Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Uticaj i posledice Youtube-a na decu

    Objavljeno 14.11.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Youtube je osnovan 2005. godine, ali se nešto kasnije pojavio kod nas. U početku  nije odmah imao puno poseta, ali se to vremenom promenilo. Youtube je mreža koja služi za razmenu videozapisa koje korisnici mogu pregledati, komentarisati i ocenjivati. U pravilima ove mreže je navedeno da je deci mlađoj od 18 godina pristup zabranjen, ali u praksi to nije slučaj.

    Uticaj Youtube-a

    Sa povećanjeim broja korisnika, kako onih koji snimaju, tako i onih koji gledaju, povećalo se i vreme koje ljudi provode na ovoj mreži, ali i starosna granica se dosta promenila. Ukoliko uzmemo u obzir podatak da posečan korisnik smart telefona prvodi između 2 i 3 sata dnevno koristeći ga, na osnovne stvari kao što su pisanje poruka, pozivi i slikanje potroši ne više od 30 minuta, nameće nam se pitanje šta radimo ostatak vremena?.Odgovor je jednostavan - ili se gleda Jutjub ili se provodi vreme na društvenim mrežama Instagram, Twitter, Facebook.

    Moć Youtube-a

    Youtube-ri kao stalni izvori informacija imaju moć koliku i jedna medijska kuća. Naravno, što je veći krug ljudi koji prati tog jutjubera, to je veća njegova moć. Sadržaj videa određuje koliko će pridobiti pažnje i čiju će pažnju pridobiti. Ukoliko neko obrađuje ozbiljne, političke, filozofske, sociološke ili slične teme, njegovi pratioci će biti osobe približnih godina ili stariji, ali ukoliko se obrađuju teme poput životnih priča, reakcija, drama, toturiala, prankova, u većini slučajeva publika tog Youtube-era je ili približnih godina ili mlađa. Iz tog razloga oni koji snimaju za Youtube  moraju da vode računa o rečima koje izgovaraju, kao i o tome kakav će uticaj imati na publiku (pogotovu oni koji snimaju zabavne sadržaje koji najčešće privlače pažnju maloletnih osoba).

    Youtube je nova televizija?

    Konkretna razlika između Youtube-a i televizije jeste u pubici, tj. starosnoj dobi publike. Najveći broj aktivnih korisnika Jutjuba su mlađe osobe, dok danas TV pretežno gledaju stariji ljudi.  Iako mnogi misle da će konkurentnost između televizije i Jutjuba dovesti do izumiranja jednog od njih, to se neće desiti, jer koliko god se širio krug ljudi koji su kompjuterski pismeni, uvek će se naći neko ko želi da gleda televiziju.

    Zabrana adolescentima

    Kao što je već rečeno, iako postoji u pravilima, ne postoji u praksi. Na Youtube-u možmo naći snimke dece koje imaju 10-11 godina, gde pokušavaju da oponašaju svoje uzore i da radi iste stvari kao i jutjuberi koje prate. Na ovakve snimke deca ostavljaju mnoštvo uvredljivih komentara. Zato ograničite pristup deci, jer to može pomoći njima samima i njihovom detinjstvu.

    ZAPAMTITE: Deca nisu psihički spremna da izdrže linč koji proživljavaju, što može da dovede do ozbiljnih posledica.


    Izvor: itmagazin.info


  • Lažni Instagram pratioci mogu ugroziti vašu onlajn bezbednost

    Objavljeno 03.10.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Lažni profili na Instagramu, koje često prave botovi, mogu povećati broj pratilaca na vašem profilu, ali nose i skrivene rizike. Od kako je nastao 2010. godine, Instagram je imao probem sa lažnim pratiocima i poroblemi su se naglo povećali.

    Uprkos čišćenju Instagrama, prilikom kojeg je pronađeno i obrisano milion ovakvih profila, društvene mreže su još uvek preplavljene lažnim profilima koji mogu ugroziti vašu online bezednost.

