Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Dve godine Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu

    Objavljeno 27.02.2019. u Digitalna bezbednost, Vesti

    „Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, za dve godine od osnivanja primio je ukupno oko 7300 poziva i onlajn prijava i upita“, saopštila je državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić.

    „Ovaj centar je prvi, i za sada jedini, institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, pružajući mogućnost građanima da se besplatno obrate na broj telefona 19833 ili putem onlajn platforme Pametno i bezbedno“, rekla je Matić, podsetivši da je taj servis za građane uspostavlјen 27. februara 2017. na osnovu Uredbe o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija.

    Ona je navela da je Centar formirao preko 1400 predmeta, od kojih je 157 predmeta težih slučajeva onlajn ugrožavanja maloletnika, kao što su: sajberbuling, vrbovanje, pornografija, zloupotreba profila na društvenim mrežama, ucene i pretnje, opasne i lažne igre i zavisnost.

    „Radi adekvatnog odgovora na onlajn opasnosti, Centar ima tesnu saradnju sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, MUP-om, Ministarstvom prosvete, Centrima za socijalni rad i domovima zdravlјa“, napomenula je državna sekretarka.

    Pored prijema prijava onlajn ugrožavanja dece i telefonskog i onlajn informisanja i savetovanja, Centar sprovodi edukaciju širom Srbije, u okviru koje je do sada održano 316 predavanja za oko 11.150 učenika i 3.800 roditelјa.

  • Internet prevare i socijalni inženjering

    Objavljeno 19.02.2019. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže, Opasnosti, Vesti

    Dobro poznati negativni termini kao što su manipulacija, nagovaranje i uticaj, često se sreću i u krugovima internet bezbednosti. Svi ti negativni termini u svetu interneta, mogu se grupisati i nazvati socijalnim inženjeringom.

    Socijalni inženjering je pojava koja se javlјa u kliničkoj psihologiji, marketingu, prodaji. Predstavlјa ceo proces koji ne mora biti negativna pojava, ali zavisi od krajnjih cilјeva, u većini slučajeva donosi korist akteru, a štetu žrtvi.

    Vrste napada

    Sajber kriminalci uvek koriste neku od tehnika socijalnog inženjeringa kako bi prevarili žrtvu i došli do poverlјivih informacija.

    • Baiting

    Obično se izvršava preko USB ili sličnog uređaja do koga žrtva dođe i kada ga poveže na svoj računar preuzima malver.

    • Phishing

    Predstavlјa najstariji način napada, ali i najuspešniji. Zasniva se u zastrašivanju žrtve, obično tako što napadač zahteva da žrtva uradi nešto u kratkom vremenskom roku, najčešće kada je cilј doći do bankovnog računa. Jedan od načina je i slanje mail-a žrtvi od kolege sa posla u kome se traže korisničko ime i lozinka za pristup sistemu na kome rade ili mail-ovi koji nude ogromne popuste za određene proizvode.

    • Hakovanje mail-a i spamovanje kontakata

    Korisnici u većini slučajeva ne sumnjaju u poruke koje dobiju od svojih prijatelјa. Iz tih razloga napadači dolaze do kredencijala za mail adresu i tada imaju pristup kontaktima kojima šalјu poruke koje sadrže malvere.

    • Pretexting

    Predstavlјa prevaru koja se zasniva na dobro razrađenom scenariju neke tužne priče gde je navodnoj žrtvi potreban novac da ostvari neki cilј ili se vrati iz strane zemlјe i sl. Napadač se pretvara da je neko ko je ugrožen nadajući se da će mu žrtva pomoći.

    • Quid pro quo (usluga za uslugu)

    Prevara koja žrtvama nudi skupe poklone ili popuste do kojih se dolazi nakon što žrtve pošalјu svoje podatke.

    • Vishing

    Vrsta phishing-a koja se izvodi tako što napadač telefonom kontaktira žrtvu i predstavlјa se kao neko od saradnika, bankara ili poslovnih partnera i kroz razgovor potvrđuje identitet žrtve ili dolazi do ličnih informacija.

    • Smishing

    Vrsta phishing-a koja se izvodi preko SMS poruke koja zahteva podatke žrtve. Ljudi u većini slučajeva proveravaju verodostojnost SMS poruka što nije slučaj sa mail porukama u kome mogu naići na dosta linkova koji sadrže viruse.

