Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Čestitke mladim matematičarima za olimpijske medalje

    Objavljeno 23.06.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Na 22. Balkanskoj juniorskoj matematičkoj olimpijadi za učenike do 15 i po godina koja je od 19. do 24. juna 2018. godine održana na ostrvu Rodos u Grčkoj, takmičari iz Republike Srbije, koji su svi učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, pojedinačno su osvojili dve zlatne, dve srebrne i dve bronzane medalje, dok su ekipno, u zvaničnoj konkurenciji, zauzeli treće mesto sa 156 poena iza ekipa Rumunije (205) i Bugarske (177).

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, čestitala je našim mladim matematičarima na osvojenim medaljama i izuzetnom uspehu.

    „Naša talentovana deca navikla su nas na uspehe koje ostvaruju u celom svetu takmičeći se u oblasti nauke, ali neophodno je da ih država za to dodatno nagradi i motiviše“, poručila je Matić, podsetivši da je Ministarstvo nadležno za informaciono društvo i telekomunikacije dodelilo za ovu godinu pet miliona dinara za podršku učešća mladih na međunarodnim takmičenjima.

    „Potrebna su, međutim, mnogo veća ulaganja u talente i njihovu budućnost, ne samo radi njihovog individualnog proboja i podizanja ugleda Srbije, već i radi negovanja kadrova za poslove budućnosti“, istakla je državni sekretar.

    Vođe ekipe Srbije na Balkanskoj juniorskoj matematičkoj olimpijadi bili su Nenad Vulović i Milica Misojčić, a medalje su osvojili Dobrica Jovanović, Arsen Miković, Milica Vugdelić, Nevena Stojković, Milan Gelić i Miloš Milićev koji je bio među najuspešnijim takmičarima, sa maksimalnim brojem poena na celoj olimpijadi.

  • Obratite pažnju: Čuvajte se lažnih profila na Instagramu, jer mogu ugroziti vašu online bezbednost

    Objavljeno 21.06.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Lažni nalozi za praćenje na Instagramu, iza kojih najčešće stoje botovi, mogu da povećaju broj vaših Instagram pratilaca, ali istovremeno i donesu određene rizike. Instagram od samog početka ima probleme sa lažnim pratiocima, a problem je s vremenom postao još veći. Uprkos uklanjanju miliona takvih profila, ova društvena mreža i dalje je puna lažnih profila koji mogu ugroziti online bezbednost korisnika. Srećom, većinu lažnih profila je lako uočiti, jer uglavnom nemaju profilnu fotografiju, ne objavljuju fotografije i imaju samo nekoliko pratilaca. Međutim, postoje i oni koje je malo teže otkriti, pogotovo u vreme kada su botovi napredovali u svojim namerama da prevare društvene mreže.

    Prema New York Times-u, koji je nedavno otkrio celu industriju lažnih profila kupaca i kompanija, te profile postaje sve teže uočiti i oni sve češće koriste lične podatke korisnika Instagrama bez njihovog znanja. Problem dodatno pogoršava činjenice da korisnici Instagrama zapravo traže lažne pratioce u pokušaju da budu popularniji na mreži. Lažne pratioce je lako kupiti i određene kompanije zainteresovanim korisnicima Instagrama jeftino nude hiljade pratilaca, komentara ili lajkova.

    "Botovi se koriste za napad na ljude. Bot se može sprijateljiti sa vama kako bi vam mogao slati spam poruke ili vam pokušao ukrasti identitet", tvrdi Pete Hunt, izvršni direktor kompanije Smyte koja se bori protiv prevara.

    Kompanije za zaštitu podataka tvrde da loši botovi čiji je cilj krađa lozinki ili slanje virusa čine 28,9 posto botova na Instagramu. Ukoliko je vaš profil javan, rizik od slanja zahteva za praćenje, slanja poruka i krađe fotografija je povećan.

    Postoje koraci koje možete preduzeti kako biste sačuvali svoju bezbednost na društvenim mrežama. Naime, za početak postavite podešavanja privatnosti i prihvatajte zahteve za praćenje/prijatelje samo od osoba koje poznajete. Ukoliko ipak sumnjate da među pratiocima imate lažni profil, prijavite ga administratorima Instagram-a pomoću opcije „Report“ i uklonite ga iz pratilaca.

