Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Da li znate šta su Deep web, Dark web, Darknet?

    Objavljeno 30.05.2018. u Digitalna bezbednost

    Internet u smislu kakvom ga većina lјudi shvata nazivamo površinski internet. Mnogo veći deo World Wide Weba čine "deep web" i "dark web".

    Većina lјudi kada pomisli na internet, pomisli na sajtove poput Google, Facebook, Twitter, odnosno pomisli na mogućnosti kao što su internet kupovina, uspostavlјanje interakcije na društvenim mrežama, informisanje o najnovijim događanjima itd. Ono što mnogi ne znaju jeste da je internet koji većina lјudi koristi (stranice kojima se može pristupiti preko pretraživača kao što je Google ili Bing) samo mali deo interneta koji postoji. Internet u smislu kakvom ga većina lјudi shvata nazivamo „površinski internet“, „indeksirani internet“ i „vidlјivi internet“, a prema nekim procenama sadrži oko 5 milijardi stranica.

    Vidlјivi internet je samo jedan mali deo World Wide Weba (WWW), a mnogo veći deo čine “deep web“ i “dark web“. Ne zna se pouzdano koliko je veliki deep web, ali je svakako mnogo veći od površinskog ili vidlјivog (prema nekim procenama čak 500 puta veći). Prema studiji iz 2015. godine, Google indeksira samo 16% vidlјivog interneta, a uopšte ne indeksira stranice iz deep weba što znači da u Google pretrazi možete naći manje od 1% informacija koje postoje online. Često se pravi analogija ledenog brega kako bi se opisala razlika između površinskog i deep weba: ono što vidimo na površini je mnogo manje od onoga što se nalazi ispod površine.

    Deep web vs dark web

    Iako se termini “deep web“ i “dark web“ često koriste kao sinonimi, u pitanju su ipak različiti pojmovi koje treba razgraničiti.

    Deep web (skriveni ili „nevidljivi“ internet) je deo World Wide Weba kojem se može pristupiti preko standardnih internet browsera, ali koji glavni pretraživači nisu indeksirali. Deep web čine raznorazne baze podataka, imejl servisi, online bankarski servisi i drugi servisi koji su zaštićeni lozinkama ili paywallom. Razlozi za neindeksiranje su razni: neadekvatna konfiguracija sajta ili servisa, namerno izostavljanje iz pretrage, paywall, zahtevi za registracijom i ostala ograničenja pristupa sadržaju.

    Dark web (suprotno od “clearnet“) je relativno mali deo deep weba. Sajtovi i servisi na dark webu su namerno sakriveni i ne može im se pristupiti preko uobičajenih browsera već samo pomoću specijalnih softvera poput TOR ili I2P (Invisible Internet Protocol) ili preko mreža kao što je Netsukuku. Najčešće se koristi TOR. Dark web je korisnicima prijemčiv jer pruža anonimnost surfovanja odnosno jer se primenjuje jaka enkripcija zbog koje je teško identifikovati posetioce sajtova, ali i one koji ih hostuju.

    Darknet

    Darknet se može definisati kao okvir u kome je pristup ograničen na nivo mreže. Tor, Freenet, I2P, Zeronet, ali i privatni VPN servisi spadaju u tu kategoriju (autentifikacijom i povezivanjem na privatni VPN servis kriptuje se i sakriva vaš saobraćaj od neprivilegovanih sistema, odnosno od vašeg internet provajdera, CDN-a i drugih servisa koji mapiraju internet saobraćaj i omogućuju njegov protok). Dakle, mrežni saobraćaj preko ovih okvira je maskiran, a detaljnijom analizom se može otkriti na koji je darknet korisnik povezan i koliki saobraćaj generiše, ali ne nužno i koje je sajtove posećivao i koji je sadržaj tog saobraćaja. Kada surfujete „regularnim“ internetom, vaš internet provajder i posrednici između vas i posećenog sajta mogu jasno videti sadržaj saobraćaja koji ste generisali.

