Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Vaše dete želi da postane vloger: Da li je to bezbedno?

    Objavljeno 12.09.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Vaše dete želi da se pridruži tinejdžerima koji se bave njihovim životima i omiljenim zabavama, ako je tako, bitno je da dete zna kakvi su rizici, koje su prednosti i šta je to sa čim se može susresti u tom svetu.

    O čemu treba da razmislimo pre nego što detetu damo zeleno svetlo?

    Šta je to što može ostaviti dugoročne posledice na dete?

    Postoji veliki broj ključnih motiva za mladog vlogera; neki mladi će biti podstaknuti finansijskom nagradom za angažovanje u aktivnostima kao što su igranje, produkcija muzike, druženje sa prijateljima ili razmena mišljenja o proizvodima ili socijalnim i političkim pitanjima.

    Ako dete postane uspešno i počne da ostvaruje značajne prihode, trebaće mu vaš savet u vezi sa donošenjem odluka. Roditelji znaju da deca teško prihvataju pad, ali i da slava može da ih zaslepi, što može uticati na obrazovanje, ugled i izazvati trajne posledice.

    Aktivnosti kao što je vlogovanje pomažu u izgradnji samopouzdanja

    Za mnoge mlade, Youtube nudi priliku da dostignu nivo „ozloglašenosti“,  koji, kako oni smatraju, obično poseduju vršnjaci popularniji i uspešniji od njih. Neka deca se mogu osecati socijalno izolovanim zbog posebnih interesovanja ili ličnih karakteristika, oni mogu verovati da njihovo prisustvo na Yotube kanalu omogućava da budu vidljivi, da steknu dobru reputaciju ili osećaj povezanosti sa vršnjacima.

    Veliki broj korisnika sajta ukazuje na to da vlogeri često prave šokantne sadržaje kako bi osigurali maksimalnu popularnost.

    Odrasli moraju da pruže podršku detetu u vezi sa politikom i zakonima koji se tiču autorskih prava, pravilne upotrebe, klevete i uznemiravanja.

    Neka deca će imati osećaj oslobađanja i prihvatanja nakon objavljivanja videa čiji je sadržaj istinit. U toku takvih videa oni govore o njihovom mentalnom zdravlju ili pitanjima sa kojima se suočavaju i očekuju da će dobiti pozitivne reakcije od drugih ljudi. Međutim, roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom o uticajima koji su vazni za njihov imidž, kako u sadašnjosti tako i u budućnosti kada bi se njihovi pogledi i vrednosti mogli promeniti.

    Zavisnost od sviđanja, deljenja i pregleda

    Popularnost sajtova kao što je YouTube i rasprostranjenost dece koja gledaju i prave sadržaj, jasno pokazuje da je vlogovanje veoma popularna aktivnost. Kao i u slučaju pisanja tekstova i razmene i interakcije na svim društvenim sajtovima, postoje dokazi koji ukazuju na to da neki mladi ljudi i odrasli postanu zavisnici od sviđanja, pregleda, deljenja i komentara koji primaju kao povratnu informaciju i osećaju se nesrećno ili čak depresivno kada priznanje izostane.

    Dolazi do oslobađanja hemijskog dopamina, užitka neurotransmitera u mozgu, što zauzvrat motiviše pojedinca da ponovi akciju ili iskustvo kako bi opet doživeo nalet dopamina.

    Tinejdžeri u budućnosti mogu biti inspirisani da prave nov sadržaj, možda po cenu nespavanja, školskih obaveza ili njihovih ličnih veza. Neki vlogeri su naterani da prave sadržaj koji je sve kontraverzniji – možda uključujuje mišljenja ili slike koje su uvredljive ili šokantne, a sve to u nadi da će oni prvi privući buduće gledaoce. Dete onda može biti potreseno kritikama koje tada dobija, online i stvarno.

    Govorite im o tome šta dele

    Mladi ljudi prave sadržaj za koje znaju da će izazvati negativnu reakciju drugih. Ovo se može smatrati u nekim slučajevima digitalnim samopovređivanjem, tokom kojeg pojedinac namerno provocira druge kako bi obezbedio odgovor od osoba za koje smatra da zaslužuju neprimeren sadržaj.

