logistike, pametne poljoprivrede i digitalnih finansija. Na konferenciji je saopšteno da je Nacionalna komisija za razvoj i reforme NR Kine obezbedila 100 milijardi juana za investicije u okviru Digitalnog puta svile u narednih pet godina, kako za kineske tako i za projekte drugih zemalja

    Delegacija predvođena državnim sekretarom Tatjanom Matić, koja boravi u zvaničnoj poseti Kini do 20. septembra, posetila je danas i kompaniju „Alibaba“, sa kojima su dogovoreni dalji koraci saradnje u oblasti e-trgovine, elektronskog plaćanja i e-turizma, a predviđeni su i sastanci sa Nacionalnom komisijom za razvoj i reforme NR Kine, u okviru implementacije Memoranduma o razumevanju o unapređenju razvoja Informatičkog puta svile za informacionu povezanost.

    Poseta Kini predstavlja nastavak saradnje Republike Srbije i Narodne Republike Kine u okviru Inicijative za međunarodnu saradnju u oblasti digitalne ekonomije u okviru platforme „Jedan pojas, jedan put“.

    Strateško partnerstvo sa Kinom u oblasti digitalne ekonomije

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je na otvaranju prve Međunarodne konferencije o digitalnoj ekonomiji u okviru Digitalnog puta svile, u kineskom gradu Hangdžou, da je učešće srpske delegacije na toj konferenciji i privredna saradnja koja je ovom prilikom produbljena, od presudnog značaja za razmenu na polju digitalne ekonomije između Republike Srbije i Narodne republike Kine.

    „U trenutku istorijske posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Narodnoj Republici Kini i sastanka sa predsednikom Si Đi Pingom, strateško partnerstvo između naše dve zemlje je dodatno ojačano i uspostavljanjem konkretnih mehanizama saradnje u digitalnoj oblasti koja je globalno najjači pokretač ukupnog prosperiteta, i u kojoj Kina predstavlja svetskog giganta“, istakla je Matić.

    „Za Srbiju pridruživanje digitalnoj zajednici koju Kina predvodi znači ogromnu šansu za iskorišćavanje potencijala novih tehnologija radi dobrobiti svojih građana i ubrzanog ekonomskog rasta“, poručila je državni sekretar, navodeći da Republika Srbija prema konstantom rastu tržišta informacionih tehnologija i elektronskih komunikacija, kao i otvorenosti građana i privrede u odnosu na digitalno okruženje, ima kapacitete za zauzimanje značajnog mesta na Digitalnom putu svile.

    Ona je podsetila da je NR Kina najveći spoljnotrgovinski partner Srbije u Aziji, da je Srbija jedna od prvih zemalja koje kineski turisti posećuju kada dolaze u ovaj deo Evrope, kao i da je najznačajnija oblast saradnje u realizaciji infrastrukturnih projekata.

    Na prvoj Međunarodnoj konferenciji o digitalnoj ekonomiji u okviru Digitalnog puta svile koja se održava u organizaciji Nacionalne komisije za razvoj i reforme Kine (National Development and Reform Commission of China - NDRC) i kineske kancelarije za poslove u digitalnom prostoru (Cyberspace Administration of China - CAC) svečano je pokrenuto Međunarodno industrijsko partnerstvo, čiji su potpisnici članovi srpske delegacije, kao i predstavnici vodećih kineskih kompanija u oblasti digitalne ekonomije: Alibaba group, Jusfoun Big Data Group, Baidu, Enterprise Security Group, JD.com, Inspur Group, Meituan Dianping, Shangai United Imaging Healthcare, Strategy Committee NetEase Koala, China Electronic Technology Group Corporation.

    Ovom prilikom potpisano je i pismo o namerama o saradnji u okviru Informatičkog puta svile između gradova Niša i Hangdžoa.