  • Zajedničkim snagama za razvoj digitalne pismenosti

    Objavljeno 20.06.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić i dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ljiljana Marković, potpisale su Protokol o saradnji u oblasti unapređenja digitalne pismenosti u Republici Srbiji, na Filološkom fakultetu u Beogradu.

    Državni sekretar je navela da će saradnja uključiti zajedničke aktivnosti dve institucije na planu razvoja digitalne pismenosti, pre svega kroz realizaciju pilot projekata u formalnom obrazovanju, kao i izradu Strategije razvoja digitalnih veština sa posebnim fokusom na digitalnu pismenost.

    „Razvoj digitalne pismenosti, kao i digitalizacija kulturne baštine su od izuzetnog značaja, s obzirom na uticaj koji digitalizacija ima na ubrzani razvoj kako našeg društva tako i našeg školstva“, istakla je Matić, dodajući da je jedan od ciljeva Ministarstva nadležnog za informaciono društvo i telekomunikacije digitalizacija svih nastavnih predmeta i procesa u obrazovanju.

    Dekan Filološkog fakulteta Ljiljana Marković podsetila je ovom prilikom da taj fakultet aktivno učestvuje u procesu digitalizacije u obrazovnom sistemu Srbije, kroz aktivnosti Centra za digitalizaciju, obrazovanjem budućih nastavnika, kao i učešćem u međunarodnim projektima koji se bave primenom informacionih tehnologija u nastavi i učenju jezika.

    Protokolom o saradnji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Filološkog fakulteta, u oblasti unapređenja digitalne pismenosti u Republici Srbiji, utvrđen je značaj potrebe razvoja digitalne pismenosti u Republici Srbiji i konstatovano je da digitalizacija naučne i kulturne baštine unapređuje mogućnosti pristupa, korišćenja i čuvanja naučnih i umetničkih radova, kao i da obezbeđuje olakšanu dostupnost ovih sadržaja za institucije i građane.


  • Ekstenzija za web pretraživače Adblock Plus će sada blokirati i praćenje koje vrše društvene mreže

    Objavljeno 13.06.2018. u Digitalna bezbednost

    Google Chrome je postao najpopularniji pretraživač. Uz ekstenzije za ovaj pretraživač možete i surfovanje i rad da učinite još efikasnijim. Ekstenzije su besplatne i mogu vam olakšati posao i život.

    Šta su tačno ekstenzije? U suštini, to su mali programi koji poboljšavaju funkcionalnost vašeg web browser-a. Za Chrome postoje hiljade dostupnih ekstenzija koje obavljaju veliki izbor funkcija – od onih koji automatski pronalaze kupone, do onih koje poboljšavaju brzinu vašeg računara.

    Ekstenzije iliti dodatke pretraživača možete pronaći u okviru opcija “Customise and control” za Chrome ili “Open meni” za Firefox. Jedna od najpopularnijih ekstezija a koja ujedno blokira većinu reklama i iskačućih prozora prilikom surfovanja interneta je ekstenzija AdBlock.

    Nedavno, tema od značaja je postao problem praćenja korisnika od strane društvenih mreža kada je Apple objavio da će početi sa blokiranjem praćenja od strane društvenih mreža kao podrazumevano na svojim macOS i iOS platformama. Korisnici će imati opciju da ovo omoguće na selektovanim sajtovima ukoliko to požele. Međutim, nove verzije ovih operativnih sistema se neće pojaviti pre jeseni, tako da Adblock Plus koristi ovu situaciju kako bi najavio svoju ekstenziju koja blokira praćenje koje vrše društvene mreže.

    Društvene mreže, kao što je Facebook, koriste tastere za deljenje sadržaja (share), kako bi pratile korisnike koji se čak nikada nisu ni prijavili na društvenu mrežu. Tasteri za deljenje sadržaja su sada prisutni svuda na internetu, a mogu se naći na gotovo svakom sajtu.

