Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Uvrede na društvenim mrežama

    Objavljeno 24.08.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Uvrede na društvenim mrežama predstavljaju krivično delo i u našoj zemlji. Osoba koja je oštećena ima pravo na naknadu štete koja se ostvaruje putem krivičnog postupka. Zato stalno napominjemo da ne pišete komentare kada niste raspoloženi ili ste ljuti na nekoga. Uvrede putem štampe, radija, televizije ili na javnim skupovima predstavljaju oblik krivičnog dela. Sudovi su zauzeli stav da društvene mreže predstavljaju sredstva slična sredstvima javnog informisanja, pa se tako putem Facebook-a, Instagram-a, Twitter-a može uputiti uvredljiva izjava i izvršiti krivično delo. U svetu već postoji nekoliko slučajeva gde su izvršioci kao kaznu dobili društveno korisni rad ili novčanu naknadu za štetu koju su naneli.

    Nikada ne zaboravite da krivično delo nosi istu težinu i da se može otkriti bilo da je reč o lažnom profilu ili o profilu sa punim imenom i prezimenom. Kultura komunikacije je nešto na šta svakako moramo da obratimo pažnju i razvijamo je i negujemo kao veštinu. Bilo da se sa nekim slažete ili ne, iznesite to na primeran način.

    Oštećeni se često odlučuju i za neku vrstu novčane naknade za pretrpljen duševni bol i podnose tužbe za naknadu štete bilo po opštim pravilima imovinskog prava bilo prema posebnom zakonu ukoliko je uvreda učinjena putem medija i pozivaju se na zakon o javnom informisanju i medijima.

    Društvene mreže se svakako još uvek ne smatraju medijima jer nisu registrovane u Registru medija, ali se uvreda putem njih izjednačava sa vređanjem i omalovažavanjem prisutne osobe.

    Mnogi primeri sprovedenih postupaka na ovu temu služe kao upozorenje korisnicima društvenih mreža da obrate pažnju na komunikaciju i izražavanje svog mišljenja u digitalnom svetu. Budite svesni da su pravila koja vraže za ponašanje u javnom prostoru, proširena i na društvene mreže i da zakon kažnjava radnje koje predstavljaju povredu prava ličnosti, bez obzira na to u kom se okruženju manifestuje takvo ponašanje.

  • Saveti za decu: Kako reći ne igrama izazova

    Objavljeno 22.08.2018. u Digitalna bezbednost

    1) Recite NE, verujući u sebe i svoj izbor

    Svako, pa tako i vi, ima pravo na svoj izbor i niko ne sme biti prinuđen da uradi nešto što će ugroziti njegovo zdravlje ili bezbednost.

    2) Pokušajte da ne osuđujete druge

    Kao što vi imate svoj izbor, tako i drugi imaju pravo na to i taj izbor moramo poštovati.

    3) Družite se sa prijateljima sa kojima imate zajednička interesovanja i izbore

    Provodite vreme sa prijateljima koji takođe ne žele da učestvuju u igrama izazova.

    4) Pokažite svoja interesovanja

    Ukoliko vam nije ugodno da učestvujete u nečemu što vaši prijatelji već rade, dajte im to do znanja i predložite neku drugu aktivnost.



    Saveti za roditelje kako da razgovaraju sa decom:

    1) Sačekajte pravi trenutak

    Nađite vreme za svoje dete, neka atmosfera bude opuštena i neka taj razgovor nikako ne bude ispitivanje.

    2) Slušajte

    Izbegavajte da vi budete jedini koji govori, pustite dete da sa vama podeli svoja iskustva i brige.

    3) Nemojte zanemarivati

    Ma koliko dečije brige delovale bezazleno, uvek ih saslušajte i obratite pažnju na njih.

    4) Ukažite na načine da kažu NE

    Kroz razgovore sa njima, dajte primere kako i zašto treba da se suprotstave pritisku i vršnjacima kada je reč o lošim stranama interneta, pokazaćete da ih razumete i izgraditi poverenje.