    Važan aspekt u dijalogu između deteta i roditelja treba da bude i motivacija i očekivanja mladih ljudi da postoji mogućnost da se utvrde pravi problemi koji se mogu rešiti samo u okviru porodice.

  • Nove tehnologije donose značajan priliv novca

    Objavljeno 06.09.2018. u Digitalna bezbednost, Infrastruktura

    Digitalizacija  i za nadležno ministarstvo, kao i za Vladu Srbije označava i sredstvo i cilj opšteg napretka, i shodno tome se ubrzano unapređuju zakonske i strateške osnove za ravnomeran i pravilan razvoj informacionog i telekomunikacionog sektora, poručila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

    Na otvaranju konferencije Digital 2018, Matić je istakla da, kako u celom svetu, tako i u Srbiji, nove tehnologije donose značajan priliv novca.

    „Podaci pokazuju da danas, tačnije u svakom minutu, ceo svet buja od informacija i komunikacije. U 2018. u samo šezdeset sekundi obavi se skoro 3,7 miliona gugl pretraga, gotovo milion logovanja na Fejsbuk, pošalje se 187 miliona mejlova…“, navela je Matić.

    Ona je ukazala da u Srbiji oblast novih tehnologija beleži konstantan rast, podsetivši da je izvoz u sektoru informacionih tehnologija samo u prvoj polovini ove godine dostigao milijardu evra, sa 10 odsto udela u bruto društvenom proizvodu i očekivanom godišnjom stopom rasta od skoro 30 odsto.  

    „Prihod tržišta elektronskih komunikacija, za prethodnu godinu iznosi ukupno 191,2 milijarde dinara, odnosno 4,3% odsto BDP-a“, navela je državni sekretar.

    „Najveći izazov, i u Srbiji i u svetu, jeste prevazilaženje digitalnog jaza“, naglasila je, „budući da se neravnomeran digitalni progres već sada jasno ocrtava, naročito između urbanih i ruralnih područja, i preti da u perspektivi postane gorući problem“.

    „U tom smislu, neophodno je podsticati investicije na planu razvoja mreže, ali i ulagati u unapređenje digitalne pismenosti i digitalnih veština kod svih građana Srbije“, poručila je Tatjana Matić.

    Na svečanom otvaranju Regionalne konferencije o trendovima u telekomunikacijama i medijima, u hotelu Metropol, govorili su i Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja i Denis Kif, ambasador Velike Britanije.


  • Informaciona bezbednost i privatnost u eri Industrije 4.0

    Objavljeno 03.09.2018. u Digitalna bezbednost

    Srbija ima stabilan zakonski i strateški okvir kao odgovor stalnim tehnološkim inovacijama i izazovima, izjavila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

    U uvodnom govoru na panelu „Informaciona bezbednost i privatnost u eri Industrije 4.0“, na međunarodnoj konferenciji KES 2018, Matić je podsetila da je prošle nedelje Vlada Republike Srbije usvojila Akcioni plan Strategije informacione bezbednosti.

    Ona je istakla da će usvojene mere zajedno sa zakonskim i podzakonskim  rešenjima u oblasti informacione bezbednosti, između ostalog, doprineti i tehničkoj primeni Regulative Evropskog parlamenta o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation - GDPR), koja je stupila na snagu 25. maja ove godine.

    „GDPR će značajno povećati nivo zaštite podataka o ličnosti i individualnu kontrolu pristupa“, rekla je Matić,  ističući da uredba važi za Evropsku uniju, ali i za sve kompanije koje nude robu i usluge na teritoriji EU i za sve pravne subjekte koji barataju podacima rezidenta EU.

    Državni sekretar je napomenula da su za primenu tehnoloških trendova značajni i Zakon o elektronskom poslovanju, ako i Strategija razvoja novih mreža i nacrt zakona o elektronskim komunikacijama koji je u proceduri usvajanja.

    Ona je navela da je jedan od tih trendova i blokčejn tehnologija, i da su  Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Srpska akademije nauka i umetnosti započele istraživanje o mogućnostima primene u onlajn turizmu i elektronskoj trgovini.