    Na sreću, većinu lažnih profila je lako uočiti, jer nemaju profilnu sliku, nema objavljenih fotografija i imaju samo nekoliko pratioca. Međutim, neke je teže pronaći, naročito kako su vremenom botovi postali napredniji u pokušaju da prevare društvenu mrežu.

    Nedavno je otkrivena industrija lažnih pratilaca, kupaca i kompanija. Ove profile je teže uočiti zato što u pokušaju da izgledaju što legitimnije koriste lične informacije ljudi bez njihovog znanja. Ovi napredni lažni profili koji su popunjeni fotografijama, često ukradenim, i lažnim informacijama otežavaju Instagramu i korisnicima da uoče i prepoznaju lažne profile.

    Problem dodatno otežava i činjenica da korisnici društvenih mreža tragaju za lažnim profilima samo kako bi povećali broj pratilaca, što znači da je za njih tržište napredovalo. Takođe ih je lako i kupiti, korišćenjem ovih botova, kompanije mogu ponuditi zainteresovanim klijentima hiljade pratilaca, komentara kao i sviđanja.

    Za redovne korisnike Instagrama, Tvitera ili Fejsbuka rizično je da budu praćeni od strane botova. Većina botova jeste bezopasna, ali ne i svi. Botovi 'napadaju' ljude, povežu se sa njima na mreži kako bi mogli da im pošalju privatnu poruku sa spamom. Nekim botovima je namera da ukradu vašu lozinku ili da vas zaraze virusom.

    Ako je vaš Instagram profil javan, što znači da svako može da vidi vaše slike, povećan je rizik da od zlonamernih botova primite poruku ili da vam fotografije budu ukradene. Međutim, postoje koraci koje možete preduzeti kako biste sačuvali bezbednost na mreži iako će to uticati i smanjiti broj vaših pratilaca. Kada vas sumnjivi profil prati, možete prijaviti Instagramu tako što ćete otići na profil i prijaviti ga.

    Nažalost, ova metoda ne može biti dugotrajna, ali će vas sigurno zaštititi od loših profila sve dok Instagram ne pročisti aplikaciju.


  • Instagram pokreće novi roditeljski portal

    Objavljeno 19.09.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Instagram je pokrenuo novi portal za roditelje na sajtu Well Being (https://wellbeing.instagram.com/parents), koji je osmišljen da bude vodič roditeljima kroz aplikaciju i kao pomoć u razgovoru sa njihovom decom. Sajt vodi roditelje kroz podešavanja privatnosti i kontrolu sadržaja, kao na primer kako napraviti javni ili privatni nalog ili kako blokirati određeni nalog.

    Kompanija takođe predlaže nekoliko tinejdžerskih naloga koji roditelji mogu predložiti deci kao pozitivne uzore i neka uputstva kako bi se pokrenuo razgovor o korišćenju Instagrama.

    Sajt Well Being nije sasvim uređen, ali se Instagram trudi da pomogne roditeljima kako da se kreću kroz online svet. Pre svega zbog toga što Instagram ima dubok, kako pozitivan tako i negativan, uticaj na društveni život tinejdžera. Deca mogu komunicirati sa svojim pratiocima i prijateljima i objavljivati zanimljive priče iz njihovih života, ali isto tako mogu steći loše mišljene o sebi, a to može dovesti i do online nasilja. U takvim situacijama prava pomoć dolazi najpre od roditelja i njihovih saveta.


  • Vaše dete želi da postane vloger: Da li je to bezbedno?

    Objavljeno 12.09.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Vaše dete želi da se pridruži tinejdžerima koji se bave njihovim životima i omiljenim zabavama, ako je tako, bitno je da dete zna kakvi su rizici, koje su prednosti i šta je to sa čim se može susresti u tom svetu.

    O čemu treba da razmislimo pre nego što detetu damo zeleno svetlo?

