Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • „Digitalna Evropa“ pravac digitalizacije Srbije

    Objavljeno 10.12.2018. u Digitalna bezbednost, IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Savet Evrope usvojio je tekst predloga programa Digitalna Evropa koji će biti osnova za pregovore sa Evropskim parlamentom o implementaciji tog programa. Program „Digitalna Evropa“, pokrenut je da podstakne širu digitalizaciju i usvajanje novih tehnoloških dostignuća u pet ključnih oblasti: superkompjuteri, sajber bezbednost, napredne digitalne veštine, širenje društvene upotrebe digitalnih tehnologija i veštačka inteligencija.

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je tim povodom da je program „Digitalna Evropa“ još jedna potvrda da je digitalizacija strateški prioritet razvoja država Evropske Unije.

    „Ovaj program takođe može da predstavlja smernice Republici Srbiji za planiranje daljih koraka digitalizacije“, istakla je Matić, napominjući da je jedan od utvrđenih pravaca u Strategiji razvoja mreža novih generacija , usklađivanje sa Jedinstvenim digitalnim tržištem, na kojem je i „Digitalna Evropa“ zasnovan.

    Ona je podsetila da je od navedenih evropskih prioritetnih oblasti, Republika Srbija postavila regulatorni okvir sajber bezbednosti, da je u pripremi Strategija razvoja digitalnih veština, kao i da je pripremljen novi Zakon o elektronskim komunikacijama.

    Evropska komisija predložila je u junu ove godine ulaganja od 9,2 milijarde evra u program „Digitalna Evropa“ za period od 2021. do 2027. godine.


  • Savremeno obrazovanje za razvoj digitalne pismenosti

    Objavljeno 06.12.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Pomoćnik ministra za elektronske komunikacije u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Irini Reljin, izjavila je na otvaranju regionalne konferencije „Preduzetništvo i digitalna pismenost mladih“, u hotelu „Metropol“, da je prioritet u podsticanju razvoja digitalne pismenosti savremeno obrazovanje.

    Formiranje kadrova za tržište rada budućnosti i razvijanje individualnog i preduzetničkog duha mora početi od najranijeg doba primenom novih tehnologija u obrazovnom sistemu“, istakla je Reljin.

    Ona je navela da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, u okviru kapitalnog projektaPovezane škole“, sprovodi unapređenje informaciono-komunikacione infrastrukture u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji.

    „U okviru tog projekta, koji obuhvata ukupan razvoj e-obrazovanja i sprovodi se u saradnji sa Ministarstvom prosvete, sve osnovne i srednje škole su u prethodne dve godine povezane na Akademsku mrežu Srbije, a kontinuirano se  unapređuje kvalitet i brzina ovih veza“, rekla je Reljin, najavivši da će Ministarstvo telekomunikacija naredne godine sprovesti četvrtu po redu godišnju školsku kampanju „IT karavan“, koja promoviše i edukuje osnovce o primeni digitalnih tehnologija u učenju, ali i o načinima zaštite od zloupotreba tehnologija.

    „Radi podizanja digitalne pismenosti kod celokupnog stanovništva Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Ministarstvo priprema sveobuhvatnu Strategiju razvoja digitalnih veština prema evropskim standardima, gde će naročita pažnja biti posvećena deci i mladima, podizanju njihove digitalne kulture i digitalne bezbednosti“, zaključila je pomoćnik ministra.

  • Niš oslonac digitalizacije srpske privrede

    Objavljeno 06.11.2018. u IKT i privreda, IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, istakla je na otvaranju Foruma naprednih tehnologija u Nišu, da taj grad, kao tehnološki i inovativni rasadnik predstavlja jedan od oslonaca digitalizacije srpske privrede.

    „Vlada Srbije kontinuirano ulaže u istraživanje i podsticaj inovacija u ovom gradu“, rekla je Matić, podsetivši da je tokom prošle godine renovirano i opremljeno 607 kvadratnih metara na Elektronskom fakultetu u Nišu i da je otvoren Startap centar koji je postao središte okupljanja inovativnih kompanija južne Srbije.

    Ona je najavila da će do kraja novembra početi izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Nišu i da je započet projekat proširenja Elektronskog fakulteta, koji će omogućiti obuku studenata za korišćenje naprednih tehnologija i učenje kroz praksu, razvoj biznis inkubatora, kao i prostor za istraživanje i razvoj proizvoda većih kompanija.

    „Savet za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije predložio je i proširenje i opremanje radionica Naučno-tehnološkog parka Beograd i unapređenje opreme Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Investicionog centra tog fakulteta“, dodala je državni sekretar, napomenuvši da su oba projekta procenjena na ukupno 5 i po miliona evra.