    5) Pokažite da imate poverenje u njih

    Neka deca znaju da uvek mogu doći do vas i podeliti sa vama svoje probleme i brige, isto tako da zajedno možete naći način kako da prevaziđu izazov i reše ga.


    Ukoliko vaše dete dobija poruke u kojima ga neko nagovara na nešto ili vrši pritisak da prihvati bilo kakvu igru izazova, sačuvajte screen shot ekrana i kontaktirajte nas.

  • Pametni telefoni štete mentalnom zdravlju ove generacije

    Objavljeno 17.08.2018. u Digitalna bezbednost

    Džin Tvengej

    profesor psihologije na Univerzitetu San Dijego


    Za samo pet godina između 2010. i 2015. godine, broj američkih tinejdžera koji se osećaju beskorisno i bez radosti – tj. koji pokazuju klasične simptome depresije – porastao je za 33 odsto, pokazuju velika američka istraživanja. Tinejdžerski pokušaji samoubistva su porasli za 23 odsto. Ono što zabrinjava je činjenica da se broj tinejdžera između 13 i 18 godina koji je izvršio samoubistvo povećao za 31 procenat.

    U članku objavljenom u časopisu Kliničko-psihološka nauka, moje kolege i ja smo zaključili da su depresija, pokušaji samoubistva i samoubistvo podjednako prisutni kod tinejdžera svih rasa, različitog etniciteta, u svakom regionu zemlje, kao i da je porast ustanovljen podjednako i kod tinejdžera iz više privilegovane i manje privilegovane sredine. Sve u svemu, naša istraživanja su pokazala da je veća verovatnoća da generacija tinejdžera koju ja nazivam „iGen“ – tinejdžeri rođeni posle 1995. godine – iskuse mentalne probleme nego njihovi prethodnici – „milenijalci“.

    Šta se to promenilo pa je sve veći broj tinejdžera u tako kratkom vremenskom periodu počeo da se oseća depresivno, da pokušava i izvršava samoubistva? Nakon što sam detaljno analizirao nekoliko velikih istraživanja vezanih za tinejdžere, otkrio sam da sve mogućnosti mogu da se dovedu u vezu sa najvećom promenom u tinejdžerskim životima, a to je – nagli uspon pametnog telefona.

    Svi znaci ukazuju na ekran

    S obzirom na to da su godine u periodu između 2010. i 2015. bile okarakterisane stabilnim ekonomskim rastom i padom nezaposlenosti, malo je verovatno da je ekonomska slabost bila faktor koji bi trebalo uzeti u obzir. Nejednakost dohotka bila je (i još uvek je) izazov, ali se nije iznenada pojavila početkom 2010. godine; naprotiv, ovaj jaz između bogatih i siromašnih se povećavao decenijama. Utvrdili smo da se vreme koje tinejdžeri provedu u izradi domaćeg zadatka jedva promenilo između 2010. i 2015. godine, što nedvosmisleno odbacuje akademski pritisak kao uzrok.

    Međutim, prema istraživanju Pju Istraživačkog centra koje je sprovedeno krajem 2012. godine, ustanovljeno je da više od 50 odsto tinejdžera poseduje pametni telefon – upravo tada je i broj tinejdžera koji pate od depresije i koji su pokušali da izvrše samoubistvo počeo da se povećava. Do 2015. godine, 73 odsto tinejdžera imalo je pristup pametnom telefonu.

    Ne samo da su se upotreba pametnog telefona i depresija povećavale istovremeno, već se i pokazalo da je vreme provedeno na internetu direktno povezano sa mentalnim problemima. Otkrili smo da su tinejdžeri koji provode pet ili više sati dnevno na internetu za 71 odsto podložniji da imaju barem jedan faktor rizika za suicid (depresija, razmišljanje o samoubistvu, planiranje samoubistva ili pokušaj samoubistva) od svojih vršnjaka koji provode samo jedan sat dnevno na internetu. Sve u svemu, faktori rizika za samoubistvo se značajno povećavaju nakon provedenih više od dva sata dnevno na internetu.