    Socijalni inženjering nekada obuhvata samo jednu vrstu napada, a nekada je to kompleksiji zahvat kada su žrtve kompanije.

    • Hunting

    Predstavlјa kombinaciju više vrsta napada kao što su phishing, baiting i hakovanje, a sve u cilјu prikuplјanja što više informacija od žrtve.

    • Farming

    Vrsta prevare koja je dugotrajna i uklјučuje analizu profila žrtava na društvenim mrežama, na osnovu informacija kreira se način pristupa žrtvi. Obično uklјučuje i pretexting jer je cilј biti što duže u kontaktu sa žrtvom kako bi napadači došli do što više informacija.

    Jedina odbrana od socijalnog inženjeringa jeste edukacija i stalno prisutna svest o opasnostima koje se nalaze svuda oko nas i to da i mi vrlo lako možemo postati žrtva.

    Izvor: it-klinika.rs

  • Dan bezbednog interneta 2019: Evropska komisija predstavila sledeće korake za povećanje bezbednosti dece na internetu

    Objavljeno 07.02.2019. u Digitalna bezbednost, Vesti

    Evropska komisija je osnovala novu Ekspertsku grupu za sigurniji internet za decu, koja će pomoći poboljšanju koordinacije i saradnje između država članica EU i predložiti konkretne mere koje se mogu preduzeti kako bi se deca zaštitila na internetu. Prvi sastanak ekspertske grupe biće održan u Briselu 6. marta 2019. godine.

    Grupa, sastavljena od predstavnika država članica EU, Islanda i Norveške, raspravlja će o brojnim temama, od toga kako zaštititi decu od pristupa neprikladnim sadržajima - na primer uvodeći restrikciju sadržaja na osnovu dečijeg uzrasta i uvođenjem roditeljske kontrole - do toga kako izbeći neadekvatne videove onlajn oglašavanja usmerene na decu.

    Osvni cilj grupe je da omogući razmenu primera dobre prakse između država članica o tome kako implementirati neke od posebnih odredbi koje se odnose na maloletnike u postojećim pravnim aktima. To uključuje i mere za zaštitu maloletnika od štetnog sadržaja u okviru Direktive o audiovizualnim medijskim uslugama (AVMSD) i pravila o obaveznom pristanku roditelja za pristup podacima o deci obuhvaćenim Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR).

        „Zadovoljstvo mi je da najavim stvaranje ekspertske grupe danas, na Dan bezbednog interneta 2019. Na ovaj dan, više nego ikada, fokusiramo se na načine za poboljšanje upotrebe digitalnih tehnologija, posebno među decom i mladima. Ovogodišnji slogan „Zajedno za bolji internet“ je ujedno i podsetnik da nijedna zemlja ili organizacija ne može samostalno delovati kada je u pitanju bezbednost na internetu. Koordinacija i saradnja između država članica jednako je važna kao i posao koji će one uraditi na predlaganju konkretnih akcija”, rekla je evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Marija Gabrijel.

    Savez za bolju zaštitu maloletnika na internetu


    Zajednički rad je oduvek bio od ključnog značaja za pristup Evropske komisije bezebdnosti na internetu. Na Dan bezebdnog interneta 2017. formirana je Alijansa za bolju zaštitu maloletnika na internetu, platforma za samoregulaciju, sastavljena od gotovo 40 ključnih članova, koji uključuju vdeće medije i IKT kompanije i proizvođače uređaja do organizacija civilnog društva i UNICEF-a. Nezavisna studija je analizirala rad Alijanse u prvih 18 meseci rada od njenog osnivanja, pokazujući da se izbor i kvalitet njenih članova čini posebno efikasnim sredstvom za rešavanje pitanja bezebdnosti na internetu.

    Komisija je objavila i rezultate kampanje #SaferInternet4EU o sigurnosti na internetu, medijskoj pismenosti i sajber-kulturi, koja je trajala većim delom 2018. godine. Brojke pokazuju da je u obeleževanju prošlogodišnjeg Dana bezbednog interneta učestvovalo oko 15.500 škola i skoro 10.000 organizacija, dok je tokom cele godine obuhvaćeno skoro 30 miliona građana EU ovom inicijativom. Tom prilikom im je obezbeđeno 1.800 novih resursa koji se bave temama kao što su lažne vesti, zlostavljanje na internetu, narušavanje privatnost, gruming, sekting i pravilno ponašanje na internetu.