    Na konferenciji učestvuju predstavnici brojnih zemalja, međunarodnih organizacija, kao i predstavnici kompanija koje su globalno poznati lideri u ovoj oblasti, a teme konferencije odnose se na globalnu digitalnu saradnju u oblastima elektronske trgovine, e-zdravlja, veštačke inteligencije, pametnih gradova, big data, informacione bezbednosti, pametne logistike, pametne poljoprivrede i digitalnih finansija. Na konferenciji je saopšteno da je Nacionalna komisija za razvoj i reforme NR Kine obezbedila 100 milijardi juana za investicije u okviru Digitalnog puta svile u narednih pet godina, kako za kineske tako i za projekte drugih zemalja

    Delegacija predvođena državnim sekretarom Tatjanom Matić, koja boravi u zvaničnoj poseti Kini do 20. septembra, posetila je danas i kompaniju „Alibaba“, sa kojima su dogovoreni dalji koraci saradnje u oblasti e-trgovine, elektronskog plaćanja i e-turizma, a predviđeni su i sastanci sa Nacionalnom komisijom za razvoj i reforme NR Kine, u okviru implementacije Memoranduma o razumevanju o unapređenju razvoja Informatičkog puta svile za informacionu povezanost.

    Poseta Kini predstavlja nastavak saradnje Republike Srbije i Narodne Republike Kine u okviru Inicijative za međunarodnu saradnju u oblasti digitalne ekonomije u okviru platforme „Jedan pojas, jedan put“.


  • Delegacija Srbije u poseti Kini

    Objavljeno 14.09.2018. u IKT i privreda, Digitalna bezbednost, E-Trgovina

    Delegacija Republike Srbije, koju predvodi državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, boraviće od 17.09. do 20.09.2018. godine u zvaničnoj poseti Narodnoj Republici Kini. Tokom posete, predstavnici Srbije će učestvovati na prvoj Međunarodnoj konferenciji o digitalnoj ekonomiji u okviru inicijative Informatički put svile, na čijem otvaranju će govoriti državni sekretar Tatjana Matić, a planirana je i poseta kompaniji “Alibabaˮ (Alibaba Group).

    Učešće na konferenciji predstavlja nastavak saradnje Republike Srbije i Narodne Republike Kine u okviru Inicijativa za međunarodnu saradnju u oblasti digitalne ekonomije u okviru platforme „Jedan pojas, jedan put“.

    U okviru konferencije predviđeno je potpisivanje Međunarodnog industrijskog partnerstva između srpske delegacije i najvećih kineskih kompanija poput Alibabe, Tensenta (Vičet), Baidu, i drugih, kao i  potpisivanje pisma o namerama o saradnji u okviru Informatičkog puta svile između gradova Niša i Hangdžoa.

    Teme konferencije se odnose na globalnu digitalnu saradnju u oblasti elektronske trgovine, e-zdravlja, veštačke inteligencije, pametnih gradova, big data, informacione bezbednosti, pametne logistike, pametne poljoprivrede i digitalne finansije. Na konferenciji će učestvovati predstavnici brojnih zemalja, međunarodne organizacije, kao i predstavnici kompanija Alibaba, Baidu (kineski pandan Guglu), Tensent (Vičet), Džojbaj, Huavej, IBM, Siemens i drugi globalno poznati lideri u ovoj oblasti.

    Tokom posete NR Kini, delegacija Srbije sastaće se i sa predstavnicima Nacionalne komisije za razvoj i reforme Kine, sa kojima je 2016. potpisan Memoranduma o razumevanju o unapređenju razvoja Informatičnog puta svile za informacionu povezanost, kako bi se definisale buduće aktivnosti u vezi sa ovim važnim dogovorom.

  • Vaše dete želi da postane vloger: Da li je to bezbedno?

    Objavljeno 12.09.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Vaše dete želi da se pridruži tinejdžerima koji se bave njihovim životima i omiljenim zabavama, ako je tako, bitno je da dete zna kakvi su rizici, koje su prednosti i šta je to sa čim se može susresti u tom svetu.

