Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • „Oživljavanje ideja“ za budućnost

    Objavljeno 11.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, povodom Evropske nedelje programiranja, poručila je deci i mladima da razvijaju digitalne veštine jer će im one biti neophodne kako bi bili uspešni u profesijama budućnosti.

    U obraćanju učenicima beogradskih osnovnih škola koji su prisustvovali času vršnjačke edukacije iz programiranja u Matematičkoj gimnaziji, Matić je navela da će u budućnosti devet od deset radnih mesta zahtevati digitalne veštine.

    „Čak i ako ne razmišljate o tome da jednog dana postanete programeri, poznavanje i razumevanje principa kodiranja pomoći će vam da budete napredniji u obrazovanju i na poslu, a algoritamsko razmišljanje pomoći će vam i u rešavanju životnih problema“, rekla je Matić, napominjući i da tehničke i prirodne nauke nisu dovoljne za uspešnu 4. industrijsku revoluciju, te da je važno steći i kulturni i moralni kompas kroz izučavanje društvenih nauka.

    Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u saradnji sa Matematičkom gimnazijom, organizovalo je program vršnjačke edukacije u okviru kojeg su talentovani učenici osmog razreda te gimnazije održali prezentacije za đake šestog razreda iz pet beogradskih osnovnih škola: „Isidora Sekulić“, „Radojka Lakić“, „Drinka Pavlović“, „Vladislav Ribnikar“ i „Kralj Petar Prvi“.

    Ministarstvo je pozvalo i druge škole, institucije, kao i kompanije da se pridruže ovogodišnjoj Evropskoj nedelji programiranja – Code Week, koja se pod sloganom „Oživljavanje ideja“ obeležava u celom svetu od 6. do 21. oktobra.

    Republika Srbija svake godine aktivno učestvuje u ovoj inicijativi, pridružujući se evropskoj digitalnoj zajednici, i visoko je rangirana na listi zemalja učesnica prema broju i kvalitetu organizovanih događaja. Akcija je pokrenuta 2013. godine, na inicijativu mladih savetnika Digitalne agende EU, sa ciljem promocije programiranja i digitalne pismenosti.


  • Evropska nedelja programiranja od 6. do 21. oktobra

    Objavljeno 05.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, pozvala je sve obrazovne institucije, kao i kompanije i organizacije usmerene na nove tehnologije, da se priključe Evropskoj nedelji programiranja (EU Code Week), koja se ove godine obeležava u celom svetu od 6. do 21. oktobra, pod sloganom „Oživljavanje ideja“.

    „Cilj ove akcije jeste da se programiranje i digitalna pismenost približe što većem broju učesnika na zabavan i angažovan način i da se podstakne razvoj digitalnih veština, pre svega kod mladih“, podsetila je Matić, pozivajući sve zainteresovane da prirede događaje koji će inspirisati i motivisati decu i mlade, ali i sve ostale građane, da otkriju svet koda i mogućnosti koje programiranje pruža u svim profesionalnim ali i životnim oblastima.

    Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, koje svake godine podržava Evropsku nedelju programiranja, ovim povodom organizovaće program vršnjačke edukacije iz programiranja u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu.

    Evropska nedelja programiranja pokrenuta je 2013. godine, na inicijativu mladih savetnika Digitalne agende EU.

    Republika Srbija aktivno učestvuje u ovoj inicijativi, pridružujući se evropskoj digitalnoj zajednici, i visoko je rangirana na listi zemalja učesnica prema broju i kvalitetu organizovanih događaja. Prošle godine je bila na sedmom mestu.

    Svi događaji koji se organizuju mogu da se registruju na portalu https://codeweek.eu, odnosno http://www.codeweek.rs. 


  • Priznanje za doprinos digitalizaciji kulture

    Objavljeno 03.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Na svečanosti u Narodnom muzeju državnom sekretaru u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjani Matić uručena je zahvalnica za zasluge u oblasti unapređenja procesa digitalizacije u kulturi.

    Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, uručio je zahvalnice i drugim predstavnicima Vlade Srbije i institucija, kao i kompanija, koje su doprinele digitalizaciji kulturnog nasleđa, među kojima su Akademska mreža Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti, Narodni muzej, Istorijski muzej Srbije, Jugoslovenska kinoteka, Narodna biblioteka Srbije i mnoge druge.

    Ovom prilikom predstavljen je Pravilnik o bližim uslovima za digitalizaciju kulturnog nasleđa.

  • Francuska zabranila upotrebu mobilnih telefona u školi

    Objavljeno 05.09.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Zahvaljujući novom zakonu, deca u Francuskoj mlađa od 15 godina od ovog ponedeljka više ne smeju da koriste mobilne telefone u toku nastave.

    Zabrana korišćenja mobilnih telefona tokom nastave je aktuelna od 2010. godine, a sa novim zakonom zabranjena je njihova upotreba i za vreme odmora, kao i za vreme ručka.

    Škole imaju pravo da izaberu da li žele da uključe zabranu i za učenike starije od 15 godina. Takođe, postoje i izuzeci u zabrani, kada su u pitanju deca sa posebnim potrebama.

    Po novom zakonu učenici će morati da ugase svoje mobilne telefone ili da ih ostave u školskom ormariću.

    Francuski ministar obrazovanja Žan Mišel Blanker je u junu podržao novi zakon i nazvao ga „Zakon 21. veka“. Ovaj zakon će, kako je rekao, poboljšati disciplinu među 12 miliona učenika u Francuskoj.


    Izvor: Business Insider

  • "Profesor 21. veka mora da bude i dobar internet surfer"

    Objavljeno 08.08.2018. u Digitalna bezbednost, IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Besmisleno je i neprofesionalno da profesori ignorišu internet. Naprotiv, oni su dužni da upute studente kako se, u njihovim oblastima, internet može i treba koristiti, kaže profesor Fakulteta dramskih umetnosti Ivan Medenica.

    Internet omogućava mnogo veću samoukost, a jača i mišljenje da je sve više zanimanja za koje fakulteti nemaju adekvatne programe. Da li fakultete teba modernizovati?

    Izvesni stepen modernizacije nastave je neophodan. Pre svega, nastavnici su oduvek bili dužni da razvijaju svoje planove i programe, dodaju nove izvore i saznanja, a danas, u doba interneta, to je još mnogo važnije. Ako studentima govoriš samo ono što i sami mogu da nađu na netu, onda se postavlja pitanje smisla i svrhe takvih predavanja. Takođe, nastavnici moraju da prate razvoj novih generacija, njihovih interesovanja i njihove psihofiziološke konstitucije.

    Na primer, nove generacije, milenijalsi pre svega, u potpunosti su, od rođenja, "nabaždareni" na digitalne formate i u pogledu brzine promene fokusa i u pogledu vizuelne atraktivnosti, i profesor to mora da ima u vidu: da mu predavanje prate powerpoint prezentacije na ekranu, slajdovi, video inserti i sl. I u ritmu predavanja mora da misli o ovome, da ga neprestano modulira, oštro menja, da mu usmeno izlaganje ima izražene performativne aspekte... Nastavnik koji nema ni minimum talenta za scenski nastup izvesno je promašio profesiju.

    Međutim, nisam gore slučajno istakao da nam je potreban "izvestan" stepen modernizacije: to znači da je neprihvatljivo da se drastično menja i smanjuje obim i vrsta zahteva samo zato što oni nisu u skladu sa očekivanjima, interesovanjima ili trenutnim mogućnostima milenijalsa. U slučaju mog predmeta, Istorije svetskog pozorišta i drame, to bi značilo da ne čitaju svetsku dramsku klasiku, to ne može nikako! Naravno, profesor ne sme da nastupa sa pozicije ignorisanja tog problema, pogotovo ne nekakvog prezira: mora da zna da oni dolaze iz potpuno ruiniranog sistema srednjeg obrazovanja, i da se nikakvo prethodno znanje ne mora da podrazumeva. Zato mora da im, koristeći različite metode, otvori apetit za nešto što nisu nikada probali, kao što dobri roditelji nauče decu da vole ribu ili šargarepu.