  • Zajedno za bolji internet

    Objavljeno 05.02.2019. u Digitalna bezbednost

    Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da rezultati novijih istraživanja o upotrebi novih tehnologija kod dece i mladih, kao i podaci o zloupotrebi i ugrožavanju dece onlajn, potvrđuju potrebu za sistemskim rešavanjem problema bezbednosti najmlađe populacije na internetu, koje to Ministarstvo sprovodi u poslednjih nekoliko godina.

    Na konferenciji povodom Dana bezbednog interneta – „Zajedno za bolji internet“, ona je podsetila da je Ministarstvo na osnovu Uredbe o bezbednosti i zaštiti dece na internetu, 27. februar 2016. uspostavilo Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji je do sada imao preko sedam hiljada poziva građana i registrovao 155 predmeta težih slučajeva onlajn ugrožavanja maloletnika.

    „Ovaj Centar je prvi, i za sada jedini institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, uz saradnju sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, MUP-om, Ministarstvom prosvete, Centrima za socijalni rad i domovima zdravlja“, istakla je Matić.

    Ona je dodala da edukatori Centra pored telefonske i onlajn edukacije drže predavanja širom Srbije, na kojima je do sada prisustvovalo više od 11.000 učenika i 3.800 roditelja.

    Državna sekretarka je navela da prema istraživanjima koja su sprovedena u Vojvodini, 94% mladih od 14 do 17 godina ima profil na društvenim mrežama, kao i da kod samo 23% mladih roditelji kontrolišu njihovo vreme na računaru, odnosno kod 16% mobilne telefone.

    Ona je takođe upozorila na alarmantne podatke iz poslednjeg godišnjeg izveštaja britanske Fondacije Internet Voč: „Primetno je znatno povećanje stope seksualnog onlajn zlostavljanja dece. Broj potvrđenih URL adresa za seksualno zlostavljanje dece porastao je za 37%, broj sadržaja koji uključuje silovanje i seksualno mučenje dece, povećao se sa 28% na 33%, a broj brendiranih sajtova za seksualno zlostavljanje dece porastao je za čak 112%“.

    Matić je poručila svim građanima, a posebno deci i roditeljima, da prijave svaki slučaj štetnog sadržaja ili sumnjive komunikacije Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, besplatnim pozivom na broj telefona 19833 ili putem portala www.pametnoibezbedno.gov.rs, kao i da u tom slučaju snime i sačuvaju dokaze o zloupotrebi,

    „Ključ jačanja zaštite dece u onlajn prostoru je podizanje digitalnih veština kod dece i razvoj njihovog kritičkog razmišljanja, odnosno kritičkog primanja sadržaja, pre svega kroz modernizaciju obrazovanja i digitalizaciju obrazovnog procesa“, zaključila je Matić.  

    Dan bezbednog interneta ustanovljen je 2004. godine i obeležava se pod pokroviteljstvom Insafe mreže u 140 zemalja širom sveta, ove godine pod sloganom „Zajedno za bolji internet“. Na konferenciji u Palati Srbije, u organizaciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, učestvovali su brojni predstavnici institucija i nevladinih organizacija, koji su govorili na teme „Uloga obrazovanja u razvoju digitalne pismenosti i bezbednosti (vršnjačko nasilje putem interneta- sajberbuling)“, „Prekomerna upotreba interneta, video igrica i uticaj društvenih mreža na decu i mlade“ i „Institucionalna i civilna borba protiv opasnosti koje vrebaju na internetu“.


  • Kako prepoznati lažne vesti na internetu

    Objavljeno 01.02.2019. u Digitalna bezbednost

    Iako deca odrastaju uz internet, istraživanja pokazuju da nisu mnogo veštiji od odraslih u prepoznavanju lažnih sadržaja i objava.

    Da li deca umeju da provere autentičnost objavljene slike na društvenoj mreži?

    Da li proveravaju  informacije pre nego što ih podele na svojim nalozima ili upotrebe za školu?