    Šta je to što može ostaviti dugoročne posledice na dete?

    Postoji veliki broj ključnih motiva za mladog vlogera; neki mladi će biti podstaknuti finansijskom nagradom za angažovanje u aktivnostima kao što su igranje, produkcija muzike, druženje sa prijateljima ili razmena mišljenja o proizvodima ili socijalnim i političkim pitanjima.

    Ako dete postane uspešno i počne da ostvaruje značajne prihode, trebaće mu vaš savet u vezi sa donošenjem odluka. Roditelji znaju da deca teško prihvataju pad, ali i da slava može da ih zaslepi, što može uticati na obrazovanje, ugled i izazvati trajne posledice.

    Aktivnosti kao što je vlogovanje pomažu u izgradnji samopouzdanja

    Za mnoge mlade, Youtube nudi priliku da dostignu nivo „ozloglašenosti“,  koji, kako oni smatraju, obično poseduju vršnjaci popularniji i uspešniji od njih. Neka deca se mogu osecati socijalno izolovanim zbog posebnih interesovanja ili ličnih karakteristika, oni mogu verovati da njihovo prisustvo na Yotube kanalu omogućava da budu vidljivi, da steknu dobru reputaciju ili osećaj povezanosti sa vršnjacima.

    Veliki broj korisnika sajta ukazuje na to da vlogeri često prave šokantne sadržaje kako bi osigurali maksimalnu popularnost.

    Odrasli moraju da pruže podršku detetu u vezi sa politikom i zakonima koji se tiču autorskih prava, pravilne upotrebe, klevete i uznemiravanja.

    Neka deca će imati osećaj oslobađanja i prihvatanja nakon objavljivanja videa čiji je sadržaj istinit. U toku takvih videa oni govore o njihovom mentalnom zdravlju ili pitanjima sa kojima se suočavaju i očekuju da će dobiti pozitivne reakcije od drugih ljudi. Međutim, roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom o uticajima koji su vazni za njihov imidž, kako u sadašnjosti tako i u budućnosti kada bi se njihovi pogledi i vrednosti mogli promeniti.

    Zavisnost od sviđanja, deljenja i pregleda

    Popularnost sajtova kao što je YouTube i rasprostranjenost dece koja gledaju i prave sadržaj, jasno pokazuje da je vlogovanje veoma popularna aktivnost. Kao i u slučaju pisanja tekstova i razmene i interakcije na svim društvenim sajtovima, postoje dokazi koji ukazuju na to da neki mladi ljudi i odrasli postanu zavisnici od sviđanja, pregleda, deljenja i komentara koji primaju kao povratnu informaciju i osećaju se nesrećno ili čak depresivno kada priznanje izostane.

    Dolazi do oslobađanja hemijskog dopamina, užitka neurotransmitera u mozgu, što zauzvrat motiviše pojedinca da ponovi akciju ili iskustvo kako bi opet doživeo nalet dopamina.

    Tinejdžeri u budućnosti mogu biti inspirisani da prave nov sadržaj, možda po cenu nespavanja, školskih obaveza ili njihovih ličnih veza. Neki vlogeri su naterani da prave sadržaj koji je sve kontraverzniji – možda uključujuje mišljenja ili slike koje su uvredljive ili šokantne, a sve to u nadi da će oni prvi privući buduće gledaoce. Dete onda može biti potreseno kritikama koje tada dobija, online i stvarno.

    Govorite im o tome šta dele

    Mladi ljudi prave sadržaj za koje znaju da će izazvati negativnu reakciju drugih. Ovo se može smatrati u nekim slučajevima digitalnim samopovređivanjem, tokom kojeg pojedinac namerno provocira druge kako bi obezbedio odgovor od osoba za koje smatra da zaslužuju neprimeren sadržaj.