    O čemu treba da razmislimo pre nego što detetu damo zeleno svetlo?

    Šta je to što može ostaviti dugoročne posledice na dete?

    Postoji veliki broj ključnih motiva za mladog vlogera; neki mladi će biti podstaknuti finansijskom nagradom za angažovanje u aktivnostima kao što su igranje, produkcija muzike, druženje sa prijateljima ili razmena mišljenja o proizvodima ili socijalnim i političkim pitanjima.

    Ako dete postane uspešno i počne da ostvaruje značajne prihode, trebaće mu vaš savet u vezi sa donošenjem odluka. Roditelji znaju da deca teško prihvataju pad, ali i da slava može da ih zaslepi, što može uticati na obrazovanje, ugled i izazvati trajne posledice.

    Aktivnosti kao što je vlogovanje pomažu u izgradnji samopouzdanja

    Za mnoge mlade, Youtube nudi priliku da dostignu nivo „ozloglašenosti“,  koji, kako oni smatraju, obično poseduju vršnjaci popularniji i uspešniji od njih. Neka deca se mogu osecati socijalno izolovanim zbog posebnih interesovanja ili ličnih karakteristika, oni mogu verovati da njihovo prisustvo na Yotube kanalu omogućava da budu vidljivi, da steknu dobru reputaciju ili osećaj povezanosti sa vršnjacima.

    Veliki broj korisnika sajta ukazuje na to da vlogeri često prave šokantne sadržaje kako bi osigurali maksimalnu popularnost.

    Odrasli moraju da pruže podršku detetu u vezi sa politikom i zakonima koji se tiču autorskih prava, pravilne upotrebe, klevete i uznemiravanja.

    Neka deca će imati osećaj oslobađanja i prihvatanja nakon objavljivanja videa čiji je sadržaj istinit. U toku takvih videa oni govore o njihovom mentalnom zdravlju ili pitanjima sa kojima se suočavaju i očekuju da će dobiti pozitivne reakcije od drugih ljudi. Međutim, roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom o uticajima koji su vazni za njihov imidž, kako u sadašnjosti tako i u budućnosti kada bi se njihovi pogledi i vrednosti mogli promeniti.

    Zavisnost od sviđanja, deljenja i pregleda

    Popularnost sajtova kao što je YouTube i rasprostranjenost dece koja gledaju i prave sadržaj, jasno pokazuje da je vlogovanje veoma popularna aktivnost. Kao i u slučaju pisanja tekstova i razmene i interakcije na svim društvenim sajtovima, postoje dokazi koji ukazuju na to da neki mladi ljudi i odrasli postanu zavisnici od sviđanja, pregleda, deljenja i komentara koji primaju kao povratnu informaciju i osećaju se nesrećno ili čak depresivno kada priznanje izostane.

    Dolazi do oslobađanja hemijskog dopamina, užitka neurotransmitera u mozgu, što zauzvrat motiviše pojedinca da ponovi akciju ili iskustvo kako bi opet doživeo nalet dopamina.

    Tinejdžeri u budućnosti mogu biti inspirisani da prave nov sadržaj, možda po cenu nespavanja, školskih obaveza ili njihovih ličnih veza. Neki vlogeri su naterani da prave sadržaj koji je sve kontraverzniji – možda uključujuje mišljenja ili slike koje su uvredljive ili šokantne, a sve to u nadi da će oni prvi privući buduće gledaoce. Dete onda može biti potreseno kritikama koje tada dobija, online i stvarno.

    Govorite im o tome šta dele

    Mladi ljudi prave sadržaj za koje znaju da će izazvati negativnu reakciju drugih. Ovo se može smatrati u nekim slučajevima digitalnim samopovređivanjem, tokom kojeg pojedinac namerno provocira druge kako bi obezbedio odgovor od osoba za koje smatra da zaslužuju neprimeren sadržaj.