    Istraživanja pokazuju da su većinom odgovori na ovakva i slična pitanja negativni. Proteklu godinu obeležilo je širenje satiričnih i izmišljenih tekstova koji izgledaju kao redovne i stvarne vesti. Medijska pismenost najbolji je način kako možemo da se izborimo i ne padamo pod uticaj širenja dezinformacija.

    Kako deci ukazati na mladima na oprez pri praćenju sadržaja? Koje alate preporučiti za proveru autentičnosti sadržaja i istinitosti informacija? Kako da deca prepoznaju lažne vesti pre nego što ih objave na svojima profilima?

    Lažne vesti vrlo često dolaze sa neobičnih URL adresa uz akcenat velikim slovima i reči u naslovu „skandalozno“, „šokantno“ ili „neverovatno“. Besplatni alati za proveru tačnosti informacija podrazumevaju proveru vlasnika sajta, da li se informacije nalaze na listi dokazano lažnih vesti i da li slika zaista prikazuje ono što piše da prikazuje.

    Postupak provere tačnosti informacija nekada može biti dosta dugotrajan proces, ali je svakako preporučljiv. Važno je deci naglasiti da ne mora svaka informacija da se proverava detaljno već samo ona koju planiraju da komentarišu, negoduju, podržavaju ili dele na svojim nalozima.


    Izvor: media.ba


  • Top 7 znakova koji pokazuju da li je neki Facebook profil lažan

    Objavljeno 30.01.2019. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Lažno predstavljanje i kreiranje „fake“ profila na društvenim mrežama je opsežan problem, jer od ukupnog broja svih naloga na društvenim mrežama, 1/3 je lažnih. Saveti u nastavku su uglavnom povezani sa pronalaženje nekoliko tragova koji ukazuju na lažni nalog.

    Pokazatelji su sledeći:

    1) Deljenje nisko-kvalitetnih veb sajtova koji sadrže veliki broj reklama

    Cilj mnogih lažnih naloga je da dođete do određene veb lokacije. Na tom sajtu ima mnogo oglasa, a vlasnik sajta zarađuje od oglašivača tako što pokazuje koliko je posetilaca na njihovom sajtu gledalo reklame.

    Strategija mnogih lažnih naloga je da postavljaju likove sajtova u okviru popularnih Facebook grupa, kako bi promovisali sajt i sadržaj sajta.

    2) Različito ime u URL-u

    Mnogi lažni nalozi, ne svi, imaće drugačije ime prikazano u URL-u nego što je prikazano na ekranu. Ovo se dešava za one naloge koji su hakovani ili za naloge koji su se koristili u različite svrhe u jednom trenutke.


    Korisnici Facebook-a mogu da promene prikazani profil u podešavanjima, ali ukoliko primetite ovako nešto, znajte da se radi o nemarnim kreatorima lažnih naloga.

    3) Promena sadržaja koji se prikazuje na profilu

    Mnogo lažnih naloga će promeniti kontekst sadržaja koji se objavljuje u sklopu tog naloga. Na primer, hakovani srednjeistočni nalog koji je objavljivao pakistanske plesne spotove u nekom trenutku počinje da objavljuje politički sadržaj koji je usmeren na SAD. Ovakve promene mogu se primetiti na različite načine i u okviru različitih odeljaka Facebook-a. Evo nekoliko mesta na kojima možete primeti promene: početna strana sa novostima, lista prijatelja, spisak grupa i lajkovanih stranica itd.

    4) Nedostatak sadržaja, slika i interakcija

    Ako potrošite malo vremena za pregledanje Facebook naloga osoba koje nemate za prijatelje, primetićete da je većini naloga jedan broj objava, slika i interakcija sa drugima javno prikazan. Prilično uobičajeno za većinu profila na društvenim mrežama je raznolik sadržaj objavljen na zidu, fotografije prirode i nekoliko primerenih profilnih slika koje su javne, kao i lista prijatelja. Uočavanje naloga koji nema gotovo nikakve privatne slike, slike sa prijateljima, bez komentara na njihovim postovima, uprkos velikom broju prijatelja, može biti inicijalni indikator da se radi o lažnom profilu.