    Takođe, potpuno je besmisleno, čak i neprofesionalno da profesori ignorišu internet: naprotiv, oni su dužni da upute studente kako se, u njihovim oblastima, internet može i treba da koristi. Iako su rođeni s netom, milenijalsi, paradoksalno, često nisu internetski pismeni, ne znaju njegove specifičnosti. Profesor mora da im objasni razliku između Vikipedije i Enciklopedije Britanike, da ih nauči da postoje vikipedije na različitim jezicima, da su neke pouzdanije i sadržajnije od drugih, da google pretraga ima svoja pravila, da prve reference koje nam on izbaci ne moraju da bude i najbitnije za ono što istražujemo... Ukratko, profesor mora da nauči studente na prvom času kako da oni, za njegovu naučnu oblast, surfuju po internetu. Dobar profesor 21. veka mora da bude i dobar internet surfer.

    Budući da ste ispratili mnoge generacije da li se zaista oseća razlika između milenijalsa i ostalog sveta?

    Razlikuju se po psihofizičkoj oblikovanosti u skladu s digitalnim svetom, što ima veze s mnogim stvarima bitnim i za nastavu, od vrste njihove pažnje do interesovanja. Oni se takođe razlikuju i po velikoj nezainteresovanosti, nesvesti, o istorijskim tokovima, što mislim da je veoma opasno: moraju da znaju da je njihov život, sa svim onim što je u njemu i dobro i loše, u velikoj meri povezan s izborima koje su, ne tako davno, pravili njihovi roditelji, ili babe i dede. Nesklonost čitanju nije specifična samo za milenijalse, to je proces koji traje, bojim se, već decenijama, možda i od mojih generacija pa i onih starijih: samo se ubrzava, kao lavina. Njihova prednost je, što za razliku od nešto starijih generacija, onih rođenih krajem osamdesetih, nemaju "Kalimero" sindrom - da su im za sve krivi drugi, roditelji, ratovi u bivšoj Jugoslaviji...

    Izvor: Vice

  • Mladi informatičari i matematičari doneli 14 medalja za Srbiju

    Objavljeno 16.07.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, čestitala je timovima mladih matematičara i informatičara koji su na upravo završenim takmičenjima u Rumuniji ostvarili ogroman uspeh sa osvojenih čak 14 medalja.

    „Naši budući vrhunski naučnici, pronalazači, preduzetnici, još jednom su nam poslali poruku da su vredni ulaganja u njih, predstavivši Srbiju kao državu kojom treba da se ponosimo“, istakla je Matić.

    Ona je podsetila da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija podržalo organizaciju učešća naših takmičara na međunarodnim takmičenjima za mlade sa pet miliona dinara, ali da je potrebna i dodatna finansijska potpora ne samo za njihovo predstavljanje na međunarodnoj sceni, već i za organizaciju internacionalnih takmičenja u našoj zemlji.

    Na 59. Međunarodnoj olimpijadi iz matematike u Kluž-Napoku u Rumuniji, koja se održala od 3. do 14. jula tim Srbije osvojio je šest medalja - dve zlatne, dve srebrne i dve bronzane medalje. Učenici Matematičke gimnazije Aleksa Milojević i Pavle Martinović – zlatne medalje, Igor Medvedev i Jelena Ivančić – srebrne medalje, Jovan Toromanović i Nikola Pavlović, učenik gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ – bronzane medalje.