    Osim podsticanja istraživanja i preduzetništva za uspešnu digitalizaciju ključni su i zakoni, ali i infrastruktura i razvoj digitalnih veština, navela je državni sekretar, podsetivši da su usvojeni važni zakoni za razvoj digitalne ekonomije, kao što su Zakon o elektronskoj identifikaciji, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju i Zakon o informacionoj bezbednosti.

    „U oblasti razvoja širokopojasnih mreža nove generacije Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pripremilo je program podsticaja izgradnji otvorenih pristupnih optičkih mreža u ruralnim područjima“, navela je Matić, podsetivši da je usvojena i Strategija razvoja mreža nove generacije.

    Ona je dodala i da je u cilju podizanja digitalnih veština u toku projekat „Povezane škole“, koji će doprineti primeni IKT- obrazovanju, kao i da je u procesu izrada sveobuhvatne Strategije razvoja digitalnih veština.

  • Građani prioritet u procesu digitalizacije

    Objavljeno 26.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi, Infrastruktura

    Mere za razvoj koje se donose na državnom nivou prate globalne trendove i usmerene su na razvoj digitalne ekonomije i digitalnu konvergenciju, saopštila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, na svečanom otvaranju Biznis dana konferencije Sinergija2018, u hotelu Kraun Plaza u Beogradu.

    „Međutim, prioritet su građani“, naglasila je Matić, objasnivši da  istraživanja o onlajn aktivnostima građana koji su na mreži i njihovom razumevanju mogućnosti koje digitalne tehnologije nude, pokazuju potrebu za razvijanjem digitalne pismenosti i digitalnih veština.  

    „Građani digitalne tehnologije uglavnom koriste pasivno, čak 68,8% korisnika nikad ne koristi servise za plaćanje preko interneta, a 66,6% ne zna šta je klaud. I u pogledu onlajn zaštite prilično je nizak nivo znanja, na primer, 42,3% korisnika nema lozinku za pristup svom uređaju“, navela je Matić.

    Ona je rekla da s obzirom na potrebu za sistemskim razvojem digitalnih veština kod celokupnog stanovništva, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija priprema Strategiju razvoja digitalnih veština.

    „Mere će biti donete na osnovu potreba tržišta rada, sa ciljem omogućavanja građanima da iskoriste sve benefite digitalizacije i radi suzbijanja pretećeg digitalnog jaza između urbanih i ruralnih područja“,  objasnila je.

    Državni sekretar je napomenula da da je digitalizacija obrazovanja ključna za generacije budućnosti, podsetivši da to Ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom prosvete, realizuje kapitalni projekat za razvoj IKT infrastrukture „Povezane škole“.

    Kao ključna zakonodavne aktivnosti na planu podsticanja digitalizacije, Matić je navela donošenje Zakona o elektronskoj upravi, Zakona o elektronskoj identifikaciji, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, Zakona o informacionoj bezbednosti, Strategiju razvoja novih mreža, kao i predlog novog Zakona o elektronskim komunikacijama.

  • Rekordan broj zemalja u Nedelji programiranja

    Objavljeno 26.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Nedelja programiranja (Code Week), inicijativa mladih savetnika Digitalne agende EU, ove godine održana je u 74 zemlje širom sveta, što je rekord od početka ove akcije 2013. godine, a Srbija je prema broju održanih događaja u odnosu na broj stanovnika zauzela 15. mesto, objavljeno je na portalu te inicijative.  

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, istakla je tim povodom da je promocija programiranja veoma važna za podsticanje građana, a posebno dece i mladih da se pripreme za poslove budućnosti.

    Ona je pozvala sve aktere koji se bave edukacijom da kontinuirano priređuju događaje kojima će približiti programiranje i digitalne tehnologije građanima.

    U okviru Evropske nedelje programiranja koja je ove godine obeležena od 6. do 21. oktobra, pod sloganom „Oživljavanje ideja“, održano je preko 42.000 događaja, od toga u Srbiji oko 400.

    Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, koje svake godine podržava ovu inicijativu organizovalo je program vršnjačke edukacije u Matematičkoj gimnaziji za učenike pet osnovnih škola iz Beograda.

  • „Oživljavanje ideja“ za budućnost

    Objavljeno 11.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Povodom Evropske nedelje programiranja, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić,  poručila je deci i mladima da razvijaju digitalne veštine jer će im one biti neophodne kako bi bili uspešni u profesijama budućnosti.

    U obraćanju učenicima beogradskih osnovnih škola koji su prisustvovali času vršnjačke edukacije iz programiranja u Matematičkoj gimnaziji, Matić je navela da će u budućnosti devet od deset radnih mesta zahtevati digitalne veštine.