    Na panelu „Informaciona bezbednost i privatnost u eri Industrije 4.0“ na konferenciji KES 2018 (Conference on Knowledge-Based and Intelligent Information & Engineering Systems), u hotelu „Metropol“, o ovim temama govorili su i Dejan B. Popović, SANU, Miodrag Mihaljević, Matematički institut SANU i Milan Dobrijević, odsek za razvoj Digitalne agende Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

  • Zavisnost od video igara kao mentalna bolest

    Objavljeno 29.08.2018. u Opasnosti, Digitalna bezbednost

    Svetska zdravstvena organizacija (WHO) najavila je krajem prošle godine, a sada je i službeno objavila, svoju novu, 11. po redu, verziju Međunarodne klasifikacije bolesti, u kojoj je u delu mentalnih bolesti i zavisnosti uključena i – zavisnost od igranja video igara.

    Bolest pod nazivom „Gaming disorder“ manifestuje se kao ponašanje u kojem pojedinac nema kontrolu nad svojim navikama igranja. Kao i kod ostalih zavisnosti, „bolesnik“ daje prioritet video igrama nasuprot ostalim dnevnim aktivnostima i to na način da igranje ima prednost nad svim drugim ponašanjima i dovodi do negativnih posledica.

    Za dijagnozu ovog poremećaja, kako ga definiše WHO, ponašanje mora da značajno utiče na lični, porodični i društveni život pojedinca, na njegovo obrazovanje, posao, i druga područja funkcionisanja, te da se manifestuje najmanje 12 meseci.

    Znakovi koji upućuju na postojanje zavisnosti su:

    1.Manjak kontrole nad navikom igranja - učestalost, intenzitet, trajanje, kontekst, početak i završetak ne mogu da se kontrolišu.

    2.Video igre dobijaju prioritet nad svim drugim dnevnim aktivnostima i interesima.

    3.Nastavak ili povećanje intenziteta igranja uprkos pojavi negativnih posledica kao što su manjak sna, problemi sa ishranom, otežano funkcionisanje osobe u porodici, društvu, školi ili na poslu.

    Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu kako poremećaj preteranog igranja ne bi trebalo mešati sa navikama dugotrajnog igranja, te da ovaj pojam ne bi trebalo shvatati olako.

    „Milioni igrača širom sveta, čak i kad se radi o intenzivnom gejmingu, nikada ne bi mogli da se smatraju ljudima koji boluju od ovog poremećaja“, poručio je dr Vladimir Poznyak koji je i predložio da se zavisnost od igranja uvrsti među bolesti.

    Naglasio je i da je među igračima prisutnost zavisnosti vrlo niska - procene govore da bi tek 2-3% igrača moglo da bude zavisno, ali da bi se to s vremenom moglo povećavati.

    Međutim, ne slažu se svi psiholozi da je gejming poremećaj vredan uključivanja u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Jedan od njih je Anthony Bean, licencirani psiholog i izvršni direktor na projektu Telos, neprofitne klinika za mentalno zdravlje u Fort Worth-u u Teksasu. Međutim, on ne misli da gejming poremećaj ne postoji već smatra da „nije baš dobra ideja da se to reši na ovaj način, odnosno dijagnozom.

    „Ovo otvara vrata da se bilo šta proglasi za bolest, apsolutno bilo šta. Na primer, gledanje previše fudbala na TV-u može se smatrati bihejvioralno zavisnim ponašanjem ako stručnjaci za mentalno zdravlje ne insistiraju na rigoroznijem proučavanju problema“, rekao je Bean.

    Klasifikacija definiše bolesti, poremećaje, povrede i druga srodna zdravstvena stanja. Istraživači je koriste kako bi zaveli bolesti, povrede i simptome, razlog smrti, a doktori i drugi lekari za davanje dijagnoza i drugih stanja. U mnogim slučajevima, zdravstvene kompanije i osiguranja koriste ovaj standard kao osnovu za nadoknadu.

    Poznyak očekuje da klasifikacija gejming poremećaja znači da će zdravstveni radnici i sistemi biti „upozoreni na postojanje ovog stanja“, a istovremeno da će „ljudi koji pate od ovih stanja dobiti odgovarajuću pomoć“, s obzirom da oko 2,5 milijarde ljudi u svetu danas igra video igre.