    Naravno, moguće je i da depresija uzrokuje povećanje vremena koje se provodi na mreži. Ali tri studije pokazuju da je to malo verovatno (bar, kada se posmatra upotreba društvenih mreža).

    Dve studije su pratile tinejdžere neko vreme i obe pokazale da povećanje vremena provedenog na društvenim mrežama dovodi do nezadovoljstva, dok nezadovoljstvo ne dovodi do povećanja vremena provedenog na društvenim mrežama. Treća studija je nasumično birala učesnike koji su morali da se odreknu fejsbuka na nedelju dana, umesto da nastave da ga koriste na uobičajen način. Oni koji nisu koristili fejsbuk nedelju dana su saopštili da se osećaju manje depresivno na kraju studije.

    Argument da depresija može da bude uzrok povećanja vremena provedenog na internetu ne objašnjava zbog čega se depresija povećala iznenada nakon 2012. godine. U tom slučaju, prvo je veliki broj tinejdžera postao depresivan iz nepoznatog razloga, a potom počeo da kupuje pametne telefone, što nije sasvim logično.

    Šta se gubi kada se „nakačimo“?

    Čak i u slučaju da vreme provedeno na mreži direktno ne ugrožava mentalno zdravlje, svakako može indirektno negativno uticati, pogotovo ukoliko vreme provedeno na internetu smanjuje količinu vremena koje je neophodno za realizaciju ostalih aktivnosti.

    Na primer, dok sam sprovodio istraživanje za potrebe moje knjige o iGen-u, otkrio sam da tinejdžeri sada provode dosta manje vremena u interakciji sa svojim prijateljima uživo. Interakcija sa ljudima licem u lice je jedan od najdubljih izvora ljudske sreće; bez toga, naša raspoloženja počinju da trpe i često dolazi do depresije. Osećaj socijalne isključenosti je takođe jedan od glavnih faktora rizika za samoubistvo. Otkrili smo da će tinejdžeri koji provode više vremena na mreži (od proseka) i manje vremena u interakciji sa prijateljima uživo (od proseka) najverovatnije biti depresivni. Od 2012. godine to se dešavalo masovno: tinejdžeri su potrošili manje vremena na aktivnosti za koje je poznato da imaju pozitivan efekat na mentalno zdravlje (društvene interakcije uživo) i više vremena na aktivnosti koje imaju negativan efekat na mentalno zdravlje (vreme na mreži).

    Tinejdžeri takođe spavaju manje nego što bi trebalo i oni koji provode više vremena koristeći svoje pametne telefone najverovatnije neće dovoljno spavati. Nedovoljno spavanje je glavni faktor rizika za depresiju, stoga ako pametni telefoni uzrokuju manje spavanja, to bi moglo objasniti zbog čega se broj tinejdžera koji pate od depresije i koji su pokušali da izvrše samoubistvo toliko iznenada povećao.

    Depresija i samoubistvo imaju brojne uzroke: genetska predispozicija, porodično okruženje, nasilje i trauma mogu biti neki od njih. Neki tinejdžeri bi imali probleme sa mentalnim zdravljem, bez obzira na period u kom žive.

    Međutim, neki osetljivi tinejdžeri koji inače ne bi imali problema sa mentalnim zdravljem su možda upali u depresiju zbog previše vremena provedenog na internetu, nedovoljne socijalne interakcije licem u lice, nedovoljnog spavanja ili kombinacije sva tri faktora.

    Prihvatljivo je tvrditi i da je prerano da se tinejdžerima preporuči da provode manje vremena na internetu, uzevši u obzir činjenicu da rezultati istraživanja nisu u potpunosti potvrđeni. Međutim, negativne posledice ne postoje ukoliko se tinejdžeru ograniči vreme koje će provesti na internetu na dva sata dnevno ili manje – ili su minimalne. Nasuprot tome, čini mi se da su negativne posledice odsustva bilo kakve mere ili akcije – uzimajući u obzir moguće posledice depresije i samoubistva, prilično ozbiljne.