    „Čak i ako ne razmišljate o tome da jednog dana postanete programeri, poznavanje i razumevanje principa kodiranja pomoći će vam da budete napredniji u obrazovanju i na poslu, a algoritamsko razmišljanje pomoći će vam i u rešavanju životnih problema“, rekla je Matić, napominjući i da tehničke i prirodne nauke nisu dovoljne za uspešnu 4. industrijsku revoluciju, te da je važno steći i kulturni i moralni kompas kroz izučavanje društvenih nauka.

    Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u saradnji sa Matematičkom gimnazijom, organizovalo je program vršnjačke edukacije u okviru kojeg su talentovani učenici osmog razreda te gimnazije održali prezentacije za đake šestog razreda iz pet beogradskih osnovnih škola: „Isidora Sekulić“, „Radojka Lakić“, „Drinka Pavlović“, „Vladislav Ribnikar“ i „Kralj Petar Prvi“.

    Ministarstvo je pozvalo i druge škole, institucije, kao i kompanije da se pridruže ovogodišnjoj Evropskoj nedelji programiranja – Code Week, koja se pod sloganom „Oživljavanje ideja“ obeležava u celom svetu od 6. do 21. oktobra.

    Republika Srbija svake godine aktivno učestvuje u ovoj inicijativi, pridružujući se evropskoj digitalnoj zajednici, i visoko je rangirana na listi zemalja učesnica prema broju i kvalitetu organizovanih događaja. Akcija je pokrenuta 2013. godine, na inicijativu mladih savetnika Digitalne agende EU, sa ciljem promocije programiranja i digitalne pismenosti.


  • Evropska nedelja programiranja od 6. do 21. oktobra

    Objavljeno 05.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, pozvala je sve obrazovne institucije, kao i kompanije i organizacije usmerene na nove tehnologije, da se priključe Evropskoj nedelji programiranja (EU Code Week), koja se ove godine obeležava u celom svetu od 6. do 21. oktobra, pod sloganom „Oživljavanje ideja“.

    „Cilj ove akcije jeste da se programiranje i digitalna pismenost približe što većem broju učesnika na zabavan i angažovan način i da se podstakne razvoj digitalnih veština, pre svega kod mladih“, podsetila je Matić, pozivajući sve zainteresovane da prirede događaje koji će inspirisati i motivisati decu i mlade, ali i sve ostale građane, da otkriju svet koda i mogućnosti koje programiranje pruža u svim profesionalnim ali i životnim oblastima.

    Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, koje svake godine podržava Evropsku nedelju programiranja, ovim povodom organizovaće program vršnjačke edukacije iz programiranja u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu.

    Evropska nedelja programiranja pokrenuta je 2013. godine, na inicijativu mladih savetnika Digitalne agende EU.

    Republika Srbija aktivno učestvuje u ovoj inicijativi, pridružujući se evropskoj digitalnoj zajednici, i visoko je rangirana na listi zemalja učesnica prema broju i kvalitetu organizovanih događaja. Prošle godine je bila na sedmom mestu.

    Svi događaji koji se organizuju mogu da se registruju na portalu https://codeweek.eu, odnosno http://www.codeweek.rs. 


  • Priznanje za doprinos digitalizaciji kulture

    Objavljeno 03.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Na svečanosti u Narodnom muzeju državnom sekretaru u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjani Matić uručena je zahvalnica za zasluge u oblasti unapređenja procesa digitalizacije u kulturi.

    Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, uručio je zahvalnice i drugim predstavnicima Vlade Srbije i institucija, kao i kompanija, koje su doprinele digitalizaciji kulturnog nasleđa, među kojima su Akademska mreža Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti, Narodni muzej, Istorijski muzej Srbije, Jugoslovenska kinoteka, Narodna biblioteka Srbije i mnoge druge.

    Ovom prilikom predstavljen je Pravilnik o bližim uslovima za digitalizaciju kulturnog nasleđa.

  • Francuska zabranila upotrebu mobilnih telefona u školi

    Objavljeno 05.09.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Zahvaljujući novom zakonu, deca u Francuskoj mlađa od 15 godina od ovog ponedeljka više ne smeju da koriste mobilne telefone u toku nastave.

    Zabrana korišćenja mobilnih telefona tokom nastave je aktuelna od 2010. godine, a sa novim zakonom zabranjena je njihova upotreba i za vreme odmora, kao i za vreme ručka.

    Škole imaju pravo da izaberu da li žele da uključe zabranu i za učenike starije od 15 godina. Takođe, postoje i izuzeci u zabrani, kada su u pitanju deca sa posebnim potrebama.

    Po novom zakonu učenici će morati da ugase svoje mobilne telefone ili da ih ostave u školskom ormariću.

    Francuski ministar obrazovanja Žan Mišel Blanker je u junu podržao novi zakon i nazvao ga „Zakon 21. veka“. Ovaj zakon će, kako je rekao, poboljšati disciplinu među 12 miliona učenika u Francuskoj.