    Važan aspekt u dijalogu između deteta i roditelja treba da bude i motivacija i očekivanja mladih ljudi da postoji mogućnost da se utvrde pravi problemi koji se mogu rešiti samo u okviru porodice.

  • Telenor planira investicije i poboljšanje usluga

    Objavljeno 10.09.2018. u IKT i privreda, Infrastruktura

    Investicije u telekomunikacionom sektoru potrebne su za dalji rast tržišta u našoj zemlji, saglasili su se državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, i predstavnici PPF grupe, Marek Slačik i Majk Mišel, na sastanku u tom Ministarstvu.

    „Država intenzivno radi na obezbeđivanju uslova za podsticanje ulaganja u telekomunikacije, pre svega radi izgradnje mreže i omogućavanja uslova za razvoj novih servisa i usluga“, istakla je Matić, podsetivši da je usvojena Strategija razvoja novih mreža, koja definiše smernice za razvoj elektronskih komunikacija, kao i da se očekuje uskoro usvajanje novog Zakona o elektronskim komunikacijama koji će doprineti povećanju efikasnosti i konkurentnosti.

    Rast tržišta iz godine u godinu nije veliki, ali je stabilan, napomenula je, navodeći da za prethodnu godinu prihodi od elektronskih komunikacija iznose 191,2 milijarde dinara, odnosno 4,3% odsto BDP-a.

    Izvršni komercijalni direktor sektora telekomunikacija PPF grupe, koja je vlasnik „Telenorovih” telekomunikacionih kompanija u regionu centralne i istočne Evrope, uključujući i Srbiju, Marek Slačik, istakao je da su ekonomski parametri u Srbiji pozitivni, da je Srbija zemlja sa značajnim rastom BDP-a i da digitalizacija ide u pravom smeru.

    „Srbija je odlično mesto za buduća ulaganja u oblasti telekomunikacija, i imamo jasnu viziju kako da doprinesemo razvoju tržišta i poboljšamo usluge za korisnike, prema modelima koji su se pokazali veoma uspešni u Češkoj i Slovačkoj“, rekao je Slačik.

    Budući generalni direktor Telenora u Srbiji, Majk Mišel, takođe je potvrdio ambicije da ta kompanija zarži i ojača lidersku poziciju u regionu.

  • Nove tehnologije donose značajan priliv novca

    Objavljeno 06.09.2018. u Digitalna bezbednost, Infrastruktura

    Digitalizacija  i za nadležno ministarstvo, kao i za Vladu Srbije označava i sredstvo i cilj opšteg napretka, i shodno tome se ubrzano unapređuju zakonske i strateške osnove za ravnomeran i pravilan razvoj informacionog i telekomunikacionog sektora, poručila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

    Na otvaranju konferencije Digital 2018, Matić je istakla da, kako u celom svetu, tako i u Srbiji, nove tehnologije donose značajan priliv novca.

    „Podaci pokazuju da danas, tačnije u svakom minutu, ceo svet buja od informacija i komunikacije. U 2018. u samo šezdeset sekundi obavi se skoro 3,7 miliona gugl pretraga, gotovo milion logovanja na Fejsbuk, pošalje se 187 miliona mejlova…“, navela je Matić.

    Ona je ukazala da u Srbiji oblast novih tehnologija beleži konstantan rast, podsetivši da je izvoz u sektoru informacionih tehnologija samo u prvoj polovini ove godine dostigao milijardu evra, sa 10 odsto udela u bruto društvenom proizvodu i očekivanom godišnjom stopom rasta od skoro 30 odsto.  

    „Prihod tržišta elektronskih komunikacija, za prethodnu godinu iznosi ukupno 191,2 milijarde dinara, odnosno 4,3% odsto BDP-a“, navela je državni sekretar.