    Nije prerano razmišljati o ograničavanju vremena koje se provodi na internetu; Nadajmo se da nije prekasno.

    (World Economic Forum)

  • Opasna igrica MOMO

    Objavljeno 15.08.2018. u Digitalna bezbednost

    Nakon online igrice „Plavi kit“ u svetu se širi novi trend među najmlađima. Reč je o igri izazova „Momo“. Prema pisanju svetskih medija, igrica počinje tako što korisnike izazivaju da kontaktiraju "Momo", žensku animiranu osobu stravičnog lika, za koju se smatra da je napravljena po uzoru na horor lutku japanskog umetnika Midorija Hajašija. "Momo" se pojavila na Facebooku, ali se sada širi putem Whatsappa.

    Navodi se da igra funkcioniše slično kako se govorilo i o Plavom kitu. U igri postoje izazovi koji se zadaju deci, koristeći lične informacije koje poseduju o njima ucenjuju ih da izvrše svaki izazov. Ukoliko dete odbije zadatak uznemiravaju ga sa pretnjama i neprimerenim fotografijama. Dete dobija poruke u kojima mu se preti smrću.

    Prema mišljenju stručnjaka, najbitnije je da roditelji ostvaruju što bolju komunikaciju sa decom kako ne bi došlo do ovakvih situacija i kako bi roditelji u svakom trenutku mogli znati šta njihovo dete radi na internetu i sa kim komunicira.

    Jedna od pretpostavki jeste da se takve igre kreiraju kako bi se ispitalo interesovanje dece i šta je to što im najviše privlači pažnju.

    Smatra da su glavna meta ona deca koja imaju najniži nivo kontrole od strane roditelja i koja više vremena provode na društvenim mrežama za igrice i na aplikacijama tog tipa. Narušen odnos između deteta i roditelja otvara vrata svim opasnostima na internetu.

    Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu do sada nije imao prijave u vezi sa igrom „Momo“, ukoliko vaše dete dobije poruku sličnog sadržaja, sačuvajte screen shot ekrana i kontaktirajte nas.


  • Porast e-trgovine u Srbiji

    Objavljeno 09.08.2018. u E-Trgovina

    E-trgovina postaje sve popularniji vid kupovine roba i usluga među građanima Srbije. U 2017. godini preko 1 630 000 lica kupovalo je ili poručivalo robu/usluge putem interneta (50,1% korisnika), što je povećanje u odnosu na 2016. godinu, za nešto više od 180 000, a u odnosu na 2015. za oko 410 000.

    Najveći broj korisnika putem interneta kupuje/naručuje odeću i sportske proizvode (58,2%), dobra za domaćinstvo (21,7%) i elektronsku opremu (20,1%)… (računarsku opremu – 12,4%, igrice i dodatke za igrice – 12,0%, putnički arnažmani – prevoz – 8,5%, smeštaj za odmor – 7,9%, farmaceutski proizvodi – 6,6%, ulaznice za kulturne događaje – 4,7%, knjige, novine, magazini – 2,0%)

    Što se preduzeća tiče, tokom 2017, 41,4% preduzeća u Republici Srbiji naručivalo je proizvode/usluge putem interneta.

  • "Profesor 21. veka mora da bude i dobar internet surfer"

    Objavljeno 08.08.2018. u Digitalna bezbednost, IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Besmisleno je i neprofesionalno da profesori ignorišu internet. Naprotiv, oni su dužni da upute studente kako se, u njihovim oblastima, internet može i treba koristiti, kaže profesor Fakulteta dramskih umetnosti Ivan Medenica.

    Internet omogućava mnogo veću samoukost, a jača i mišljenje da je sve više zanimanja za koje fakulteti nemaju adekvatne programe. Da li fakultete teba modernizovati?

    Izvesni stepen modernizacije nastave je neophodan. Pre svega, nastavnici su oduvek bili dužni da razvijaju svoje planove i programe, dodaju nove izvore i saznanja, a danas, u doba interneta, to je još mnogo važnije. Ako studentima govoriš samo ono što i sami mogu da nađu na netu, onda se postavlja pitanje smisla i svrhe takvih predavanja. Takođe, nastavnici moraju da prate razvoj novih generacija, njihovih interesovanja i njihove psihofiziološke konstitucije.