    Izvor: Business Insider

  • "Profesor 21. veka mora da bude i dobar internet surfer"

    Objavljeno 08.08.2018. u Digitalna bezbednost, IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Besmisleno je i neprofesionalno da profesori ignorišu internet. Naprotiv, oni su dužni da upute studente kako se, u njihovim oblastima, internet može i treba koristiti, kaže profesor Fakulteta dramskih umetnosti Ivan Medenica.

    Internet omogućava mnogo veću samoukost, a jača i mišljenje da je sve više zanimanja za koje fakulteti nemaju adekvatne programe. Da li fakultete teba modernizovati?

    Izvesni stepen modernizacije nastave je neophodan. Pre svega, nastavnici su oduvek bili dužni da razvijaju svoje planove i programe, dodaju nove izvore i saznanja, a danas, u doba interneta, to je još mnogo važnije. Ako studentima govoriš samo ono što i sami mogu da nađu na netu, onda se postavlja pitanje smisla i svrhe takvih predavanja. Takođe, nastavnici moraju da prate razvoj novih generacija, njihovih interesovanja i njihove psihofiziološke konstitucije.

    Na primer, nove generacije, milenijalsi pre svega, u potpunosti su, od rođenja, "nabaždareni" na digitalne formate i u pogledu brzine promene fokusa i u pogledu vizuelne atraktivnosti, i profesor to mora da ima u vidu: da mu predavanje prate powerpoint prezentacije na ekranu, slajdovi, video inserti i sl. I u ritmu predavanja mora da misli o ovome, da ga neprestano modulira, oštro menja, da mu usmeno izlaganje ima izražene performativne aspekte... Nastavnik koji nema ni minimum talenta za scenski nastup izvesno je promašio profesiju.

    Međutim, nisam gore slučajno istakao da nam je potreban "izvestan" stepen modernizacije: to znači da je neprihvatljivo da se drastično menja i smanjuje obim i vrsta zahteva samo zato što oni nisu u skladu sa očekivanjima, interesovanjima ili trenutnim mogućnostima milenijalsa. U slučaju mog predmeta, Istorije svetskog pozorišta i drame, to bi značilo da ne čitaju svetsku dramsku klasiku, to ne može nikako! Naravno, profesor ne sme da nastupa sa pozicije ignorisanja tog problema, pogotovo ne nekakvog prezira: mora da zna da oni dolaze iz potpuno ruiniranog sistema srednjeg obrazovanja, i da se nikakvo prethodno znanje ne mora da podrazumeva. Zato mora da im, koristeći različite metode, otvori apetit za nešto što nisu nikada probali, kao što dobri roditelji nauče decu da vole ribu ili šargarepu.

    Takođe, potpuno je besmisleno, čak i neprofesionalno da profesori ignorišu internet: naprotiv, oni su dužni da upute studente kako se, u njihovim oblastima, internet može i treba da koristi. Iako su rođeni s netom, milenijalsi, paradoksalno, često nisu internetski pismeni, ne znaju njegove specifičnosti. Profesor mora da im objasni razliku između Vikipedije i Enciklopedije Britanike, da ih nauči da postoje vikipedije na različitim jezicima, da su neke pouzdanije i sadržajnije od drugih, da google pretraga ima svoja pravila, da prve reference koje nam on izbaci ne moraju da bude i najbitnije za ono što istražujemo... Ukratko, profesor mora da nauči studente na prvom času kako da oni, za njegovu naučnu oblast, surfuju po internetu. Dobar profesor 21. veka mora da bude i dobar internet surfer.

    Budući da ste ispratili mnoge generacije da li se zaista oseća razlika između milenijalsa i ostalog sveta?

    Razlikuju se po psihofizičkoj oblikovanosti u skladu s digitalnim svetom, što ima veze s mnogim stvarima bitnim i za nastavu, od vrste njihove pažnje do interesovanja. Oni se takođe razlikuju i po velikoj nezainteresovanosti, nesvesti, o istorijskim tokovima, što mislim da je veoma opasno: moraju da znaju da je njihov život, sa svim onim što je u njemu i dobro i loše, u velikoj meri povezan s izborima koje su, ne tako davno, pravili njihovi roditelji, ili babe i dede. Nesklonost čitanju nije specifična samo za milenijalse, to je proces koji traje, bojim se, već decenijama, možda i od mojih generacija pa i onih starijih: samo se ubrzava, kao lavina. Njihova prednost je, što za razliku od nešto starijih generacija, onih rođenih krajem osamdesetih, nemaju "Kalimero" sindrom - da su im za sve krivi drugi, roditelji, ratovi u bivšoj Jugoslaviji...

    Izvor: Vice