    „Najveći izazov, i u Srbiji i u svetu, jeste prevazilaženje digitalnog jaza“, naglasila je, „budući da se neravnomeran digitalni progres već sada jasno ocrtava, naročito između urbanih i ruralnih područja, i preti da u perspektivi postane gorući problem“.

    „U tom smislu, neophodno je podsticati investicije na planu razvoja mreže, ali i ulagati u unapređenje digitalne pismenosti i digitalnih veština kod svih građana Srbije“, poručila je Tatjana Matić.

    Na svečanom otvaranju Regionalne konferencije o trendovima u telekomunikacijama i medijima, u hotelu Metropol, govorili su i Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja i Denis Kif, ambasador Velike Britanije.


  • Francuska zabranila upotrebu mobilnih telefona u školi

    Objavljeno 05.09.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Zahvaljujući novom zakonu, deca u Francuskoj mlađa od 15 godina od ovog ponedeljka više ne smeju da koriste mobilne telefone u toku nastave.

    Zabrana korišćenja mobilnih telefona tokom nastave je aktuelna od 2010. godine, a sa novim zakonom zabranjena je njihova upotreba i za vreme odmora, kao i za vreme ručka.

    Škole imaju pravo da izaberu da li žele da uključe zabranu i za učenike starije od 15 godina. Takođe, postoje i izuzeci u zabrani, kada su u pitanju deca sa posebnim potrebama.

    Po novom zakonu učenici će morati da ugase svoje mobilne telefone ili da ih ostave u školskom ormariću.

    Francuski ministar obrazovanja Žan Mišel Blanker je u junu podržao novi zakon i nazvao ga „Zakon 21. veka“. Ovaj zakon će, kako je rekao, poboljšati disciplinu među 12 miliona učenika u Francuskoj.


    Izvor: Business Insider

  • Informaciona bezbednost i privatnost u eri Industrije 4.0

    Objavljeno 03.09.2018. u Digitalna bezbednost

    Srbija ima stabilan zakonski i strateški okvir kao odgovor stalnim tehnološkim inovacijama i izazovima, izjavila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

    U uvodnom govoru na panelu „Informaciona bezbednost i privatnost u eri Industrije 4.0“, na međunarodnoj konferenciji KES 2018, Matić je podsetila da je prošle nedelje Vlada Republike Srbije usvojila Akcioni plan Strategije informacione bezbednosti.

    Ona je istakla da će usvojene mere zajedno sa zakonskim i podzakonskim  rešenjima u oblasti informacione bezbednosti, između ostalog, doprineti i tehničkoj primeni Regulative Evropskog parlamenta o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation - GDPR), koja je stupila na snagu 25. maja ove godine.

    „GDPR će značajno povećati nivo zaštite podataka o ličnosti i individualnu kontrolu pristupa“, rekla je Matić,  ističući da uredba važi za Evropsku uniju, ali i za sve kompanije koje nude robu i usluge na teritoriji EU i za sve pravne subjekte koji barataju podacima rezidenta EU.

    Državni sekretar je napomenula da su za primenu tehnoloških trendova značajni i Zakon o elektronskom poslovanju, ako i Strategija razvoja novih mreža i nacrt zakona o elektronskim komunikacijama koji je u proceduri usvajanja.

    Ona je navela da je jedan od tih trendova i blokčejn tehnologija, i da su  Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Srpska akademije nauka i umetnosti započele istraživanje o mogućnostima primene u onlajn turizmu i elektronskoj trgovini.