  • Uvrede na društvenim mrežama

    Objavljeno 24.08.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Uvrede na društvenim mrežama predstavljaju krivično delo i u našoj zemlji. Osoba koja je oštećena ima pravo na naknadu štete koja se ostvaruje putem krivičnog postupka. Zato stalno napominjemo da ne pišete komentare kada niste raspoloženi ili ste ljuti na nekoga. Uvrede putem štampe, radija, televizije ili na javnim skupovima predstavljaju oblik krivičnog dela. Sudovi su zauzeli stav da društvene mreže predstavljaju sredstva slična sredstvima javnog informisanja, pa se tako putem Facebook-a, Instagram-a, Twitter-a može uputiti uvredljiva izjava i izvršiti krivično delo. U svetu već postoji nekoliko slučajeva gde su izvršioci kao kaznu dobili društveno korisni rad ili novčanu naknadu za štetu koju su naneli.

    Nikada ne zaboravite da krivično delo nosi istu težinu i da se može otkriti bilo da je reč o lažnom profilu ili o profilu sa punim imenom i prezimenom. Kultura komunikacije je nešto na šta svakako moramo da obratimo pažnju i razvijamo je i negujemo kao veštinu. Bilo da se sa nekim slažete ili ne, iznesite to na primeran način.

    Oštećeni se često odlučuju i za neku vrstu novčane naknade za pretrpljen duševni bol i podnose tužbe za naknadu štete bilo po opštim pravilima imovinskog prava bilo prema posebnom zakonu ukoliko je uvreda učinjena putem medija i pozivaju se na zakon o javnom informisanju i medijima.

    Društvene mreže se svakako još uvek ne smatraju medijima jer nisu registrovane u Registru medija, ali se uvreda putem njih izjednačava sa vređanjem i omalovažavanjem prisutne osobe.

    Mnogi primeri sprovedenih postupaka na ovu temu služe kao upozorenje korisnicima društvenih mreža da obrate pažnju na komunikaciju i izražavanje svog mišljenja u digitalnom svetu. Budite svesni da su pravila koja vraže za ponašanje u javnom prostoru, proširena i na društvene mreže i da zakon kažnjava radnje koje predstavljaju povredu prava ličnosti, bez obzira na to u kom se okruženju manifestuje takvo ponašanje.

  • Saveti za decu: Kako reći ne igrama izazova

    Objavljeno 22.08.2018. u Digitalna bezbednost

    1) Recite NE, verujući u sebe i svoj izbor

    Svako, pa tako i vi, ima pravo na svoj izbor i niko ne sme biti prinuđen da uradi nešto što će ugroziti njegovo zdravlje ili bezbednost.

    2) Pokušajte da ne osuđujete druge

    Kao što vi imate svoj izbor, tako i drugi imaju pravo na to i taj izbor moramo poštovati.

    3) Družite se sa prijateljima sa kojima imate zajednička interesovanja i izbore

    Provodite vreme sa prijateljima koji takođe ne žele da učestvuju u igrama izazova.

    4) Pokažite svoja interesovanja

    Ukoliko vam nije ugodno da učestvujete u nečemu što vaši prijatelji već rade, dajte im to do znanja i predložite neku drugu aktivnost.



    Saveti za roditelje kako da razgovaraju sa decom:

    1) Sačekajte pravi trenutak

    Nađite vreme za svoje dete, neka atmosfera bude opuštena i neka taj razgovor nikako ne bude ispitivanje.

    2) Slušajte

    Izbegavajte da vi budete jedini koji govori, pustite dete da sa vama podeli svoja iskustva i brige.

    3) Nemojte zanemarivati

    Ma koliko dečije brige delovale bezazleno, uvek ih saslušajte i obratite pažnju na njih.

    4) Ukažite na načine da kažu NE

    Kroz razgovore sa njima, dajte primere kako i zašto treba da se suprotstave pritisku i vršnjacima kada je reč o lošim stranama interneta, pokazaćete da ih razumete i izgraditi poverenje.

    5) Pokažite da imate poverenje u njih

    Neka deca znaju da uvek mogu doći do vas i podeliti sa vama svoje probleme i brige, isto tako da zajedno možete naći način kako da prevaziđu izazov i reše ga.


    Ukoliko vaše dete dobija poruke u kojima ga neko nagovara na nešto ili vrši pritisak da prihvati bilo kakvu igru izazova, sačuvajte screen shot ekrana i kontaktirajte nas.