    Važan aspekt u dijalogu između deteta i roditelja treba da bude i motivacija i očekivanja mladih ljudi da postoji mogućnost da se utvrde pravi problemi koji se mogu rešiti samo u okviru porodice.

  • Uvrede na društvenim mrežama

    Objavljeno 24.08.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Uvrede na društvenim mrežama predstavljaju krivično delo i u našoj zemlji. Osoba koja je oštećena ima pravo na naknadu štete koja se ostvaruje putem krivičnog postupka. Zato stalno napominjemo da ne pišete komentare kada niste raspoloženi ili ste ljuti na nekoga. Uvrede putem štampe, radija, televizije ili na javnim skupovima predstavljaju oblik krivičnog dela. Sudovi su zauzeli stav da društvene mreže predstavljaju sredstva slična sredstvima javnog informisanja, pa se tako putem Facebook-a, Instagram-a, Twitter-a može uputiti uvredljiva izjava i izvršiti krivično delo. U svetu već postoji nekoliko slučajeva gde su izvršioci kao kaznu dobili društveno korisni rad ili novčanu naknadu za štetu koju su naneli.

    Nikada ne zaboravite da krivično delo nosi istu težinu i da se može otkriti bilo da je reč o lažnom profilu ili o profilu sa punim imenom i prezimenom. Kultura komunikacije je nešto na šta svakako moramo da obratimo pažnju i razvijamo je i negujemo kao veštinu. Bilo da se sa nekim slažete ili ne, iznesite to na primeran način.

    Oštećeni se često odlučuju i za neku vrstu novčane naknade za pretrpljen duševni bol i podnose tužbe za naknadu štete bilo po opštim pravilima imovinskog prava bilo prema posebnom zakonu ukoliko je uvreda učinjena putem medija i pozivaju se na zakon o javnom informisanju i medijima.

    Društvene mreže se svakako još uvek ne smatraju medijima jer nisu registrovane u Registru medija, ali se uvreda putem njih izjednačava sa vređanjem i omalovažavanjem prisutne osobe.

    Mnogi primeri sprovedenih postupaka na ovu temu služe kao upozorenje korisnicima društvenih mreža da obrate pažnju na komunikaciju i izražavanje svog mišljenja u digitalnom svetu. Budite svesni da su pravila koja vraže za ponašanje u javnom prostoru, proširena i na društvene mreže i da zakon kažnjava radnje koje predstavljaju povredu prava ličnosti, bez obzira na to u kom se okruženju manifestuje takvo ponašanje.

  • Roditelji, da li ste upoznati sa sajtom za dopisivanje koji koriste vaša deca?

    Objavljeno 11.07.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Omegle je besplatan sajt na kome potpuni stranci mogu da komuniciraju bez otkrivanja svog identiteta, odnosno anonimno. Sajt omogućava komunikaciju tekstom kao i video komunikaciju.

    Do 2013. godine nije postojala cenzura na sajtu tako da su korisnici nailazili na obnažene fotografije i seksualne sadržaje. U januaru 2013. godine Omegle je implementirao nadgledanje video komunikacije (četa), kako bi zaštitili ljude mlađe od 18 godina od potencijalno štetnog sadržaja.  Omegle i dalje nudi opciju video četa bez nadzora na kojoj ne kontrolišu seksualni sadržaji. Sama činjenica da Omegle nasumično povezuje potpune strance dovoljno govori da sajt nije prikladan za decu.

    Kada komunikacija počinje korisnici su anonimni ali kasnije mogu odavati ime, lokaciju, godište i ostale lične informacije. Sam sajt upozorava na opasnosti koje se mogu javiti prilikom korišćenja, kao i da ga ne smeju koristiti mlađi od 13, a stariji od ovog uzrasta,koji imaju do 18,  ne bi trebalo da ga koriste bez roditeljskog nadzora.