    Kako izgleda proces enkripcije na dark webu

    TOR i slični servisi funkcionišu tako što prebacuju saobraćaj sa mesta na mesto širom interneta tako da internet provajder ne može da zna koje ste sajtove posetili, a posećeni sajtovi nemaju informaciju o vašoj fizičkoj lokaciji. Korisnici TOR servisa se ne povezuju direktno na sajt ili servis koji žele da posete. Umesto toga, njihov saobraćaj se premešta sa mesta na mesto kroz seriju čvorova u mreži. Svaki čvor ima samo informacije o primljenim podacima i o čvoru na koji treba da ih pošalje. To recimo znači da inicijalni čvor zna da je povezan sa računarom određenog korisnika, ali ne zna koji je sajt korisnik posetio jer saobraćaj prolazi dalje kroz još nekoliko čvorova pre nego što se poveže na krajnju destinaciju odnosno sajt koji je korisnik planirao da poseti. Taj sajt, pak, ima informacije samo o krajnjem čvoru sa kojim je povezan, ali ne i o korisniku koji je prvobitno poslao zahtev da se poveže.

    Ovaj kompleksni model enripcije značajno otežava da se pronađe korisnik koji je posetio određeni sajt na dark webu odnosno pruža korisniku anonimnost koju nema kada surfuje „površinskim“ internetom.

    U koje svrhe se koristi dark web?

    Među ljudima koji ne poznaju dovoljno ovu tematiku preovladava mišljenje da dark web koriste isključivo kriminalci za prodaju droge, hakerskih alata i dečije pornografije. Iako nesporno dark web tehnologiju koriste i kriminalci za obavljanje ilegalnih aktivnosti, nju takođe koriste i aktivisti za ljudska prava, novinari i korisnici koji razmenjuju osetljive informacije. Dark web se koristi i da se premoste ograničenja, odnosno zabrane posećivanja određenih sajtova (na primer, u Kini gde postoje ograničenja za posetu Facebooku i Twitteru). Međutim, neke zemlje, poput Kine i Rusije, nameravaju da donesu zakon kojim će se upotreba softvera za anonimno surfovanje (kao što je TOR) i VPN mreža proglasiti nelegalnom. Neki ljudi koriste TOR kako bi povećali nivo privatnosti i anonimnosti u svakodnevnom, uobičajenom surfovanju internetom.

    Doživotna zatvorska kazna za Rosa Ulbrihta, osnivača nekada najpoznatijeg sajta na dark webu (Silk Road), kao i rušenje poznatih sajtova za prodaju droge, oružja i drugih ilegalnih proizvoda (AlphaBay i Hansa) stavili su neopravdano čitav dark web na loš glas.

    Najnoviji Symantecov izveštaj o bezbednosti na internetu sadrži detalje o proizvodima i uslugama koji se mogu nabaviti preko dark weba. U pitanju su kreditne kartice, pasoši, poklon kartice, ali i ransomware alati i bankarski trojanci.

    Zaključak

    Nema pouzdanih informacija o tome koliki je procenat sajtova na dark webu koji se koriste za ilegalne aktivnosti. Interesantno je spomenuti da je TOR osmislila i finansirala američka vlada s ciljem da zaštiti i anonimizuje komunikaciju od svojih obaveštajaca.

    TOR će verovatno postati popularniji među „običnim“ korisnicima jer je u SAD-u stupio na snagu zakon koji dozvoljava internet provajderima da prodaju informacije o tome koje su sajtove korisnici posećivali.

    Kao i površinski internet, i dark web ima svoje prednosti i mane. Neki ljudi koriste dark web za borbu protiv represivnog režima, a neki za obavljanje ilegalnih aktivnosti. U svakom slučaju, u budućnosti će se voditi debate o tome da li benefiti koje donose servisi poput TOR-a prevazilaze negativne aspekte.

  • Google će od septembra upozoravati ukoliko posetite nebezbedne sajtove

    Objavljeno 23.05.2018. u Edukacija, Digitalna bezbednost

    Chrome uklanja zeleni Secure indikator sa HTTPS sajtova, ali uvodi upozorenje Not Secure za HTTP sajtove.

    Google planira da ukloni zeleni indikator „Secure“ koji se prikazuje u Chromu na HTTPS stranicama, a umesto njega će ostati samo ikona katanca. Promena će se desiti u septembru, u verziji Chrome 69.

    Vremenom će se i katanac izgubiti kao indikator bezbednosti za HTTPS sajtove, umesto toga pojavljivaće se samo upozorenja za HTTP, odnosno nebezbedne sajtove.