    Društvene mreže koriste mreže ovih share tastera kako bi kreirale takozvane "shadow" profile korisnika, bez obzira na to da li korisnik klikne na taster ili je postao član društvene mreže.

    Adblock Plus ekstenzija za Chrome i Firefox će sada blokirati ovu praksu društvenih mreža. Ovo je specijalna funkcija koju će korisnici morati da aktiviraju ručno, prateći ove instrukcije. Apple je izlistan kao kompanija koja je bila inspiracija za kreiranje funkcije.

  • Digitalizacija obrazovanja prioritet

    Objavljeno 08.06.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Na otvaranju sajma „Nove tehnologije u obrazovanju“ u Belekspo centru, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić istakla je da je digitalizacija obrazovanja prioritet u radu tog Ministarstva, podsetivši da je  u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pokrenut kapitalni „Projekat za unapređenje informaciono-komunikacione infrastrukture u školama u Republici Srbiji“.

    „Tokom prošle godine završena je konfiguracija povezivanja 1612 osnovnih i srednjih škola na Akademsku mrežu Srbije. Sve škole su dobile besplatan i bezbedan internet sa mogućnošću korišćenja međunarodnih servisa za edukaciju. Naš sledeći korak je obezbeđivanje digitalnih nastavnih servisa, a cilj je potpuna primena novih tehnologija u nastavi, i uvođenje koncepta rada na sopstvenom uređaju. Ministarstvo je za ovu godinu opredelilo 200 miliona dinara za 200 osnovnih i srednjih škola, koje će po izboru Ministarstva prosvete ući u ovaj program“, navela je Matić, dodavši da je prošle godine, u saradnji sa kompanijom „Majkrosoft“, sproveden takođe značajan infrastrukturni projekat uvođenja vaj-faja u školama u ruralnim područjima, za 40 osnovnih i srednjih škola, kao i da je institucionalno, podržan regionalni projekat „Škole za 21. veka“ Britanskog saveta.

    „Posebnu pažnju posvećujemo bezbednosti dece na internetu, budući da su ona najranjivija korisnička grupa na internetu. Na osnovu Uredbe za bezbednost dece na internetu, prošle godine 27. februara, pokrenuli smo Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji je do sada imao preko 4883 poziva. Takođe, tri godine za redom sprovedena je školska kampanja IT karavan za podsticanje osnovaca da se zaštite na internetu, ali i da koriste nove tehnologije u edukativne svrhe“, istakla je Matić, navodeći da su ove godine, prezentacija i digitalne radionice za decu i roditelje, održani u Novom Pazaru, Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Nišu i Ubu, za ukupno 30 škola odnosno za preko 3000 osnovaca, kao i da je direktan prenos prezentacije koji je organizovan iz Niša i Novog Pazara pratilo je još oko 800 škola, odnosno oko 25000 učenika.  

    Matić je ovom prilikom pozvala nastavnike da učestvuju na konkursu „Digitalni čas“ koji je do sada sproveden šest puta i na taj način prikupljeno je oko 1500 nastavnih jedinica obrađenih pomoću novih tehnologija, koje su dostupne onlajn.

    „Ako generacijama koje dolaze pružimo adekvatnu osnovu naša deca imaće priliku ne samo da budu konkurentna svojim vršnjacima u celom svetu, već i da taj isti svet menjaju na bolje. Sistemska podrška digitalizaciji formalnog obrazovanja doprineće, između ostalog, i razvoju IT kadrova, što je kao strateški cilj definisano u Strategiji razvoja IT industrije. Međutim, inovativna nastava podstaći će razvoj digitalnih veština koje će biti neophodne za sve poslove budućnosti“, poručila je državni sekretar.

  • Zaštitite svoje lične podatke: Prilikom registracije na društvenoj mreži Facebook više nije neophodan broj telefona

    Objavljeno 06.06.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Facebookova verifikacija u dva koraka više ne zahteva broj telefona

    Sigurnosni eksperti već neko vreme ukazuju na to da je verifikacija u dva koraka sigurniji metod kojim možemo da zaštitimo naše naloge, u poređenju sa tradicionalnim metodama koje uključuju korišćenje korisničkog imena i lozinke. Mnoge kompanije i servisi su implementirali verifikaciju u dva koraka kao opciju, a Facebook je nedavno najavio neke izmene za ovaj sistem.