    Na 12. Juniorskoj balkanskoj informatičkoj olimpijadi koja se od 7. do 13. jula 2018. godine održala u Temišvaru, informatička ekipa Srbije osvojila je dve srebrne i dve bronzane medalje: učenici Matematičke gimnazije iz Beograda Jovan Bengin i Mateja Vukelić osvojili su srebrne medalje, a Veljko Toljić iz OŠ “Vožd Karađorđe” iz Leskovca i Miroslav Grubić, učenik novosadske gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" bronzane medalje.

    U istom periodu, takođe u Temišvaru odigrala se i 26. Balkanska informatička olimpijada, na kojoj su Aleksa Milisavljević iz Matematičke gimnazije i Tadija Šebez, iz gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" iz Novog Sada osvojili srebra, a Momčilo Topalović i Mladen Puzić, obojica đaci Matematičke gimnazije - bronzane medalje.


  • Srbija nema vrednijeg resursa od naše talentovane dece

    Objavljeno 29.06.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, čestitala je takmičarima Kupa Matematičke gimnazije na ostvarenom uspehu na tom takmičenju Beogradu.

    Na sinoćnoj svečanosti povodom završetka šestog po redu međunarodnog Kupa Matematičke gimnazije, državni sekretar kojoj je uručena zahvalnica zbog podrške tom takmičenju, rekla je da to Ministarstvo izdvaja sredstva za ovu manifestaciju od početka jer smatra da je to obaveza.

    „Obaveza države je da prepozna prave vrednosti, a za našu državu nema vrednijeg resursa od naše talentovane dece. Ulaganje u njih je zalog naše budućnosti“, istakla je Matić, poručivši da privreda takođe treba da pruži svoj doprinos radi ne samo razvoja talentovane dece već i njihovog ostanka u Srbiji.  

    Matić je svečano uručila pehar najboljoj ekipi u oblasti informatike, koju čine učenici iz Rumunije, dok je u oblasti matematike pehar osvojio tim iz Srbije a u oblasti fizike ekipa iz Rusije.

    Na ovogodišnjem Kupu Matematičke gimnazije takmičilo se 28 timova iz 12 evropskih zemalja: Bosne i Hercegovine, Bugarske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Rusije, Srbije, Slovenije i Velike Britanije.

  • U pripremi Predlog strategije razvoja digitalnih veština

    Objavljeno 29.06.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je na početku prvog sastanka Radne grupe za izradu Predloga strategije razvoja digitalnih veština, da je u Republici Srbiji 51% lica starosti od 15 i više godina kompjuterski nepismeno, odnosno da je 34,2% lica kompjuterski pismeno, dok je 14,8% delimično kompjuterski pismeno.

    Ona je ukazala na to da razvoj novih tehnologija diktira prilagođavanje tradicionalnih struka i veština digitalnom okruženju, te da je kreiranje poslova budućnosti, koje će zahtevati digitalne veštine, izvesno i na nivou Evrope i globalno.

    Matić, koja predsedava Radnom grupom, istakla je da su građanima potrebne digitalne veštine ne samo na poslu, već i radi korišćenja novih digitalnih usluga kao što su e-uprava, e-trgovina i druge, koje im mogu olakšati život, a koje će im biti nedostupne ukoliko ne ovladaju digitalnim veštinama.

    „Takođe, funkcionalna digitalna nepismenost može izložiti građane, a naročito decu, zloupotrebama novih tehnologija“, upozorila je.

    Cilj Predloga strategije jeste razvoj digitalnih veština svih građana kroz povećanje kompjuterske pismenosti, povećanje upotrebe računara i interneta, uvođenje digitalnih veština i kompetencija na svim nivoima obrazovanja i osposobljavanja, kao i podizanje kompetencija nastavnika.

    Članovi Radne grupe za izradu Predloga strategije razvoja digitalnih veština su pored predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Srpske akademije nauka i umetnosti, Elektrotehničkog fakulteta i Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Akademske mreže Srbije, Matematičke gimnazije u Beogradu i Istraživačke stanice Petnica.