  • Pametni telefoni štete mentalnom zdravlju ove generacije

    Objavljeno 17.08.2018. u Digitalna bezbednost

    Džin Tvengej

    profesor psihologije na Univerzitetu San Dijego


    Za samo pet godina između 2010. i 2015. godine, broj američkih tinejdžera koji se osećaju beskorisno i bez radosti – tj. koji pokazuju klasične simptome depresije – porastao je za 33 odsto, pokazuju velika američka istraživanja. Tinejdžerski pokušaji samoubistva su porasli za 23 odsto. Ono što zabrinjava je činjenica da se broj tinejdžera između 13 i 18 godina koji je izvršio samoubistvo povećao za 31 procenat.

    U članku objavljenom u časopisu Kliničko-psihološka nauka, moje kolege i ja smo zaključili da su depresija, pokušaji samoubistva i samoubistvo podjednako prisutni kod tinejdžera svih rasa, različitog etniciteta, u svakom regionu zemlje, kao i da je porast ustanovljen podjednako i kod tinejdžera iz više privilegovane i manje privilegovane sredine. Sve u svemu, naša istraživanja su pokazala da je veća verovatnoća da generacija tinejdžera koju ja nazivam „iGen“ – tinejdžeri rođeni posle 1995. godine – iskuse mentalne probleme nego njihovi prethodnici – „milenijalci“.

    Šta se to promenilo pa je sve veći broj tinejdžera u tako kratkom vremenskom periodu počeo da se oseća depresivno, da pokušava i izvršava samoubistva? Nakon što sam detaljno analizirao nekoliko velikih istraživanja vezanih za tinejdžere, otkrio sam da sve mogućnosti mogu da se dovedu u vezu sa najvećom promenom u tinejdžerskim životima, a to je – nagli uspon pametnog telefona.

    Svi znaci ukazuju na ekran

    S obzirom na to da su godine u periodu između 2010. i 2015. bile okarakterisane stabilnim ekonomskim rastom i padom nezaposlenosti, malo je verovatno da je ekonomska slabost bila faktor koji bi trebalo uzeti u obzir. Nejednakost dohotka bila je (i još uvek je) izazov, ali se nije iznenada pojavila početkom 2010. godine; naprotiv, ovaj jaz između bogatih i siromašnih se povećavao decenijama. Utvrdili smo da se vreme koje tinejdžeri provedu u izradi domaćeg zadatka jedva promenilo između 2010. i 2015. godine, što nedvosmisleno odbacuje akademski pritisak kao uzrok.

    Međutim, prema istraživanju Pju Istraživačkog centra koje je sprovedeno krajem 2012. godine, ustanovljeno je da više od 50 odsto tinejdžera poseduje pametni telefon – upravo tada je i broj tinejdžera koji pate od depresije i koji su pokušali da izvrše samoubistvo počeo da se povećava. Do 2015. godine, 73 odsto tinejdžera imalo je pristup pametnom telefonu.

    Ne samo da su se upotreba pametnog telefona i depresija povećavale istovremeno, već se i pokazalo da je vreme provedeno na internetu direktno povezano sa mentalnim problemima. Otkrili smo da su tinejdžeri koji provode pet ili više sati dnevno na internetu za 71 odsto podložniji da imaju barem jedan faktor rizika za suicid (depresija, razmišljanje o samoubistvu, planiranje samoubistva ili pokušaj samoubistva) od svojih vršnjaka koji provode samo jedan sat dnevno na internetu. Sve u svemu, faktori rizika za samoubistvo se značajno povećavaju nakon provedenih više od dva sata dnevno na internetu.

    Naravno, moguće je i da depresija uzrokuje povećanje vremena koje se provodi na mreži. Ali tri studije pokazuju da je to malo verovatno (bar, kada se posmatra upotreba društvenih mreža).

    Dve studije su pratile tinejdžere neko vreme i obe pokazale da povećanje vremena provedenog na društvenim mrežama dovodi do nezadovoljstva, dok nezadovoljstvo ne dovodi do povećanja vremena provedenog na društvenim mrežama. Treća studija je nasumično birala učesnike koji su morali da se odreknu fejsbuka na nedelju dana, umesto da nastave da ga koriste na uobičajen način. Oni koji nisu koristili fejsbuk nedelju dana su saopštili da se osećaju manje depresivno na kraju studije.