    Prema Facebookovoj objavi, kompanija kreira izmene za svoj sistem verifikacije u dva koraka, kako bi on bio lakši za podešavanje i korišćenje. Jedna od ovih promena uključuje i uklanjanje potrebe davanja informacija o broju mobilnog telefona tokom procesa registracije. Ovo će biti od koristi onim korisnicima koji radije ne bi da registruju svoj broj telefona.

    Facebook ističe da je ovom promenom omogućeno lakše korišćenje eksternih apliakcija za verifikaciju, kao što su Google Authenticator i Duo Security, kako na desktop sistemima tako i na mobilnim uređajima, jer unošenje mobilnog telefona više nije obaveza.

  • Program za pametnu i bezbednu upotrebu novih tehnologija predstavljen đacima u Ubu

    Objavljeno 01.06.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi, IT karavan

    Program IT karavan 03 predstavljen je u Ubu,  u Kulturno-sportskom centru Ub za učenike osnovnih škola: „Rajko Mihailović“, „Sveti Sava“, „Milan Munjas“ i „Dušan Danilović“.

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, poručila je đacima da iskoriste nove tehnologije za sticanje znanja, ali da se pri tome zaštite od brojnih zloupotreba na internetu.

    „Bilo da su u pitanju najteža krivična dela, kao što su internet pedofilija, trgovina ljudima, onlajn predatorstvo, ili vršnjačko onlajn nasilje, zloupotreba podataka, prekomerna upotreba digitalnih tehnologija, svi ovi oblici ugrožavanja dece ostavljaju teške posledice na njihovo zdravlje, njihov mentalni i duševni razvoj, a mogu i da im ugroze živote“, upozorila je Matić.

    Ona je, međutim, istakla i prednosti novih tehnologija, posebno u obrazovanju.

    „Napredno obrazovanje koje se zasniva na digitalizaciji otvara vam vrata celog sveta u kojem možete da budete podjednako uspešni, pa i bolji, nego vaši vršnjaci iz razvijenijih zemalja. Kao što su iz vašeg grada svet osvojili Dragan Džajić i Nemanja Matić, tako i vi možete da se proslavite u bilo kojoj oblasti, a naročito tehnološkoj. Jer, kao i jezik fudbala, jezik tehnologije je globalan i ne poznaje granice“, poručila je deci.

    Državni sekretar je ovom prilikom svima čestitala 1. jun, Međunarodni dan dece, koji se obeležava sa ciljem zaštite i promocije dečijih prava.

    Prisutnima su se obratile i Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Verka Lukić, pomoćnica predsednika opštine Ub, a predstavnicima škola uručene su poklon table za korišćenje u nastavi. Za đake je izvedena prezentacija „Kako da najlakše upropastite svoj život onlajn“.

    IT karavan, kampanja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za korisnu i bezbednu upotrebu digitalnih tehnologija, sprovedena je treću godinu za redom. Program je ove godine izveden i u Novom Pazaru, Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu, za ukupno 26 škola u tim gradovima, odnosno za preko 3000 osnovaca.

    Direktan prenos prezentacije koji je organizovan iz Niša i Novog Pazara pratilo je preko interneta još oko 800 škola, odnosno oko 25000 učenika.  Priređene su i javne promocije za građane dok su se radionice za roditelje održavale u još šest gradova u Srbiji: Sečnju, Zrenjaninu, Leskovcu, Čačku, Kraljevu i Užicu.


  • Veće prisustvo žena u IT sektoru ključno za budućnost Srbije

    Objavljeno 31.05.2018. u Rodna ravnopravnost u IKT-u

    "Žene u sektoru informaciono komunikacionih tehnologija doprinose kreativnosti i produktivnosti ove industrije, i njihovo veće uključivanje u ovu oblast ključno je za budućnost Srbije", izjavila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

    Na predstavljanju programa „Različite perspektive o ženama u tehnologiji“, koji je u organizaciji Američke privredne komore održan u ambasadi SAD u Beogradu, državni sekretar navela je da istraživanja međunarodnih organizacija potvrđuju da kompanije i institucije koje ignorišu pitanja rodne i svake druge raznovrsnosti rizikuju nedostatak produktivne i kreativne radne snage.