    Na Omegle se može povezati uz pomoć Facebook naloga kako bi  se ćaskalo sa nepoznatim ljudima koji imaju ista ili slična interesovanja . Na ovaj način  se povezuje Facebook i Omegle nalog i ljudi mogu da vide aktivnost na obe društvene mreže i na taj način saznaju mnogo više jedni o drugima, što može da predstavlja veliku opasnost.

    Dodatnu opasnost predstavlja i to što na kraju razgovora, korisnici mogu da biraju da li žele da sačuvaju čet i podele njegov link. Samim tim, razgovori nisu potpuno privatni, a sadržaj četa, zajedno sa svim ličnim podacima može biti podeljen sa drugim osobama koje nisu učesnici dopisivanja.


  • Facebookov bag prouzrokovao da 800.000 naloga odblokira neke korisnike

    Objavljeno 04.07.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Facebook je objavio da je preko 800.000 korisnika bilo izloženo bagu, koji je odblokirao neke ljude koje su korisnici imali blokirane na društvenoj mreži.

    Iako bag nije doveo do toga da se povrate konekcije koje su na snazi bile pre nego što je osoba blokirana, novi status je odblokiranoj osobi omogućavao da šalje poruke korisniku koji ih je blokirao. Facebook ističe da je bag bio aktivan od 29. maja do 5. juna, te da je oko 83 procenta korisnika kao rezultat baga imalo samo jednu osobu koja je odblokirana.

    Nakon brojnih problema koje je Facebook imao prethodnih meseci, kada je privatnost korisnika u pitanju, a koje kompanija pokušava da reši u poslednje vreme, novi problemi na ovom polju nikako ne idu u korist kompanije.

    Facebook je istakao da obaveštava sve one koji su pogođeni pomenutim bagom. Problem je sada ispravljen i svi koji su bili privremeno odblokirani sada su ponovo blokirani.

    Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece preporučuje da povremeno proverite postavke podešavanja privatnosti na društvenim mrežama kako ne biste došli u neprijatnu situaciju.

  • Facebook uvodi novu opciju u svojoj aplikaciji

    Objavljeno 27.06.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    U okviru Facebook Android aplikacije pronađena je još uvek neobjavljena "Your Time on Facebook" funkcija. Ovo pokazuje koliko vremena korisnik provodi na Facebook aplikaciji na telefonu, na nedeljnom nivou, kao i prosečno vreme provedeno u aplikaciji tokom dana. Funkcija takođe omogućava podešavanje dnevnog podsetnika, koji korisnika obaveštava o tome da je prešao limit korišćenja koji je sam sebi postavio, kao i prečicu za podešavanje Facebook obaveštenja.

    Funkcija bi facebook korisnicima mogla da pomogne da budu racionalniji u tome koliko dugo vremena provode na društvenoj mreži. Ovo je posebno bitno u trenutku kada i IOS i Android platforme u najnovijim verzijama donose sopstvene funkcije sa pregled koja aplikacija odvlači najveću pažnju korisnika i mogućnost podešavanja obaveštenja i restrikcije korišćenja aplikacije kada se dostigne određeni limit.

    Mark Zakerberg je uporan u tvrdnjama da svaki trenutak koji se provede na Facebooku nije loš. Takođe, sugeriše se da je za korisnikovo dobro štetniji pasivni pregled sadržaja i gledanje videa, nego investirano deljenje sadržaja, komentarisanje i četovanje sa drugim korisnicima, što ljude čini da se osećaju više povezano i podržano.

    Međutim, ova razlika između dva načina korišćenja Facebooka nije vidljiva u prototipu "Your Time on Facebook" alatke, koja izgleda tretira isto sve vreme provedeno na Facebooku. Ukoliko servis uspe da kreira sistem koji može da meri aktivno i pasivno vreme provedeno na Facebooku i kako ovo utiče na zdravlje, ovo bi moglo korisnike da natera ili da ograniče korišćenje aplikacije ili da Facebook koriste drugačije u direktnoj komunikaciji sa onlajn prijateljima.