    Na primer, nove generacije, milenijalsi pre svega, u potpunosti su, od rođenja, "nabaždareni" na digitalne formate i u pogledu brzine promene fokusa i u pogledu vizuelne atraktivnosti, i profesor to mora da ima u vidu: da mu predavanje prate powerpoint prezentacije na ekranu, slajdovi, video inserti i sl. I u ritmu predavanja mora da misli o ovome, da ga neprestano modulira, oštro menja, da mu usmeno izlaganje ima izražene performativne aspekte... Nastavnik koji nema ni minimum talenta za scenski nastup izvesno je promašio profesiju.

    Međutim, nisam gore slučajno istakao da nam je potreban "izvestan" stepen modernizacije: to znači da je neprihvatljivo da se drastično menja i smanjuje obim i vrsta zahteva samo zato što oni nisu u skladu sa očekivanjima, interesovanjima ili trenutnim mogućnostima milenijalsa. U slučaju mog predmeta, Istorije svetskog pozorišta i drame, to bi značilo da ne čitaju svetsku dramsku klasiku, to ne može nikako! Naravno, profesor ne sme da nastupa sa pozicije ignorisanja tog problema, pogotovo ne nekakvog prezira: mora da zna da oni dolaze iz potpuno ruiniranog sistema srednjeg obrazovanja, i da se nikakvo prethodno znanje ne mora da podrazumeva. Zato mora da im, koristeći različite metode, otvori apetit za nešto što nisu nikada probali, kao što dobri roditelji nauče decu da vole ribu ili šargarepu.

    Takođe, potpuno je besmisleno, čak i neprofesionalno da profesori ignorišu internet: naprotiv, oni su dužni da upute studente kako se, u njihovim oblastima, internet može i treba da koristi. Iako su rođeni s netom, milenijalsi, paradoksalno, često nisu internetski pismeni, ne znaju njegove specifičnosti. Profesor mora da im objasni razliku između Vikipedije i Enciklopedije Britanike, da ih nauči da postoje vikipedije na različitim jezicima, da su neke pouzdanije i sadržajnije od drugih, da google pretraga ima svoja pravila, da prve reference koje nam on izbaci ne moraju da bude i najbitnije za ono što istražujemo... Ukratko, profesor mora da nauči studente na prvom času kako da oni, za njegovu naučnu oblast, surfuju po internetu. Dobar profesor 21. veka mora da bude i dobar internet surfer.

    Budući da ste ispratili mnoge generacije da li se zaista oseća razlika između milenijalsa i ostalog sveta?

    Razlikuju se po psihofizičkoj oblikovanosti u skladu s digitalnim svetom, što ima veze s mnogim stvarima bitnim i za nastavu, od vrste njihove pažnje do interesovanja. Oni se takođe razlikuju i po velikoj nezainteresovanosti, nesvesti, o istorijskim tokovima, što mislim da je veoma opasno: moraju da znaju da je njihov život, sa svim onim što je u njemu i dobro i loše, u velikoj meri povezan s izborima koje su, ne tako davno, pravili njihovi roditelji, ili babe i dede. Nesklonost čitanju nije specifična samo za milenijalse, to je proces koji traje, bojim se, već decenijama, možda i od mojih generacija pa i onih starijih: samo se ubrzava, kao lavina. Njihova prednost je, što za razliku od nešto starijih generacija, onih rođenih krajem osamdesetih, nemaju "Kalimero" sindrom - da su im za sve krivi drugi, roditelji, ratovi u bivšoj Jugoslaviji...