  • Čestitke mladim matematičarima za olimpijske medalje

    Objavljeno 23.06.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Na 22. Balkanskoj juniorskoj matematičkoj olimpijadi za učenike do 15 i po godina koja je od 19. do 24. juna 2018. godine održana na ostrvu Rodos u Grčkoj, takmičari iz Republike Srbije, koji su svi učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, pojedinačno su osvojili dve zlatne, dve srebrne i dve bronzane medalje, dok su ekipno, u zvaničnoj konkurenciji, zauzeli treće mesto sa 156 poena iza ekipa Rumunije (205) i Bugarske (177).

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, čestitala je našim mladim matematičarima na osvojenim medaljama i izuzetnom uspehu.

    „Naša talentovana deca navikla su nas na uspehe koje ostvaruju u celom svetu takmičeći se u oblasti nauke, ali neophodno je da ih država za to dodatno nagradi i motiviše“, poručila je Matić, podsetivši da je Ministarstvo nadležno za informaciono društvo i telekomunikacije dodelilo za ovu godinu pet miliona dinara za podršku učešća mladih na međunarodnim takmičenjima.

    „Potrebna su, međutim, mnogo veća ulaganja u talente i njihovu budućnost, ne samo radi njihovog individualnog proboja i podizanja ugleda Srbije, već i radi negovanja kadrova za poslove budućnosti“, istakla je državni sekretar.

    Vođe ekipe Srbije na Balkanskoj juniorskoj matematičkoj olimpijadi bili su Nenad Vulović i Milica Misojčić, a medalje su osvojili Dobrica Jovanović, Arsen Miković, Milica Vugdelić, Nevena Stojković, Milan Gelić i Miloš Milićev koji je bio među najuspešnijim takmičarima, sa maksimalnim brojem poena na celoj olimpijadi.

  • Zajedničkim snagama za razvoj digitalne pismenosti

    Objavljeno 20.06.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić i dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ljiljana Marković, potpisale su Protokol o saradnji u oblasti unapređenja digitalne pismenosti u Republici Srbiji, na Filološkom fakultetu u Beogradu.

    Državni sekretar je navela da će saradnja uključiti zajedničke aktivnosti dve institucije na planu razvoja digitalne pismenosti, pre svega kroz realizaciju pilot projekata u formalnom obrazovanju, kao i izradu Strategije razvoja digitalnih veština sa posebnim fokusom na digitalnu pismenost.

    „Razvoj digitalne pismenosti, kao i digitalizacija kulturne baštine su od izuzetnog značaja, s obzirom na uticaj koji digitalizacija ima na ubrzani razvoj kako našeg društva tako i našeg školstva“, istakla je Matić, dodajući da je jedan od ciljeva Ministarstva nadležnog za informaciono društvo i telekomunikacije digitalizacija svih nastavnih predmeta i procesa u obrazovanju.

    Dekan Filološkog fakulteta Ljiljana Marković podsetila je ovom prilikom da taj fakultet aktivno učestvuje u procesu digitalizacije u obrazovnom sistemu Srbije, kroz aktivnosti Centra za digitalizaciju, obrazovanjem budućih nastavnika, kao i učešćem u međunarodnim projektima koji se bave primenom informacionih tehnologija u nastavi i učenju jezika.

    Protokolom o saradnji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Filološkog fakulteta, u oblasti unapređenja digitalne pismenosti u Republici Srbiji, utvrđen je značaj potrebe razvoja digitalne pismenosti u Republici Srbiji i konstatovano je da digitalizacija naučne i kulturne baštine unapređuje mogućnosti pristupa, korišćenja i čuvanja naučnih i umetničkih radova, kao i da obezbeđuje olakšanu dostupnost ovih sadržaja za institucije i građane.