  • Obratite pažnju: Čuvajte se lažnih profila na Instagramu, jer mogu ugroziti vašu online bezbednost

    Objavljeno 21.06.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Lažni nalozi za praćenje na Instagramu, iza kojih najčešće stoje botovi, mogu da povećaju broj vaših Instagram pratilaca, ali istovremeno i donesu određene rizike. Instagram od samog početka ima probleme sa lažnim pratiocima, a problem je s vremenom postao još veći. Uprkos uklanjanju miliona takvih profila, ova društvena mreža i dalje je puna lažnih profila koji mogu ugroziti online bezbednost korisnika. Srećom, većinu lažnih profila je lako uočiti, jer uglavnom nemaju profilnu fotografiju, ne objavljuju fotografije i imaju samo nekoliko pratilaca. Međutim, postoje i oni koje je malo teže otkriti, pogotovo u vreme kada su botovi napredovali u svojim namerama da prevare društvene mreže.

    Prema New York Times-u, koji je nedavno otkrio celu industriju lažnih profila kupaca i kompanija, te profile postaje sve teže uočiti i oni sve češće koriste lične podatke korisnika Instagrama bez njihovog znanja. Problem dodatno pogoršava činjenice da korisnici Instagrama zapravo traže lažne pratioce u pokušaju da budu popularniji na mreži. Lažne pratioce je lako kupiti i određene kompanije zainteresovanim korisnicima Instagrama jeftino nude hiljade pratilaca, komentara ili lajkova.

    "Botovi se koriste za napad na ljude. Bot se može sprijateljiti sa vama kako bi vam mogao slati spam poruke ili vam pokušao ukrasti identitet", tvrdi Pete Hunt, izvršni direktor kompanije Smyte koja se bori protiv prevara.

    Kompanije za zaštitu podataka tvrde da loši botovi čiji je cilj krađa lozinki ili slanje virusa čine 28,9 posto botova na Instagramu. Ukoliko je vaš profil javan, rizik od slanja zahteva za praćenje, slanja poruka i krađe fotografija je povećan.

    Postoje koraci koje možete preduzeti kako biste sačuvali svoju bezbednost na društvenim mrežama. Naime, za početak postavite podešavanja privatnosti i prihvatajte zahteve za praćenje/prijatelje samo od osoba koje poznajete. Ukoliko ipak sumnjate da među pratiocima imate lažni profil, prijavite ga administratorima Instagram-a pomoću opcije „Report“ i uklonite ga iz pratilaca.

  • Zaštitite svoje lične podatke: Prilikom registracije na društvenoj mreži Facebook više nije neophodan broj telefona

    Objavljeno 06.06.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Facebookova verifikacija u dva koraka više ne zahteva broj telefona

    Sigurnosni eksperti već neko vreme ukazuju na to da je verifikacija u dva koraka sigurniji metod kojim možemo da zaštitimo naše naloge, u poređenju sa tradicionalnim metodama koje uključuju korišćenje korisničkog imena i lozinke. Mnoge kompanije i servisi su implementirali verifikaciju u dva koraka kao opciju, a Facebook je nedavno najavio neke izmene za ovaj sistem.

    Prema Facebookovoj objavi, kompanija kreira izmene za svoj sistem verifikacije u dva koraka, kako bi on bio lakši za podešavanje i korišćenje. Jedna od ovih promena uključuje i uklanjanje potrebe davanja informacija o broju mobilnog telefona tokom procesa registracije. Ovo će biti od koristi onim korisnicima koji radije ne bi da registruju svoj broj telefona.

    Facebook ističe da je ovom promenom omogućeno lakše korišćenje eksternih apliakcija za verifikaciju, kao što su Google Authenticator i Duo Security, kako na desktop sistemima tako i na mobilnim uređajima, jer unošenje mobilnog telefona više nije obaveza.