    Argument da depresija može da bude uzrok povećanja vremena provedenog na internetu ne objašnjava zbog čega se depresija povećala iznenada nakon 2012. godine. U tom slučaju, prvo je veliki broj tinejdžera postao depresivan iz nepoznatog razloga, a potom počeo da kupuje pametne telefone, što nije sasvim logično.

    Šta se gubi kada se „nakačimo“?

    Čak i u slučaju da vreme provedeno na mreži direktno ne ugrožava mentalno zdravlje, svakako može indirektno negativno uticati, pogotovo ukoliko vreme provedeno na internetu smanjuje količinu vremena koje je neophodno za realizaciju ostalih aktivnosti.

    Na primer, dok sam sprovodio istraživanje za potrebe moje knjige o iGen-u, otkrio sam da tinejdžeri sada provode dosta manje vremena u interakciji sa svojim prijateljima uživo. Interakcija sa ljudima licem u lice je jedan od najdubljih izvora ljudske sreće; bez toga, naša raspoloženja počinju da trpe i često dolazi do depresije. Osećaj socijalne isključenosti je takođe jedan od glavnih faktora rizika za samoubistvo. Otkrili smo da će tinejdžeri koji provode više vremena na mreži (od proseka) i manje vremena u interakciji sa prijateljima uživo (od proseka) najverovatnije biti depresivni. Od 2012. godine to se dešavalo masovno: tinejdžeri su potrošili manje vremena na aktivnosti za koje je poznato da imaju pozitivan efekat na mentalno zdravlje (društvene interakcije uživo) i više vremena na aktivnosti koje imaju negativan efekat na mentalno zdravlje (vreme na mreži).

    Tinejdžeri takođe spavaju manje nego što bi trebalo i oni koji provode više vremena koristeći svoje pametne telefone najverovatnije neće dovoljno spavati. Nedovoljno spavanje je glavni faktor rizika za depresiju, stoga ako pametni telefoni uzrokuju manje spavanja, to bi moglo objasniti zbog čega se broj tinejdžera koji pate od depresije i koji su pokušali da izvrše samoubistvo toliko iznenada povećao.

    Depresija i samoubistvo imaju brojne uzroke: genetska predispozicija, porodično okruženje, nasilje i trauma mogu biti neki od njih. Neki tinejdžeri bi imali probleme sa mentalnim zdravljem, bez obzira na period u kom žive.

    Međutim, neki osetljivi tinejdžeri koji inače ne bi imali problema sa mentalnim zdravljem su možda upali u depresiju zbog previše vremena provedenog na internetu, nedovoljne socijalne interakcije licem u lice, nedovoljnog spavanja ili kombinacije sva tri faktora.

    Prihvatljivo je tvrditi i da je prerano da se tinejdžerima preporuči da provode manje vremena na internetu, uzevši u obzir činjenicu da rezultati istraživanja nisu u potpunosti potvrđeni. Međutim, negativne posledice ne postoje ukoliko se tinejdžeru ograniči vreme koje će provesti na internetu na dva sata dnevno ili manje – ili su minimalne. Nasuprot tome, čini mi se da su negativne posledice odsustva bilo kakve mere ili akcije – uzimajući u obzir moguće posledice depresije i samoubistva, prilično ozbiljne.

    Nije prerano razmišljati o ograničavanju vremena koje se provodi na internetu; Nadajmo se da nije prekasno.

    (World Economic Forum)

  • Opasna igrica MOMO

    Objavljeno 15.08.2018. u Digitalna bezbednost

    Nakon online igrice „Plavi kit“ u svetu se širi novi trend među najmlađima. Reč je o igri izazova „Momo“. Prema pisanju svetskih medija, igrica počinje tako što korisnike izazivaju da kontaktiraju "Momo", žensku animiranu osobu stravičnog lika, za koju se smatra da je napravljena po uzoru na horor lutku japanskog umetnika Midorija Hajašija. "Momo" se pojavila na Facebooku, ali se sada širi putem Whatsappa.

    Navodi se da igra funkcioniše slično kako se govorilo i o Plavom kitu. U igri postoje izazovi koji se zadaju deci, koristeći lične informacije koje poseduju o njima ucenjuju ih da izvrše svaki izazov. Ukoliko dete odbije zadatak uznemiravaju ga sa pretnjama i neprimerenim fotografijama. Dete dobija poruke u kojima mu se preti smrću.