    Izvor: Vice

  • Zaštitite privatnost dece

    Objavljeno 08.08.2018. u Digitalna bezbednost

    Ukoliko vi sami dajete primer svom detetu tako što svaki deo njegovog detinjstva delite na društvenim mrežama, nemojte biti iznenađeni što dete nema granice i osećaj za privatnost kada uplovi u svet interneta. Zaštita privatnosti ne počinje onog trenutka kada uhvatite dete da deli eksplicitne fotografije ili svoje tajne online prijateljima već pri samom rođenju. Međusobno poverenje i otvorenost je ključ dobrog odnosa, pa tako i način da online život svog deteta učinite bezbednijim.

    Još jedan način koji mnogi roditelji koriste da prate online kretanje svog deteta jeste upotreba pseudonima ili nadimaka. Stalan online nadimak ili pseudonim je način da dete razvije prisustvo i odnose na internetu bez izlaganja pravom maltretiranju ili dugoročnim posledicama. Razmišljajte o digitalnom nadimku kao igralištu na kojem vaše dete može da uči o identitetu, istražuje različita interesovanja i vidi vezu između onoga što deli sa drugima i toga kako ga drugi vide. Ohrabrite dete da razmisli da li želi da započne novi digitalni identitet nakon što zađe u pozne tinejdžerske godine ili odraslo doba.

    Razgovarajte sa svojom decom o tehnologiji

    Najbitnija stvar jeste da svojim detetom razgovarate o njegovom online životu. Za razliku od roditelja koji svojoj deci samo daju uređaj na korišćenje ili samo ograniče vreme koje dete provodi pred ekranom, razgovor i dogovor sa detetom postiže mnogo bolje rezultate. Pokažite svojoj deci kako da koriste program koji ste otkrili, sajt koji im može koristiti, kao i aplikacije namenjene deci. Imajte na umu da je bezbednost online života podjednako bitna kao i offline.

    Ako znamo da je razgovor najveća offline podrška koju možemo da pružimo svojoj deci, onda je vreme da vidimo kako razgovor može da im pomogne i online. Tehnologija može da ošteti našu decu ukoliko sprečava komunikaciju između roditelja i deteta koja je neophodna za napredak dece. Roditelj koji je neprestano na mobilnom telefonu po svoj prilici nije roditelj sa kojim se lako razgovara.

    Jedan od pozitivnih primera korišćenja tehnoologije jeste igranje igrica sa detetom koje vam može pomoći da stvorite opuštenu atmosferu u kojoj će se vaše dete otvoriti. Onog trenutka kada prestanete da gledate na tehnologiju kao na nešto što vas sprečava da komunicirate sa svojim detetom, otvarate mogućnost da ona postane sredstvo za jačanje te komunikacije.

    I, naravno, tehnologija može biti deo onoga o čemu razgovaramo sa svojom decom. Taj razgovor možete započeti već danas, tako što ćete pitati svoje dete šta radi na internetu.

  • E-trgovina globalno

    Objavljeno 05.08.2018. u E-Trgovina

    Prema procenama statista.com stabilan rast udela e-trgovine u globalnoj maloprodaji dovešće to toga da će sa 10,1% koliki je bio u 2017. godini, skočiti na 11,6% u 2018.

    Prema tom portalu, u 2017. godine prihodi od elektronske maloprodaje širom sveta iznosili su je 2.3 triliona američkih dolara, a projektovani su do do 2021. porastu na 4.88 triliona američkih dolara.

    Onlajn kupovina je jedna od najpopularnijih online aktivnosti širom sveta, ali se upotreba razlikuje po regionu. U 2016, procenjeno je da je 19 procenata ukupne prodaje na malo u Kini bilo preko interneta, dok je u Japanu udeo bio 6,7 procenata. Desktop računari su i dalje najpopularniji uređaji koji se kupuju putem mreže, a pristižu ih mobilni uređaji, naročito pametni telefoni.

    Prema izveštaju IPC (International post Corporation) „State of e-commerce: global outlook 2016-21“ istraživanje u 2016. godini, obavljeno u 26 zemalja, pokazalo je da su Amazon, eBay i Alibaba učestvovali sa 65% u svim prekograničnim kupovinama onlajn.