    U kompaniji Google navode da je razlog zbog kog menjaju indikator taj što se najviše web saobraćaja ionako obavlja preko bezbednog HTTPS protokola tako da je nepotrebno odvraćati pažnju korisnika indikatorom „Secure“. Umesto toga, fokus će biti na upozoravanju korisnika koji pristupaju nebezbednim HTTP sajtovima. Zbog toga će već od verzije Chrome 68 koja će izaći u julu Google obeležavati sve HTTP sajtove sa „Not Secure“.

    Zašto je ukidanje "Secure" indikatora dobar potez?

    Odluka Googla da ukine "Secure" indikator pozdravljena je od strane sertifikacionih tela, SSL resellera i stručnjaka za sajber bezbednost, budući da "Secure" indikator, od početka nije bio dobra ideja. Umesto da podstakne više sajtova da pređu na HTTPS, sporni indikator je doprineo da phishing sajtovi budu efikasniji, jer su uspevali da dobiju oznaku "Secure" uprkos svojoj malicioznoj prirodi.

    Veliki broj phishing sajtova uspevao je da dobije DV SSL sertifikat, koji zahteva samo minimalnu autentifikaciju, pa nije garancija da je vlasnik sajta autentična i proverena kompanija.

    Zbog "Secure" indikatora, ljudi su pogrešno mislili da je sajt bezbedan, a zapravo se radilo o sajtu koji ima samo DV SSL sertifikat.

    Od verzije Chrome 70, prikazivaće se animacija koja indikator „Not Secure“ pretvara u crveno kad god korisnik pokuša da unese tekst u formu na HTTP stranici.

    Najverovatnije će i Mozilla i drugi browseri prihvatiti isti način obeležavanja HTTP sajtova u sledećih nekoliko meseci.

    U novim verzijama browsera samo sajtovi sa EV SSL sertifikatima imaće indikatore zelene boje.

  • Svetski dan telekomunikacija i informacionog društva

    Objavljeno 17.05.2018. u Digitalna bezbednost, Infrastruktura

    "Ulaganje u informaciono komunikacionu strukturu neophodno je kako bi se ostvarili globalni ciljevi primene inovativnih rešenja radi društvenog i ekonomskog progresa i prevazilaženja digitalnog jaza", saopštila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

    Povodom obeležavanja Svetskog dana telekomunikacija i informacionog društva (World Telecommunication and Information Society Day, WTISD), državni sekretar je istakla da strateškim opredeljenjem i uspostavljanjem stabilnog pravnog okvira digitalizacije Republika Srbija opravdava status jedne od najstarijih članica Međunarodne unije za telekomunikacije (International Telecommunication Union – ITU), ali da su potrebni dodatni napori kako bi dostigla nivo razvijenih zemalja u širokoj upotrebi digitalnih rešenja, posebno onih koji doprinose efikasnosti proizvodnje i poslovanja i olakšavanju života građana, kao što je primena robotike i veštačke inteligencije.

    Matić je podsetila da je Srbija jedina zemlja van Evropske Unije, koja će sa Grčkom i Bugarskom učestvovati u formiranju zajedničkog transportnog 5G koridora za implementaciju različitih tehnologija, gde poseban zadatak predstavlja testiranje u oblasti autonomnih i povezanih vozila.

    „Širokopojasni pristup u Srbiji ima 61,9% domaćinstava i 98,6% preduzeća, što pokazuje spremnost za dalji razvoj infrastrukture, ali i volju građana i privrede da prihvate tehnološke trendove. U skladu sa tim Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, koja je usvojena u aprilu, promoviše upotrebu računarstva u oblaku i Interneta stvari, kao i razvoj mobilnih sistema pete generacije (5G)“, navela je Matić.

    „Takođe, ovom strategijom definisane su mere obezbeđivanja infrastrukture i data je analiza koja pokazuje da ulaganje u oblast širokopojasnog pristupa direktno utiče na povećanje broja radnih mesta, razvoj malih i srednjih preduzeća, konkurentnost svih sektora privrede i unapređenje kvaliteta života građana“, dodala je državni sekretar.

    Ona je istakla da usvojeni zakoni, među kojima su Zakon o informacionoj bezbednosti i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i programske aktivnosti koje sprovodi Ministarstvo nadležno za telekomunikacije i informaciono društvo, u cilju primene informacionih tehnologija u obrazovanju i razvoja inovativnog preduzetništva, podstiču upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija u skladu sa održivim ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija (Sustainable Development Goals – SDG).