    Takođe, mnogi lažni nalozi će najverovatnije biti nedavno kreirani. Ako primetite da je samo jedna lična slika javno vidljiva i da je to bila prva javno vidljiva stvar objavljena pre nekoliko dana, taj profil možete svrstati u sumnjive profile. Mnogi lažni profili nemaju lične i privatne slike u objavama.  Većina će upotrebiti jednu ili dve koje su preuzeli negde na internetu.

    5) Obrazac u detaljima profila

    Mnogi kreatori lažnih profila su lenji. Većina ide za kvantitetom preko kvaliteta. To znači da često postoje obrasci za ono što stavljaju u uvodne informacije o vlasniku naloga. Kreatori lažnih naloga koriste uobičajena, dobro poznata imena mesta, kompanije u kojoj su navodno zaposleni ili školu koju pohađaju.

    6) Korišćenje tuđih fotografija i imena

    Lažni nalozi će ponekad koristiti slike glumaca ili nekih poznatih ličnosti, a ponekad će koristiti preuzete slike sa slučajnih lokacija na internetu, kao što su slike zaposlenih u kompaniji ili na otvorenim veb stranicama događaja. Postoji način da proverite da li je neka fotografija „ukradena“ sa nekog drugog profila ili sajta, tako što ćete preuzeti fotografiju i zatim uz pomoć google pretrage slika proveriti da li se ta fotografija pojavljuje još negde na internetu.

    7) Povezanost sa drugim lažnim nalozima

    Neki lažni nalozi su deo mreže, tj. grupe lažnih naloga. Ovakvi profili lajkuju jedni drugima postove i slike, postavljaju komentare i stikere, tako da je uvek dobra ideja da pregledate listu prijatelja i vidite ko se sve nalazi u prijateljima tog naloga.

    Nikada ne možete sa sigurnošću znati ko se nalazi iza nekog profila ukoliko tu osobu ne poznajete lično. Ukoliko pak posumnjate da se neko lažno predstavlja na društvenim mrežama, najbolje je da ga prijavite preko opcije „Report“ administratorima i na taj način skrenete pažnju da ste uočili nešto sumnjivo u vezi sa nekim nalogom i da treba proveriti da li taj nalog krši pravila korišćenja društvene mreže.

    Izvor: medium.com

  • Uticaj online pornografije na decu

    Objavljeno 25.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Dok deca istražuju internetom, veoma često se dešava da slučajno naiđu na pornografski sadržaj. Ono čemu tada postaju izloženi može biti veoma neugodno i eksplicitno. Na svu sreću, postoje koraci kojima možemo zaštiti dete od izlaganja neprimerenim sadržajima.

    Deca mogu naići na pornografiju dok su online klikom na iskačući prozor koji nam nudi navodno preuzimanje „basplatnog“ softvera na društvenim mrežama, live streaming-om ili na sajtovima koji su namenjeni za takve sadržaje. Novosti koje su planirane za 2019. godinu odnose se na pristupanje sajtovima za odrasle preko prijave koja koristi proveru koliko korisnik ima godina.

    Pre nego što pristupe sajtovima, korisnici će morati da poseduju karticu koja će biti dokaz da su stariji od 18 godina. Ovakav sistem biće primenjen na sve pornografske sajtove.

    Statistika pokazuje da 53% ispitanih dečaka veruje da je pornografija realna, dok je procenat devojčica manji i iznosi 39%. Izloženost pornografiji dece do 14 godina pokazuje da je njih 9 od 10 ispitanih bilo u kontaktu sa pornografskim sadržajem. Četvrtina dece koja se susrela sa pornografskim sadržajem čula je za to od druge dece, dok je trećina njih naišla slučajno. Većina roditelja koji koriste roditeljki nadzor smatra da su filteri jako korisne aplikacije.

    Znaci koji ukazuju na to da je dete u kontaktu sa online pornografijom

    Povećano interesovanje za seksualne aktivnosti.

    Neobjašnjivi troškovi na računu kojem dete ima pristup.

    Čim se približite računaru, zatvaraju to što trenutno gledaju.

    Na računaru se pojavljuju neprikladne reklame u vidu iskačućih prozora.

    Istorija internet pretraživača može vam dosta pomoći u otkrivanju.

    Deca pornografiju istražuju najčešće iz radoznalosti, jer su od drugara čuli nešto o tome ili kao znak pobune u želji da prekrše neka pravila.