  • Dečji pakao na darknetu

    Objavljeno 02.08.2018. u Digitalna bezbednost

    Najveći svetski portal za razmenu dečije pornografije „Elizijum“ delovao je iz Nemačke dok prošle godine nije ugašen. U četvrtak počinje suđenje četvorici optuženih. Državni tužilac Georg Ungefuk o tome govori za DW.

    DW: Vi ste portparol Centrale za borbu protiv internet-kriminala pri Državnom tužilaštvu u Frankfurtu. Ono je vodilo istragu o pedofilskoj platformi „Elizijum“ smeštenoj na darknetu sa gotovo 90.000 korisnika. Koliko je darknet, deo interneta u koji se ulazi samo preko specijalnih pregledača i koji je van kontrole, promenio kriminal?

    Georg Ungefuk: Već godinama je jasno da su se određene oblasti opšteg kriminala preselile na darknet. To su posebno trgovina drogom, ilegalna trgovina oružjem, trgovina lažnim novcem i drugim falsifikovanim stvarima. Postojeće kriminalne strukture su otkrile darknet kao novi kanal za povećanje obrta. A to vodi do neke vrste migracije kriminalnih struktura na darknet.

    Da li je darknet stvorio nove forme kriminala?

    Darknet je proširio mogućnosti da se počine krivična dela. To se tiče i dečje pornografije. Ona se poslednjih godina sve više selila na darknet. Na normalnom internetu zapravo više i nema platformi za dečju pornografiju. Te platforme se sada nalaze na darknetu. i to veoma otežava istrage.

    Da li je društvo pripremljeno i da li su vlasti pripremljene za nove digitalne forme kriminala?

    U Nemačkoj je ta tema poslednjih godina dospela u žižu javnosti. U društvu se govori o toj temi. Tema naravno ima veze sa slobodom i mogućnošću da se cenzura zaobiđe u raznim delovima sveta – ili da se izbegne krivično gonjenje u zemljama u kojima nema slobode mišljenja kao kod nas. S druge strane, ona je podstakla i razvoj kriminala. To znači: darknet je važno sredstvo da se anonimno komunicira i da se u određenim zemljama možda izrazi mišljenje. S druge strane, on je i – kao i svaka druga tehnologija – nešto što koriste i kriminalci da bi izbegli krivično gonjenje.

    No, i u policiji i pravosuđu se poslednih godina nešto promenilo. I mi smo u odeljenju za internet-kriminal mnogo investirali u obuku, u sticanje znanja i informacija koje su korisne za državne tužioce, policajce, pa i sudije, kako bismo se oduprli novom razvoju kriminala. Ali, korišćenje darkneta za kriminalne radnje nije u padu; za mnoge je vrlo privlačna mogućnost da izmaknu krivičnom gonjenju i da se kreću anonimno da bi to postigli.

    Kada je reč o počiniocima i ljudima koji koriste platforme poput „Elizijuma“, ona je imala nešto manje od 90.000 korisnika kada je zatvorena u junu 2017. Da li je „Elizijum“ bio samo vrh ledenog brega?

    „Elizijum“ je bio vrlo značajna platforma u oblasti dečje pornografije. Prema našoj istrazi, na njoj se za relativno kratko vreme od šest meseci našao veliki broj korisnika. I to zbog dve stvari: prvo, platforma je bila vrlo otvorena. To znači da korisnici nisu morali da ispunjavaju nikakve posebne uslove da bi postali članovi. „Elizijum“ je zato privukao mnogo njih – druge platforme su već nestajale u to vreme. „Elizijum“ je imao svetske razmere, tako da se međunarodna scena dečje pornografije kretala po toj platformi. Imali smo osumnjičene iz čitavog sveta.

    Kako funkcioniše međunarodna policijska saradnja?

    Internet-kriminal uopšte, ali i suzbijanje kriminala na darknetu, jeste međunarodni zadatak. Uvek imamo situaciju da se infrastruktura nalazi u jednoj zemlji a osumnjičeni delaju iz neke druge zemlje. To znači: ako ne sarađuju vlasti više zemalja, neće biti ni uspeha. Tu se tokom poslednjih godina situacija poboljšala. Upravo je naša Centrala dobro povezana sa mnogim takvim instancama u inostranstvu. Zbog toga su i u borbo protiv kriminalnih platformi zabeleženi uspesi.