    „Ovo je naročito značajno za digitalizaciju. Manje žena danas u IT-ju znači manji broj žena i u svim inovativnim privrednim granama koje će se razvijati iz IT-a, odnosno na poslovima budućnosti. Dakle, ukoliko ne smanjimo i ne otklonimo rodni digitalni jaz, žene neće imati benefit od digitalizacije, a sa druge strane ni sektor neće moći da dostigne rast svih potencijala“, upozorila je Matić.

    Ona je istakla da je rodni disbalans prisutan i u Evropi, gde studije u oblasti IKT-a upisuje četiri puta više muškaraca nego žena, dok je u Srbiji, oko 15% mladih žena na IKT smerovima.

    „Radi podsticanja rodne ravnopravnosti u IKT-u, a istovremeno i podizanja kadrova, Ministarstvo nadležno za informaciono društvo i telekomunikacije učestvovalo je u inicijativi za uvođenje informatike u obavezni nastavni plan, a istovremeno je pokrenulo i realizovalo umrežavanje svih osnovnih i srednjih škola na Akademsku mrežu Srbije, što je školama obezbedilo besplatnu i stabilnu internet vezu“, podsetila je Matić.

    „U domenu neformalnog obrazovanja, Ministarstvo je pokrenulo programe podrške za prekvalifikaciju žena u IKT sektor i finansiralo je i druge projekte koji mogu da doprinesu zapošljavanju u IKT, obrazovanju i rodnoj ravnopravnosti“, dodala je, navodeći programe podrške IT zajednicama, u Beogradu, Majdanpeku, Valjevu, Kikindi, Kragujevcu, Vranju, Somboru, Boru i Nišu, kao i regionalni projekat Xbit,, koji uključuje podsticanje žena u pravcu IT preduzetništva.

    „Posebno podstičemo devojčice da se opredele za obrazovanje u ovoj oblasti, kroz projekat Dan devojaka u IKT-u, koji se obeležava od 2010, u aprilu, u okviru Međunarodne unije za telekomunikacije, a na inicijativu Republike Srbije“, zaključila je državni sekretar.

  • Podsticaji za naučno-tehnološki potencijal Srbije

    Objavljeno 30.05.2018. u IKT i privreda

    Pomoćnica ministra za elektronske komunikacija i poštanski saobraćaj u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Irini Reljin, održala je uvodni govor na programu „Industrija 4.0 i tehnologije budućnosti“, u okviru konferencije „Nedelja inovacija - Nauka i tehnologija u susret privredi“ u Naučno tehnološkom parku Beograd.

    Ona je ovom prilikom podsetila da je Srbija zemlja koja tradicionalno ima veliki naučno-tehnološki potencijal.

    „Imena Tesle i Pupina upisana su u temelje savremene civilizacije, a danas mnogi naši mladi naučnici razvijaju inovativna rešenja koja doprinose podizanju kvaliteta ljudskog života na globalnom nivou“, rekla je Reljin, ističući da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija već nekoliko godina brojnim projektima omogućava sve većem broju građana, svih generacija, da se uključe u tehnološke tokove.

    „Podstičemo mlade da se priključe IKT sektoru kroz programe podrške IT zajednicama i školske edukacije. Zatim, zahvaljujući projektima IT prekvalifikacija za žene ove godine dobili smo 250 novih programerki, a iz digitalizacije ne izuzimamo ni najstarije sugrađane – u toku su IT obuke za penzionere“, navela je Reljin.

    Ona je posebno naglasila da daljem napredovanju domaćeg IT sektora doprinosi Strategija razvoja IT industrije i nedavno usvojeni Akcioni plan, a da je za širu upotrebu inovativnih tehnologija ključna primena usvojenih zakona iz IKT oblasti - Zakon o informacionoj bezbednosti i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.  