    Kako pornografija utiče na dete?

    Neretko se dešava da njihova očekivanja o seksualnim odnosima budu iskrivljena uticajem pornografije.

    Ukoliko su u pitanju veoma mala deca, uticaj se odnosi i na njihov razvoj.

    Očekivanja od devojaka obično budu nerealna, što devojke vodi ka tome da se trude da to ispune.

    Često se razvija osećaj anksioznosti ili depresije.

    Kako bi podigli nivo svesti deteta o tome šta predstavlja neprimeren sadržaj na internetu, razgovarajte sa njima o tome kada mislite da su dovoljno odrasli da vas razumeju. U mnogim školama širom sveta seksualno obrazovanje je obavezno. Program obrazovanja u osnovnim školama prilagođen je uzrastu i odnosi se na učenje o pubertetu, prijateljstvima i samopoštovanju. U srednjim školama program se odnosi na zdrave odnose, pornografiju, sexting, uznemiravanje i pristanak.

    Izvor: https://www.internetmatters.org/

  • Vrste internet zavisnosti

    Objavljeno 23.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Termin internet zavisnost prvi put je upotrebljen 1996. godine. Danas u svetu postoji veliki broj institucija specijalizovanih za ovaj problem.

    Vrste internet zavisnosti:

    Zavisnost od igranja igrica

    Zavisnost od surfovanja internetom

    Zavisnost od sajberseksa

    Zavisnost od uspostavljanja prijateljskih i emotivnih veza

    Zavisnost od internet kockanja

    Zavisnost od kompjutera/ekranizacije

    Simptomi internet zavisnosti

    Sve što pričinjava zadovoljstvo i što nam nedostaje kada nam nije dostupno predstavlja zavisnost. Najvažniji elementi jesu zadovoljstvo i frustracija. Da bi se zavisnost potpuno ispoljila vezanost za internet mora biti štetna po privanti život ili da dovode do poremećaja u normalnom razvoju. Odvojenost od mobilnog telefona, tableta ili računara mora izazvati neugodnih simptoma.

    Najčešći simptomi su:

    Dete aktivno provodi 4-6h na internetu.

    Dete je opsednuto internet sadržajima i prepričava ih sa uzbuđenjem.

    Odbija učešće u društvenim aktivnostima kako bi više vremena provodilo na internetu.

    Usled zabrane korišćenja interneta dolazi do izliva besa, anksioznosti i frustracije.

    Ponovno korišćenje interneta bez obzira na zabranu.

    Lošiji školski uspeh/zanemarivanje školskih aktivnosti.

    Poremećaj sna, nesanica.

    Problem sa vidom i sluhom.

    Gubitak kilaže, izbegavanje obroka kako se ne bi ’’propustilo neko važno dešavanje na društvenoj mreži ili online igrici“.

    Loša higijena.

    Problem sa koncentracijom i pamćenjem.

    Šta možemo uraditi dok zavisnost ne uzme maha?

    Pre svega, budite dobar primer detetu.

    Kada dođete kući ne koristite telefon i kompjuter.

    Umesto televizora uključite radio.

    Umesto filmova kod kuće, idite u bioskop ili pozorište.

    Praktikujte da radite nešto svi zajedno.

    Uključite dete u svakodnevne aktivnosti – postavljanje stola, prostiranje veša, brisanje prašine, zajedno sređujte sobu po sobu, igrajte društvene igre, zajedno čitajte priče ili enciklopedije.

    Ukoliko u toku dana postoji potreba za korišćenjem internet sadržaja, radite to zajedno. Ne možemo reći da je internet u potpunosti štetan, tamo možemo pronaći pregrst interesantnog i poučnog sadržaja; ali je veoma bitno na koji način dete koristi internet i koliko vremena u toku dana provodi online.

    Ohrabrite druge interese i socijalne aktivnosti. Ograničite gde i kada vaše dete može koristiti internet. Od velike vaznosti je da se i roditelji pridržavaju toga. Koristite aplikacije koje ograničavaju detetovu upotrebu mobilnog telefona. Razgovarajte sa detetom o problemima i potražite pomoć ako smatrate da ste uradili sve što je u vašoj moći. Poslužite se nagradom i kaznom – za svako nekorišćenje ili neprovođenje vremena za kompjuterom nagradite dete. Za svako kršenje dogovora pronađite adekvatnu kaznu. Nemojte naglo uskraćivati internet već ga ograničavajte vremenski, postepeno a potom sve više i više.