    Možete li da procenite kako je pedofilska scena reagovala na zatvaranje „Elizijuma“?

    Stekli smo utisak da je na toj sceni sada zavladala nesigurnost. Prema našim aktuelnim saznanjima, do sada nijedna nova značajna platforma za dečju pornografiju nije stupila na mesto „Elizijuma“. Ali, moram da kažem da se dečja pornografija širi raznim putevima – pa i onim konvencionalnim. Elektronskom poštom, programima za komunikaciju ili drugim kanalima.

    Kako je istražiteljima koji satima moraju da gledaju užasne slike zlostavljanja dece?

    Sa tim užasima svako mora da se suoči na svoj način. U pravilu nam to uspeva. Tu važnu ulogu ima timski rad – uvek možete da razgovarate sa kolegama. Iako u početku misle da je u pitanju rad koji predstavlja veliko opterećenje, mnogi ostaju godinama aktivni u toj oblasti. Jer, u njoj imate i veliku zadovoljštinu i priznanje kada uspete da stanete na put seksualnom zlostavljanju dece.

    Izvor: dojče vele

  • Vreme provedeno ispred ekrana da bude stvar dogovora, nikako zabrana

    Objavljeno 01.08.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Zabrana korišćenja interneta nikada nije rešenje, zato je neophodno da roditelji pronađu druge načine kako bi njihova deca bezbedno koristila digitalne tehnologije.

    Šta je alternativa?

    Porodični dogovor o vremenu provedenom ispred ekrana.

    Ovaj dogovor nije nešto što svojoj deci namećete, već nešto što ćete osmisliti zajedno. On može da pokrije stvari poput toga koje će uređaje deca koristiti u određeno doba dana ili nedelje, koje aktivnosti treba ograničiti vremenski, a koje aktivno podsticati i kako ćete dogovor sprovesti u delo. Ovo nije jednokratan posao, već živi dokument. Porodični dogovor korigujte prema potrebama i istaknite ga na vidljivo mesto kako bi se i vi i dete često podsetili na zajednička pravila.

    Budite digitalni detektiv

    Roditelji moraju znati da različite aktivnosti za kompjuterom različito utiču na decu. Bavljenje umetnošću na kompjuteru stimuliše dete, ali ga previše vremena na društvenim mrežama i online igrama čini nervoznim ili dovodi do prekomerne upotrebe.

    Kako biste razumeli na koji način različite online aktivnosti utiču na vašu decu, morate biti digitalni detektiv. Čak i ako vaše dete nestane na nekoliko sati u ekranu, morate ga pitati šta radi i na koji način provodi vreme online. Prateći online aktivnosti vaše dece videćete uticaj na njihovo raspoloženje, energiju i uspeh u školi. Možete steći uvid u to koje aktivnosti aktiviraju njihovu kreativnost, a koje ih čine mrzovoljnim ili neprijateljski raspoloženim. Imajući u vidu da većina nas ima snažna uverenja o tome koje aktivnosti su manje-više smislene, korisno je nekoliko nedelja beležiti online aktivnosti i raspoloženje vašeg deteta kako biste bili sigurni da je taj odnos stvaran.

    Ovo možda izgleda kao mnogo posla, ali je vredno truda ako vaše dete ima probleme za koje smatrate da su povezani sa vremenom provedenim ispred ekrana. Postoje aplikacije koje pomažu s obe strane ove jednačine: alati za roditeljsku kontrolu poput Disney’s Circle pružaju parametre o tome kako vaša deca provode vreme na internetu, aplikacije poput We Feel ili MoodMeter vam pomažu da pratite raspoloženje ili nivo energije vašeg deteta. Idealno bi bilo uključiti vaše dete kao partnera u ovom procesu, špijuniranje dece (naročito ako je malo starije) najvervatnije neće dovesti do otvorene komunikacije o njihovim aktivnostima na internetu.