Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Oprez: Globalna email prevara Sextortion aktivna i u Srbiji

    Objavljeno 15.03.2019. u Opasnosti, Vesti

    Poslednjih nekoliko meseci u porastu je vrsta email prevare poznata kao sextortion. Na meti su korisnici iz celog sveta, a značajan broj ovakvih pokušaja iznude novca primetili smo i u Srbiji. Postoji nekoliko varijacija sextortion prevare, zajedničko im je da ucenjuju žrtve navodnim kompromitujućim video snimcima (koji, da odmah bude jasno, ne postoje) i za ćutanje traže da im se uplati određeni iznos novca u Bitcoinima. U različitim varijantama ove prevare, kriminalci zahtevaju različite iznose – $999, $1400, $1900, $2900 itd.

    Kako bi prevara bila uverlјivija, napadači su ubacili jedan lukav detalј. Naime, prva rečenica svake poruke je otprilike ista – napadač saopšti žrtvi da zna njenu lozinku i napiše koja je. I zaista, u pitanju je lozinka koju je korisnik u nekom trenutku u prošlosti koristio za prijavlјivanje na svoj nalog (za Facebook, Google, Yahoo ili neki drugi sajt na internetu). Napadači računaju da će ta informacija izazvati paniku i da će žrtva biti spremnija da plati. Uz to, koriste neke od uobičajenih tehnika socijalnog inženjeringa: zastrašivanje žrtve, kratak vremenski rok za reagovanje kako bi se pojačao pritisak i sl.

    Odakle napadačima lozinka žrtve?

    Sećamo se čuvenog i najvećeg slučaja curenja podataka kompanije Yahoo čiji je obim, kada su napokon obelodanjeni svi podaci, iznosio neverovatnih 3 milijarde korisničkih naloga! Dakle, kompromitovani su svi Yahoo nalozi otvoreni do 2013. godine. Na dark web-u se mogu pronaći  paketi od više stotina miliona (i milijardi) različitih prikuplјenih informacija iz različitih internet napada, uklјučujući i korisničke naloge i lozinke korisnika.

    Kako glasi lažna email poruka sextortion internet prevare? 

    U prvoj rečenici email poruke, napadač najčešće napiše lozinku nekog naloga koji žrtva koristi. Zatim objašnjava zbog čega je poslao ovu poruku. Navodi da je ubacio maliciozni softver na sajt za odrasle i da je žrtvu, dok je ona navodno gledala klipove na sajtu za odrasle, špijunirao i pristupio njenom ekranu i kameri, i tom prilikom napravio njen snimak i snimak sadržaja koji je gledala. Zatim napadač tvrdi da je prikupio sve kontakte žrtve sa Facebooka, Messengera i email naloga i da će njenim prijatelјima poslati „navodni“ snimak.

    Napadač u nastavku govori o tome da postoje 2 opcije ukoliko žrtva ne želi da taj snimak bude poslat prijatelјima na društvenim mrežama. Prva je da žrtva zanemari poruku, a u tom slučaju će navodno poslati kompromitujući materijal svim kontaktima. Druga opcija je da žrtva uplati “donaciju” u iznosu od 999 dolara (na odgovarajući Bitcoin adresu), nakon čega prevarant obećava da se više neće javiti i da će obrisati video materijal.

    Napadač na kraju pokušava da uveri žrtvu da eventualno kontaktiranje policije nema efekta, odnosno da je preduzeo korake da sakrije tragove. Dodaje da žrtva ima jedan dan da izvrši uplatu, a da će u suprotnom poslati video materijal svim kontaktima, uklјučujući i užu rodbinu, kolege itd. Na ovaj način, zapravo, napadač pojačava pritisak na žrtvu. Poruku završava time da, ukoliko žrtva želi dokaz da on poseduje video materijal, odgovori na poruku sa “Yea!”, a da će onda sve to poslati na adrese 8 kontakata. Naravno, ovo je još jedan oblik manipulacije odnosno zastrašivanja.

    Važno je da budete sumnjičavi prema porukama od nepoznatih pošilјaoca i da nikako ne radite ono što od vas traže. Kada dobijete ovakve i druge sumnjive poruke, možete proveriti na internetu da li se još neko sa njima susretao. A možete, jednostavno, i da ih obrišete.

    Kao zaštitu od bilo koje vrste sextortion napada, odnosno ucenjivanja postojećim ili nepostojećim kompromitujućim materijalom, preporučujemo sledeće:

    • - Nikada nikome ne šalјite svoje kompromitujuće, tj. provokativne i neprimerene slike i video klipove.
    • - Ne otvarajte priloge email poruka od nepoznatih pošilјaoca, a budite oprezni i kod priloga od poznatih pošilјaoca.
    • - Isklјučite i/ili pokrijte web kameru kada je ne koristite.

    Izvor: it-klinika.rs

  • Internet prevare i socijalni inženjering

    Objavljeno 19.02.2019. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže, Opasnosti, Vesti

    Dobro poznati negativni termini kao što su manipulacija, nagovaranje i uticaj, često se sreću i u krugovima internet bezbednosti. Svi ti negativni termini u svetu interneta, mogu se grupisati i nazvati socijalnim inženjeringom.

    Socijalni inženjering je pojava koja se javlјa u kliničkoj psihologiji, marketingu, prodaji. Predstavlјa ceo proces koji ne mora biti negativna pojava, ali zavisi od krajnjih cilјeva, u većini slučajeva donosi korist akteru, a štetu žrtvi.

    Vrste napada

    Sajber kriminalci uvek koriste neku od tehnika socijalnog inženjeringa kako bi prevarili žrtvu i došli do poverlјivih informacija.