    Prema mišljenju stručnjaka, najbitnije je da roditelji ostvaruju što bolju komunikaciju sa decom kako ne bi došlo do ovakvih situacija i kako bi roditelji u svakom trenutku mogli znati šta njihovo dete radi na internetu i sa kim komunicira.

    Jedna od pretpostavki jeste da se takve igre kreiraju kako bi se ispitalo interesovanje dece i šta je to što im najviše privlači pažnju.

    Smatra da su glavna meta ona deca koja imaju najniži nivo kontrole od strane roditelja i koja više vremena provode na društvenim mrežama za igrice i na aplikacijama tog tipa. Narušen odnos između deteta i roditelja otvara vrata svim opasnostima na internetu.

    Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu do sada nije imao prijave u vezi sa igrom „Momo“, ukoliko vaše dete dobije poruku sličnog sadržaja, sačuvajte screen shot ekrana i kontaktirajte nas.


  • "Profesor 21. veka mora da bude i dobar internet surfer"

    Objavljeno 08.08.2018. u Digitalna bezbednost, IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Besmisleno je i neprofesionalno da profesori ignorišu internet. Naprotiv, oni su dužni da upute studente kako se, u njihovim oblastima, internet može i treba koristiti, kaže profesor Fakulteta dramskih umetnosti Ivan Medenica.

    Internet omogućava mnogo veću samoukost, a jača i mišljenje da je sve više zanimanja za koje fakulteti nemaju adekvatne programe. Da li fakultete teba modernizovati?

    Izvesni stepen modernizacije nastave je neophodan. Pre svega, nastavnici su oduvek bili dužni da razvijaju svoje planove i programe, dodaju nove izvore i saznanja, a danas, u doba interneta, to je još mnogo važnije. Ako studentima govoriš samo ono što i sami mogu da nađu na netu, onda se postavlja pitanje smisla i svrhe takvih predavanja. Takođe, nastavnici moraju da prate razvoj novih generacija, njihovih interesovanja i njihove psihofiziološke konstitucije.

    Na primer, nove generacije, milenijalsi pre svega, u potpunosti su, od rođenja, "nabaždareni" na digitalne formate i u pogledu brzine promene fokusa i u pogledu vizuelne atraktivnosti, i profesor to mora da ima u vidu: da mu predavanje prate powerpoint prezentacije na ekranu, slajdovi, video inserti i sl. I u ritmu predavanja mora da misli o ovome, da ga neprestano modulira, oštro menja, da mu usmeno izlaganje ima izražene performativne aspekte... Nastavnik koji nema ni minimum talenta za scenski nastup izvesno je promašio profesiju.

    Međutim, nisam gore slučajno istakao da nam je potreban "izvestan" stepen modernizacije: to znači da je neprihvatljivo da se drastično menja i smanjuje obim i vrsta zahteva samo zato što oni nisu u skladu sa očekivanjima, interesovanjima ili trenutnim mogućnostima milenijalsa. U slučaju mog predmeta, Istorije svetskog pozorišta i drame, to bi značilo da ne čitaju svetsku dramsku klasiku, to ne može nikako! Naravno, profesor ne sme da nastupa sa pozicije ignorisanja tog problema, pogotovo ne nekakvog prezira: mora da zna da oni dolaze iz potpuno ruiniranog sistema srednjeg obrazovanja, i da se nikakvo prethodno znanje ne mora da podrazumeva. Zato mora da im, koristeći različite metode, otvori apetit za nešto što nisu nikada probali, kao što dobri roditelji nauče decu da vole ribu ili šargarepu.

    Takođe, potpuno je besmisleno, čak i neprofesionalno da profesori ignorišu internet: naprotiv, oni su dužni da upute studente kako se, u njihovim oblastima, internet može i treba da koristi. Iako su rođeni s netom, milenijalsi, paradoksalno, često nisu internetski pismeni, ne znaju njegove specifičnosti. Profesor mora da im objasni razliku između Vikipedije i Enciklopedije Britanike, da ih nauči da postoje vikipedije na različitim jezicima, da su neke pouzdanije i sadržajnije od drugih, da google pretraga ima svoja pravila, da prve reference koje nam on izbaci ne moraju da bude i najbitnije za ono što istražujemo... Ukratko, profesor mora da nauči studente na prvom času kako da oni, za njegovu naučnu oblast, surfuju po internetu. Dobar profesor 21. veka mora da bude i dobar internet surfer.