    Na panelu „Informaciona bezbednost i privatnost u eri Industrije 4.0“ na konferenciji KES 2018 (Conference on Knowledge-Based and Intelligent Information & Engineering Systems), u hotelu „Metropol“, o ovim temama govorili su i Dejan B. Popović, SANU, Miodrag Mihaljević, Matematički institut SANU i Milan Dobrijević, odsek za razvoj Digitalne agende Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

  • Zavisnost od video igara kao mentalna bolest

    Objavljeno 29.08.2018. u Opasnosti, Digitalna bezbednost

    Svetska zdravstvena organizacija (WHO) najavila je krajem prošle godine, a sada je i službeno objavila, svoju novu, 11. po redu, verziju Međunarodne klasifikacije bolesti, u kojoj je u delu mentalnih bolesti i zavisnosti uključena i – zavisnost od igranja video igara.

    Bolest pod nazivom „Gaming disorder“ manifestuje se kao ponašanje u kojem pojedinac nema kontrolu nad svojim navikama igranja. Kao i kod ostalih zavisnosti, „bolesnik“ daje prioritet video igrama nasuprot ostalim dnevnim aktivnostima i to na način da igranje ima prednost nad svim drugim ponašanjima i dovodi do negativnih posledica.

    Za dijagnozu ovog poremećaja, kako ga definiše WHO, ponašanje mora da značajno utiče na lični, porodični i društveni život pojedinca, na njegovo obrazovanje, posao, i druga područja funkcionisanja, te da se manifestuje najmanje 12 meseci.

    Znakovi koji upućuju na postojanje zavisnosti su:

    1.Manjak kontrole nad navikom igranja - učestalost, intenzitet, trajanje, kontekst, početak i završetak ne mogu da se kontrolišu.

    2.Video igre dobijaju prioritet nad svim drugim dnevnim aktivnostima i interesima.

    3.Nastavak ili povećanje intenziteta igranja uprkos pojavi negativnih posledica kao što su manjak sna, problemi sa ishranom, otežano funkcionisanje osobe u porodici, društvu, školi ili na poslu.

    Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu kako poremećaj preteranog igranja ne bi trebalo mešati sa navikama dugotrajnog igranja, te da ovaj pojam ne bi trebalo shvatati olako.

    „Milioni igrača širom sveta, čak i kad se radi o intenzivnom gejmingu, nikada ne bi mogli da se smatraju ljudima koji boluju od ovog poremećaja“, poručio je dr Vladimir Poznyak koji je i predložio da se zavisnost od igranja uvrsti među bolesti.

    Naglasio je i da je među igračima prisutnost zavisnosti vrlo niska - procene govore da bi tek 2-3% igrača moglo da bude zavisno, ali da bi se to s vremenom moglo povećavati.

    Međutim, ne slažu se svi psiholozi da je gejming poremećaj vredan uključivanja u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Jedan od njih je Anthony Bean, licencirani psiholog i izvršni direktor na projektu Telos, neprofitne klinika za mentalno zdravlje u Fort Worth-u u Teksasu. Međutim, on ne misli da gejming poremećaj ne postoji već smatra da „nije baš dobra ideja da se to reši na ovaj način, odnosno dijagnozom.

    „Ovo otvara vrata da se bilo šta proglasi za bolest, apsolutno bilo šta. Na primer, gledanje previše fudbala na TV-u može se smatrati bihejvioralno zavisnim ponašanjem ako stručnjaci za mentalno zdravlje ne insistiraju na rigoroznijem proučavanju problema“, rekao je Bean.

    Klasifikacija definiše bolesti, poremećaje, povrede i druga srodna zdravstvena stanja. Istraživači je koriste kako bi zaveli bolesti, povrede i simptome, razlog smrti, a doktori i drugi lekari za davanje dijagnoza i drugih stanja. U mnogim slučajevima, zdravstvene kompanije i osiguranja koriste ovaj standard kao osnovu za nadoknadu.

    Poznyak očekuje da klasifikacija gejming poremećaja znači da će zdravstveni radnici i sistemi biti „upozoreni na postojanje ovog stanja“, a istovremeno da će „ljudi koji pate od ovih stanja dobiti odgovarajuću pomoć“, s obzirom da oko 2,5 milijarde ljudi u svetu danas igra video igre.