    Svetski dan telekomunikacija i informacionog društva, čija je ovogodišnja tema „Omogućavanje pozitivne upotrebe veštačke inteligencije za sve“ („Enabling the positive use of Artificial Intelligence for All“) obeležava se svake godine 17. maja, na godišnjicu potpisivanja prve međunarodne telegrafske konvencije 1865. godine, odnosno na dan formiranja Međunarodne unije za telekomunikacije u Parizu, čiji je Srbija postala član samo 40 dana nakon osnivanja te organizacije.

  • Youtube najavljuje novu roditeljsku kontrolu za decu

    Objavljeno 16.05.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Google je najavio da će dodati još opcija za roditeljski nadzor na njihovoj aplikaciji Youtube kids.

    Šta je Youtube kids?

    Youtube kids je aplikacija kreirana kao familijarna verzija youtube-a za mlađu decu, sa dodatkom roditeljske kontrole i filterima za video zapise.

    Nove opcije roditeljske kontrole

    Youtube će u narednom periodu predstaviti tri nove opcije u aplikaciji Youtube kids.

    • Kolekcije od strane proverenih partnera i aplikacije Youtube kids (biće predstavljeno u toku ove nedelje)

    Ova kolekcija će omogućiti roditeljima da biraju kanale, kolekcije video zapisa i teme koje će biti dostupne njihovoj deci. Vremenom će se povećavati lista sigurnih partnera.

    • Sadržaj odobren od strane roditelja (biće predstavljeno uskoro)
    • Ova opcija će omogućiti roditeljima da ručno odaberu svaki video i kanal koji će biti dostupan njihovoj deci u ovoj aplikaciji. To znači da će deci biti onemogućeno da vide bilo koji sadržaj osim onoga koji je roditelj izabrao.
    • Poboljšana opcija pretraživanja (biće predstavljeno ove nedelje)
    • To znači da će opcija pretraživanja uključivati samo sadržaje koji je odobrila Youtube kids zajednica, odnosno neće biti preporučenih video snimaka.

    Ova opcija je kreirana kako bi pomogli roditeljima da smanje broj nepoželjnih sadržaja na koje bi njihova deca mogla da naiđu tokom korišćenja Youtube kids-a.

  • Upozoravamo korisnike Twittera da promene lozinku

    Objavljeno 09.05.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Twitter priznao da su zbog programske greške neke lozinke čuvane u nebezbednom formatu.

    Twitter je izjavio da su zbog programske greške lozinke korisnika bile zapisane u interni log pre heširanja (eng. hashing). Greške su otkrili ljudi iz Twittera i obrisali lozinke, ali se svim korisnicima Twittera savetuje da promene lozinke.

    Kako je nastao problem?

    Uobičajena praksa mnogih veb servisa i portala, pa i Twittera, je da se lozinke ne čuvaju u originalnom obliku, već prolaze kroz hešing proces kojim se maskiraju, odnosno kriptuju, tako da izgledaju kao nasumični skupovi brojeva i slova. Na taj način sistem može da potvrdi da su vaši kredencijali (korisničko ime i lozinka) tačni kada se logujete, ali ne mora da zna vašu lozinku.

    Zbog softverske greške, u Twitterovom slučaju, lozinke su upisivane u interni log pre nego što je hešing proces završen. Twitter je dakle mogao da vidi lozinke korisnika.

    Promenite lozinke

    Kada se budete ulogovali na svoj Twitter nalog izaći će vam obaveštenje o ovom propisu i preporuka da promenite lozinku. Nemojte da zanemarite ovu prepreku, već idite u podešavanja naloga i odmah promenite lozinku.


  • WhatsApp uvodi nova pravila za korisnike u EU

    Objavljeno 30.04.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Aplikacija za četovanje, WhatsApp, će biti zabranjena za korisnike u Evropi , mlađe od 16 godina.

    Starosna granica korisnika, koja je do skoro bila 13 godina, podignuta je na 16 godina kako bi se usaglasila sa novim pravilima Evropske unije o privatnosti  podataka koja stupaju na snagu sledećeg meseca. Korisnici će od sada morati  da potvrde da imaju minimum 16 godina i pristaće na nova pravila bezbednosti i korišćenja u narednih nekoliko nedelja. Još uvek nije poznato na koji način će WhatsApp proveravati godine  ali će se svakako skupljati veoma mali broj ličnih podataka.

    Ova pravila važe za zemlje EU, dok će se u ostatku sveta deca i dalje moći da korist WhatsApp sa navršenih  13 godina, kao što je to slučaj i sa većinom ostalih društvenih mreža i aplikacija.