    „Srbija je spremna za dalji razvoj infrastrukture i integraciju tehnoloških trendova u privredi i poslovanju. U skladu sa tim, Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, koja je usvojena u aprilu, promoviše upotrebu računarstva u oblaku i Interneta stvari, kao i razvoj mobilnih sistema pete generacije. Cilj je obezbeđivanje širokopojasne infrastrukture kojom bi se omogućio pristup internetu velikim brzinama, odnosno okruženje neophodno za razvoj Jedinstvenog digitalnog tržišta, koje će omogućiti privredni i ekonomski rast naše zemlje“, zaključila je pomoćnica minstra.

  • Da li znate šta su Deep web, Dark web, Darknet?

    Objavljeno 30.05.2018. u Digitalna bezbednost

    Internet u smislu kakvom ga većina lјudi shvata nazivamo površinski internet. Mnogo veći deo World Wide Weba čine "deep web" i "dark web".

    Većina lјudi kada pomisli na internet, pomisli na sajtove poput Google, Facebook, Twitter, odnosno pomisli na mogućnosti kao što su internet kupovina, uspostavlјanje interakcije na društvenim mrežama, informisanje o najnovijim događanjima itd. Ono što mnogi ne znaju jeste da je internet koji većina lјudi koristi (stranice kojima se može pristupiti preko pretraživača kao što je Google ili Bing) samo mali deo interneta koji postoji. Internet u smislu kakvom ga većina lјudi shvata nazivamo „površinski internet“, „indeksirani internet“ i „vidlјivi internet“, a prema nekim procenama sadrži oko 5 milijardi stranica.

    Vidlјivi internet je samo jedan mali deo World Wide Weba (WWW), a mnogo veći deo čine “deep web“ i “dark web“. Ne zna se pouzdano koliko je veliki deep web, ali je svakako mnogo veći od površinskog ili vidlјivog (prema nekim procenama čak 500 puta veći). Prema studiji iz 2015. godine, Google indeksira samo 16% vidlјivog interneta, a uopšte ne indeksira stranice iz deep weba što znači da u Google pretrazi možete naći manje od 1% informacija koje postoje online. Često se pravi analogija ledenog brega kako bi se opisala razlika između površinskog i deep weba: ono što vidimo na površini je mnogo manje od onoga što se nalazi ispod površine.

    Deep web vs dark web

    Iako se termini “deep web“ i “dark web“ često koriste kao sinonimi, u pitanju su ipak različiti pojmovi koje treba razgraničiti.

    Deep web (skriveni ili „nevidljivi“ internet) je deo World Wide Weba kojem se može pristupiti preko standardnih internet browsera, ali koji glavni pretraživači nisu indeksirali. Deep web čine raznorazne baze podataka, imejl servisi, online bankarski servisi i drugi servisi koji su zaštićeni lozinkama ili paywallom. Razlozi za neindeksiranje su razni: neadekvatna konfiguracija sajta ili servisa, namerno izostavljanje iz pretrage, paywall, zahtevi za registracijom i ostala ograničenja pristupa sadržaju.

    Dark web (suprotno od “clearnet“) je relativno mali deo deep weba. Sajtovi i servisi na dark webu su namerno sakriveni i ne može im se pristupiti preko uobičajenih browsera već samo pomoću specijalnih softvera poput TOR ili I2P (Invisible Internet Protocol) ili preko mreža kao što je Netsukuku. Najčešće se koristi TOR. Dark web je korisnicima prijemčiv jer pruža anonimnost surfovanja odnosno jer se primenjuje jaka enkripcija zbog koje je teško identifikovati posetioce sajtova, ali i one koji ih hostuju.

    Darknet

    Darknet se može definisati kao okvir u kome je pristup ograničen na nivo mreže. Tor, Freenet, I2P, Zeronet, ali i privatni VPN servisi spadaju u tu kategoriju (autentifikacijom i povezivanjem na privatni VPN servis kriptuje se i sakriva vaš saobraćaj od neprivilegovanih sistema, odnosno od vašeg internet provajdera, CDN-a i drugih servisa koji mapiraju internet saobraćaj i omogućuju njegov protok). Dakle, mrežni saobraćaj preko ovih okvira je maskiran, a detaljnijom analizom se može otkriti na koji je darknet korisnik povezan i koliki saobraćaj generiše, ali ne nužno i koje je sajtove posećivao i koji je sadržaj tog saobraćaja. Kada surfujete „regularnim“ internetom, vaš internet provajder i posrednici između vas i posećenog sajta mogu jasno videti sadržaj saobraćaja koji ste generisali.