    Važno je shvatiti da internet ne mora biti štetan ukoliko se pravilno koristi!

    Izvor: maminsajt.rs


  • Rizici korišćenja besplatnog Wi-Fi interneta

    Objavljeno 17.01.2019. u Digitalna bezbednost, Infrastruktura

    Razvojem novih tehnologija, na javim mestima nam je svima postao dostupan besplatan Wi-Fi. Iako nam je to često veoma korisno, moramo biti svesni i brojnih rizika ovakve konekcije.

    Saveti za bezbedno korišćenje besplatnog Wi-Fi -a:

    1.Isključite Wi-Fi kada ga ne koristite

    Ukoliko isključimo bežične mreže prvenstveno štedimo bateriju telefona, onemogućavamo konekciju na lažnu mrežu i sprečavamo nepoželjne reklame.

    2.Koristite VPN

    Virtuelna  privatna mreža (VPN) daje nam privatnost dok smo online, stranice koje posećujemo mogu videti samo virtuelnu mrežu, a ne onu koju zaista koristimo. Postoje VPN-ovi koji su besplatni, dok postoje i oni koji se naplaćuju po pristupačnim cenama.

    3.Ne dopuštajte uređaju da zapamti besplatnu mrežu

    Većina telefona automatski pamti hotspot lokacije na kojoj ste se konektovali. Lažne mreže prave obično mrežu sa istim imenom i na taj način vrlo lako možete pokušati da se prijavite na njih. Rizici prijavljivanja na lažne mreže su prikupljanje vaših ličnih podataka, pristup vašem bankovnom računu i svih podataka vašeg uređaja.

    4.Obratite pažnju na ime mreže

    Hakeri uvek koriste slično ime originalne mreže, razlika je obično u tome što originalna mreža traži neku vrstu lozinke dok su lažne potpuno besplatne. Za svaki slučaj uvek pitajte nekog od zaposlenih za originalno ime i lozinku mreže.

    5.Antivirus

    Uvek imajte ažuriran antivirus. Antivirusa će vas upozoriti na logovanje na lažnu mrežu.

    6.Izaberite mrežu sa dvofaktorskim logovanjem

    Mreža koja ne zahteva lozinku često je lažna. Ipak, kako biste bili sigurni, birajte onu koja vam pre konektovanja šalje SMS poruku. Na ovaj način mreže štite i sebe i vas od hakera koji prave duplikate Wi-Fi mreža.


    Izvor: Itmagazin.info

  • Saradnja u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti

    Objavljeno 16.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i direktor Instituta društvenih nauka Goran Bašić potpisali su Sporazum o međusobnoj saradnji u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti.

    Sporazum se odnosi na unapređenje mera i programa u oblasti bezbednosti dece u digitalnom okruženju, edukaciju o bezbednosti dece na internetu i prevenciju vršnjačkog nasilja na internetu, zatim na digitalnu inkluziju starijih osoba koja podrazumeva digitalno opismenjavanje u cilju prihvatanja, lakšeg razumevanja i korišćenja  informaciono-komunikacionih tehnologija u svakodnevnom životu, kao i na unapređenje digitalnih kompetencija žena svih starosnih dobi, u cilju smanjenja rodnog jaza u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i društveno i ekonomsko osnaživanje žena i njihovu regionalnu zastupljenost u oblasti informacionog društva.

    Državni sekretar izrazila je očekivanje da će uspostavljena saradnja doneti dodatni kvalitet programima u oblasti razvoja digitalnog društva, ističući da će planirane istraživačke aktivnosti u okviru Sporazuma, doprineti izradi Strategije razvoja digitalnih veština koju Ministarstvo priprema i dati jasne smernice za Akcioni plan.

    „Takođe, istraživanja targetiranih osetljivih grupa, doprineće i radu Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, kao i implementaciji Programa osnaživanja žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija za period od 2019. do 2020. godine, koji je u proceduri usvajanja“, zaključila je Matić.