    S druge strane, na  Facebook-u koji je vlasnik WhatsApp-a, drugačija je politika, deca će i dalje moći da otvore profil sa 13 godina ali tako što će njihovi roditelji sa svojih profila potvrditi koliko deca imaju godina. U suprotnom će imati limitiranu verziju društvene mreže.


  • Novi virus zaklјučava računar dok igrate igricu

    Objavljeno 25.04.2018. u Digitalna bezbednost

    Novi virus enkriptuje korisnikove podatke dok je pokrenuta popularna igrica pod nazivom „Player Unknown’s Battlegrounds“. On menja vaše fajlove kao što su dokumenti, muzika i fotografije, i dodaje im „.PUBG“ ekstenziju. Jednom kada se završi taj proces, izbaciće novi prozor preko vašeg monitora predstaviti dva načina na koje možete da prevaziđete ovaj problem. Možete igrati PUBG igricu sat vremena ili da jednostavno unesete kod za vraćanje koji se zapravo prikazuje u poruci.

    Možete pokrenuti igricu na oko 3 sekunde, posle čega će sve vaše prethodno zaklјučane datoteke biti dešifrovane i biti vraćene u normalno stanje.

    Iako se ovo čini kao zlonamerno jer menja vaše dozvole i tehnički drži vaše podatke dok ne uradite ono što želi, on više liči na šalu nego na nešto opasno.

    Ono što nije jasno u ovom trenutku je, na koji način korisnikov računar biva zaražen (tj. koji sajtovi ili fajlovi ga šire) ili ga samo korisnici koji igraju PUBG igricu imaju. Ali, ukoliko se to desi vama, nemojte brinuti jer ga je lako ukloniti.

  • Proverite da li su vaši FB podaci bili prodati Kembridž Analitici

    Objavljeno 19.04.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Glavna vest na internetu trenutno jeste Facebook i prodaja podataka 87 miliona korisnika firmi „Kembridž Analitika“. Ispratite sledeće korake kako biste poverili da li su vaši podaci prodati.

    Pozadina situacije ukratko

    U nekoliko tačaka o celoj ovoj situaciji sa tehničke strane kako biste razumeli zašto baš taj postupak provere.

    • Dakle, Facebook nije prodao vaše podatke. To je uradio developer Facebook aplikacije „This Is My Digital Life„
    • Ta aplikacija je kreirana na Kembridžu u saradnji sa firmom „Kembridž Analitika“
    • Aplikacija je bila u obliku kviza ličnosti (prema navodima Reddit korisnika „Freedia“)
    • Korisnik je morao da odobri pristup svojim ličnim podacima aplikacije da bi je koristio
    • Developer aplikacije je čuvao te podatke i prodao ih iako to nije smeo prema pravilima (na koje je pristao kao developer)
    • Aplikacija je prikuplјala i nešto od podataka prijatelјa korisnika koji je koristio aplikaciju
    • Facebook je 2014. godine ograničio pristup podacima prijatelјa preko aplikacija

    Facebook će vas obavestiti

    Ako Vaši podaci jesu prodati Kembridž Analitici, Facebook će vas obavestiti u News Feed-u.




    Proverite sami

    Ako niste dobili obaveštenja i želite da proverite odmah, Facebook je kreirao stranicu za to – https://www.facebook.com/help/1873665312923476?helpref=search&sr=1&query=cambridge

    Videćete polјe u koje piše da li su vaši podaci delјeni sa Kembridž Analitikom. Ako nisu, pisaće ovako:



    Kao što možete videti, spominju aplikaciju „This Is My Digital Life“, a dodaju i link ka stranici sa aplikacijama gde možete videti da li imate tu aplikaciju. Takođe tu možete videti sve aplikacije koje imate na nalogu, kao i informacije kojima one imaju pristup.


  • Srbija prva u regionu, deseta u svetu prema razvoju informacione bezbednosti

    Objavljeno 17.04.2018. u Digitalna bezbednost

    Na otvaranju konferencije IDC Adriatic Security Summit 2018, u Beogradu, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da je Republika Srbija je prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti na 10. mestu na listi od 69 zemalјa koju je utvrdila The e-Governance Academy.