    Kako izgleda proces enkripcije na dark webu

    TOR i slični servisi funkcionišu tako što prebacuju saobraćaj sa mesta na mesto širom interneta tako da internet provajder ne može da zna koje ste sajtove posetili, a posećeni sajtovi nemaju informaciju o vašoj fizičkoj lokaciji. Korisnici TOR servisa se ne povezuju direktno na sajt ili servis koji žele da posete. Umesto toga, njihov saobraćaj se premešta sa mesta na mesto kroz seriju čvorova u mreži. Svaki čvor ima samo informacije o primljenim podacima i o čvoru na koji treba da ih pošalje. To recimo znači da inicijalni čvor zna da je povezan sa računarom određenog korisnika, ali ne zna koji je sajt korisnik posetio jer saobraćaj prolazi dalje kroz još nekoliko čvorova pre nego što se poveže na krajnju destinaciju odnosno sajt koji je korisnik planirao da poseti. Taj sajt, pak, ima informacije samo o krajnjem čvoru sa kojim je povezan, ali ne i o korisniku koji je prvobitno poslao zahtev da se poveže.

    Ovaj kompleksni model enripcije značajno otežava da se pronađe korisnik koji je posetio određeni sajt na dark webu odnosno pruža korisniku anonimnost koju nema kada surfuje „površinskim“ internetom.

    U koje svrhe se koristi dark web?

    Među ljudima koji ne poznaju dovoljno ovu tematiku preovladava mišljenje da dark web koriste isključivo kriminalci za prodaju droge, hakerskih alata i dečije pornografije. Iako nesporno dark web tehnologiju koriste i kriminalci za obavljanje ilegalnih aktivnosti, nju takođe koriste i aktivisti za ljudska prava, novinari i korisnici koji razmenjuju osetljive informacije. Dark web se koristi i da se premoste ograničenja, odnosno zabrane posećivanja određenih sajtova (na primer, u Kini gde postoje ograničenja za posetu Facebooku i Twitteru). Međutim, neke zemlje, poput Kine i Rusije, nameravaju da donesu zakon kojim će se upotreba softvera za anonimno surfovanje (kao što je TOR) i VPN mreža proglasiti nelegalnom. Neki ljudi koriste TOR kako bi povećali nivo privatnosti i anonimnosti u svakodnevnom, uobičajenom surfovanju internetom.

    Doživotna zatvorska kazna za Rosa Ulbrihta, osnivača nekada najpoznatijeg sajta na dark webu (Silk Road), kao i rušenje poznatih sajtova za prodaju droge, oružja i drugih ilegalnih proizvoda (AlphaBay i Hansa) stavili su neopravdano čitav dark web na loš glas.

    Najnoviji Symantecov izveštaj o bezbednosti na internetu sadrži detalje o proizvodima i uslugama koji se mogu nabaviti preko dark weba. U pitanju su kreditne kartice, pasoši, poklon kartice, ali i ransomware alati i bankarski trojanci.

    Zaključak

    Nema pouzdanih informacija o tome koliki je procenat sajtova na dark webu koji se koriste za ilegalne aktivnosti. Interesantno je spomenuti da je TOR osmislila i finansirala američka vlada s ciljem da zaštiti i anonimizuje komunikaciju od svojih obaveštajaca.

    TOR će verovatno postati popularniji među „običnim“ korisnicima jer je u SAD-u stupio na snagu zakon koji dozvoljava internet provajderima da prodaju informacije o tome koje su sajtove korisnici posećivali.

    Kao i površinski internet, i dark web ima svoje prednosti i mane. Neki ljudi koriste dark web za borbu protiv represivnog režima, a neki za obavljanje ilegalnih aktivnosti. U svakom slučaju, u budućnosti će se voditi debate o tome da li benefiti koje donose servisi poput TOR-a prevazilaze negativne aspekte.