    Budući da ste ispratili mnoge generacije da li se zaista oseća razlika između milenijalsa i ostalog sveta?

    Razlikuju se po psihofizičkoj oblikovanosti u skladu s digitalnim svetom, što ima veze s mnogim stvarima bitnim i za nastavu, od vrste njihove pažnje do interesovanja. Oni se takođe razlikuju i po velikoj nezainteresovanosti, nesvesti, o istorijskim tokovima, što mislim da je veoma opasno: moraju da znaju da je njihov život, sa svim onim što je u njemu i dobro i loše, u velikoj meri povezan s izborima koje su, ne tako davno, pravili njihovi roditelji, ili babe i dede. Nesklonost čitanju nije specifična samo za milenijalse, to je proces koji traje, bojim se, već decenijama, možda i od mojih generacija pa i onih starijih: samo se ubrzava, kao lavina. Njihova prednost je, što za razliku od nešto starijih generacija, onih rođenih krajem osamdesetih, nemaju "Kalimero" sindrom - da su im za sve krivi drugi, roditelji, ratovi u bivšoj Jugoslaviji...

    Izvor: Vice

  • Zaštitite privatnost dece

    Objavljeno 08.08.2018. u Digitalna bezbednost

    Ukoliko vi sami dajete primer svom detetu tako što svaki deo njegovog detinjstva delite na društvenim mrežama, nemojte biti iznenađeni što dete nema granice i osećaj za privatnost kada uplovi u svet interneta. Zaštita privatnosti ne počinje onog trenutka kada uhvatite dete da deli eksplicitne fotografije ili svoje tajne online prijateljima već pri samom rođenju. Međusobno poverenje i otvorenost je ključ dobrog odnosa, pa tako i način da online život svog deteta učinite bezbednijim.

    Još jedan način koji mnogi roditelji koriste da prate online kretanje svog deteta jeste upotreba pseudonima ili nadimaka. Stalan online nadimak ili pseudonim je način da dete razvije prisustvo i odnose na internetu bez izlaganja pravom maltretiranju ili dugoročnim posledicama. Razmišljajte o digitalnom nadimku kao igralištu na kojem vaše dete može da uči o identitetu, istražuje različita interesovanja i vidi vezu između onoga što deli sa drugima i toga kako ga drugi vide. Ohrabrite dete da razmisli da li želi da započne novi digitalni identitet nakon što zađe u pozne tinejdžerske godine ili odraslo doba.

    Razgovarajte sa svojom decom o tehnologiji

    Najbitnija stvar jeste da svojim detetom razgovarate o njegovom online životu. Za razliku od roditelja koji svojoj deci samo daju uređaj na korišćenje ili samo ograniče vreme koje dete provodi pred ekranom, razgovor i dogovor sa detetom postiže mnogo bolje rezultate. Pokažite svojoj deci kako da koriste program koji ste otkrili, sajt koji im može koristiti, kao i aplikacije namenjene deci. Imajte na umu da je bezbednost online života podjednako bitna kao i offline.

    Ako znamo da je razgovor najveća offline podrška koju možemo da pružimo svojoj deci, onda je vreme da vidimo kako razgovor može da im pomogne i online. Tehnologija može da ošteti našu decu ukoliko sprečava komunikaciju između roditelja i deteta koja je neophodna za napredak dece. Roditelj koji je neprestano na mobilnom telefonu po svoj prilici nije roditelj sa kojim se lako razgovara.

    Jedan od pozitivnih primera korišćenja tehnoologije jeste igranje igrica sa detetom koje vam može pomoći da stvorite opuštenu atmosferu u kojoj će se vaše dete otvoriti. Onog trenutka kada prestanete da gledate na tehnologiju kao na nešto što vas sprečava da komunicirate sa svojim detetom, otvarate mogućnost da ona postane sredstvo za jačanje te komunikacije.

    I, naravno, tehnologija može biti deo onoga o čemu razgovaramo sa svojom decom. Taj razgovor možete započeti već danas, tako što ćete pitati svoje dete šta radi na internetu.