    „Ovu poziciju Srbija je zauzela pre svega zahvalјujući visokim ocenama za borbu protiv sajber kriminala, kao i za regulativu u ovoj oblasti i zaštitu klјučnih servisa“, istakla je Matić.

    Ona je podsetila da je prošle godine Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju razvoja informacione bezbednosti, kojom su utvrđeni strateški prioriteti razvoja u ovoj oblasti.

    „Ministarstvo nadležno za telekomunikacije započelo je i proceduru za usvajanje Akcionog plana za sprovođenje Strategije informacione bezbednosti. Utvrđene mere odnose se na bezbednost IKT sistema, informacionu bezbednost građana, borbu protiv visokotehnološkog kriminala, informacionu bezbednost Republike Srbije i međunarodnu saradnju“, rekla je državni sekretar najavivši za ovu godinu usvajanje izmena Zakona o informacionoj bezbednosti, kojima će se izvršiti potpuno usklađivanje sa evropskom Direktivom o mrežnoj i informacionoj bezbednosti.

    Ona je navela i da je u martu ove godine potpisan Protokol o saradnji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i RATEL-a u cilјu razmene podataka o incidentima koji mogu da imaju značaj uticaj na narušavanje informacione bezbednosti IKT sistema od posebnog značaja, kao i da je krajem prošle godine sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Ministarstvo potpisalo Protokol o saradnji koji uklјučuje i osnivanje Centra za zaštitu privatnosti i bezbednosti u digitalnom prostoru.

    „Strategijom informacione bezbednosti predviđena je međunarodna saradnja u cilјu razmene informacija, znanja i iskustva sa inostranom mrežom nacionalnih, profesionalnih i međunarodnih centara za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima“, dodala je, navodeći da je na planu informacione bezbednosti uspostavlјena saradnja sa američkom ambasadom u Beogradu, OEBS-om, Međunarodnom unijom za telekomunikacije,  Akademijom za elektronsku upravu Republike Estonije, Diplo fondacijom, švajcarskim Dikef-om (DCAF).

    „Tehnološki razvoj donosi i nove bezbednosne probleme, gde sajber napadi mogu bitno da ugroze poslovanje preduzeća, funkcionisanje državne infrastrukture i nacionalnu bezbednost, dok su pojedinci, a pre svega deca, sve više izloženi riziku od prevara, ucena i zlostavlјanja putem interneta. Svesni rizika i otvoreni za digitalnu transformaciju, spremni smo za izazove koje donosi budućnost“, zaklјučila je državni sekretar.

  • Sprečiti zloupotrebu privatnih podataka na internetu

    Objavljeno 30.03.2018. u Digitalna bezbednost

    Povodom afere „Kembridž analitika“, odnosno masovnih optužbi na račun društvene mreže „Fejsbuk“ da je dozvolio prodaju privatnih informacija o svojim korisnicima za potrebe političke kampanje, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da taj slučaj potvrđuje potrebu za digitalnim opismenjavanjem i sistemskom edukacijom o bezbednosti i zaštiti privatnosti na internetu, ne samo u Republici Srbiji, već i globalno.

    „Zloupotreba ličnih podataka koje korisnici postavlјaju na internetu se može zakonski procesuirati, ali klјučna je prevencija koja podrazumeva da pre svega korisnici zaštite sopstvenu privatnost. To će konkretno učiniti tako što će pre nego što prihvate uslove korišćenja koje aplikacije i programi za koje su zainteresovani nude, prvo proučiti te uslove. Jer, neretko, aplikacije i programi traže i dobijaju od korisnika dozvolu da imaju pristup njihovim podacima“, upozorila je državni sekretar.

    Ona je ukazala na to da je prioritet Republike Srbije zaštita dece na internetu, budući da predstavlјaju najranjiviju korisničku grupu, ali da su aktivnosti za razvoj informacionog društva Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, usmereni i na sve druge grupe.

    „Programi i propisi koje Ministarstvo donosi podstiču digitalnu pismenost kod svih građana Srbije, ne samo radi njihove bezbednosti i zaštite, već i radi podsticanja korisne upotrebe novih tehnologija u obrazovanju, poslovanju i komunikaciji. Ipak, onlajn zaštita jeste prvi korak ka svrsishodnom ostvarenju digitalnih potencijala“, zaklјučila je Matić, podsetivši da se građani mogu informisati o ovim temama putem portala www.pametnoibezbedno.gov.rs, kao i besplatnim telefonskim pozivom na broj Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu - 19833.