    • Baiting

    Obično se izvršava preko USB ili sličnog uređaja do koga žrtva dođe i kada ga poveže na svoj računar preuzima malver.

    • Phishing

    Predstavlјa najstariji način napada, ali i najuspešniji. Zasniva se u zastrašivanju žrtve, obično tako što napadač zahteva da žrtva uradi nešto u kratkom vremenskom roku, najčešće kada je cilј doći do bankovnog računa. Jedan od načina je i slanje mail-a žrtvi od kolege sa posla u kome se traže korisničko ime i lozinka za pristup sistemu na kome rade ili mail-ovi koji nude ogromne popuste za određene proizvode.

    • Hakovanje mail-a i spamovanje kontakata

    Korisnici u većini slučajeva ne sumnjaju u poruke koje dobiju od svojih prijatelјa. Iz tih razloga napadači dolaze do kredencijala za mail adresu i tada imaju pristup kontaktima kojima šalјu poruke koje sadrže malvere.

    • Pretexting

    Predstavlјa prevaru koja se zasniva na dobro razrađenom scenariju neke tužne priče gde je navodnoj žrtvi potreban novac da ostvari neki cilј ili se vrati iz strane zemlјe i sl. Napadač se pretvara da je neko ko je ugrožen nadajući se da će mu žrtva pomoći.

    • Quid pro quo (usluga za uslugu)

    Prevara koja žrtvama nudi skupe poklone ili popuste do kojih se dolazi nakon što žrtve pošalјu svoje podatke.

    • Vishing

    Vrsta phishing-a koja se izvodi tako što napadač telefonom kontaktira žrtvu i predstavlјa se kao neko od saradnika, bankara ili poslovnih partnera i kroz razgovor potvrđuje identitet žrtve ili dolazi do ličnih informacija.

    • Smishing

    Vrsta phishing-a koja se izvodi preko SMS poruke koja zahteva podatke žrtve. Ljudi u većini slučajeva proveravaju verodostojnost SMS poruka što nije slučaj sa mail porukama u kome mogu naići na dosta linkova koji sadrže viruse.

    Socijalni inženjering nekada obuhvata samo jednu vrstu napada, a nekada je to kompleksiji zahvat kada su žrtve kompanije.

    • Hunting

    Predstavlјa kombinaciju više vrsta napada kao što su phishing, baiting i hakovanje, a sve u cilјu prikuplјanja što više informacija od žrtve.

    • Farming

    Vrsta prevare koja je dugotrajna i uklјučuje analizu profila žrtava na društvenim mrežama, na osnovu informacija kreira se način pristupa žrtvi. Obično uklјučuje i pretexting jer je cilј biti što duže u kontaktu sa žrtvom kako bi napadači došli do što više informacija.

    Jedina odbrana od socijalnog inženjeringa jeste edukacija i stalno prisutna svest o opasnostima koje se nalaze svuda oko nas i to da i mi vrlo lako možemo postati žrtva.

    Izvor: it-klinika.rs

  • Lekari upozoravaju: Duštvenim mrežama profit postaje važniji od dece

    Objavljeno 14.02.2019. u Opasnosti, Vesti

    Tim vrhunskih lekara, na čelu sa profesorkom Dame Sally Davies, objavio je niz saveta na temu kako društveni mediji utiču na mentalno zdravlјe dece.

    Profesorka Sally sugeriše da je vreme da društvene medijske kompanije počnu sa  kontrolom svog sadržaja. Ukoliko sadržaj ne bude kontrolisan, neophodno je da države uvedu strožije zakone na tu temu.  

    Priznati lekari Velike Britanije savetuju da se oformi  deo „preventivnog pristupa“ od strane zvaničnika, prateći uticaj ekrana i društvenih medija na decu i mlade.

    U prilog ovom upozorenju govore i brojni primeri, jedan od njih je devojčica koja je izvršila samoubistvo sa 16 godina, njeni roditelјi su tek posle saznali da je bila član online grupe koja poziva na samoubistvo i samopovređivanje.

    Vodič koji su objavili lekari sadrži smernice za roditelјe:

    • Nema mobilnih telefona kada je vreme za spavanje.
    • Držite telefone dalјe od stola kada se ruča i posvetite pažnju deci.
    • Roditelјi ne treba da uče decu da budu srećna kada su njihove slike objavlјene na internetu.
    • Deca treba da prave pauze u vremenu koje provode ispred ekrana.

    Lekara u izveštaju pozvaju tehnološke kompanije da:

    • Uvedu mere za zaštitu dece na internetu putem jasnijih uslova korišćenja.
    • Zahtevaju dokaz da deca imaju godina koliko navode.
    • Dele anonimne podatke naučnih istraživanja koja podstiču bolјe razumevanje posledica izazvanih vremenom koje deca provode ispred ekrana.

    Lekari kažu da još uvek nema dovolјno jasnih načina da se utvrdi koliko je vremena zdravstveno prihvatlјivo da deca budu na internetu, ali roditelјima se savetuje da ograniče deci vreme boravka na mreži kako bi deca ostala zdrava.

    Neka istraživanja pokazuju da postoji veza između korišćenja ekrana tokom dužeg vremenskog perioda i problema sa mentalnim zdravlјem, ali nije moguće utvrditi da li vreme izaziva ove probleme.

    Roditelјi se često ohrabruju da pričaju sa decom o delјenju fotografija i ličnih podataka na internetu kroz primere, ali vrlo često zaborave na to.

    Šta učiniti ako je vama ili nekome koga vi poznajete potrebna pomoć

    • Nikada ne brišite neprikladan sadržaj koji ste dobili, sačuvajte ga kao sliku ekrana zatrebaće vam kao dokaz.
    • Obratite se Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj 19833 ili putem e-maila: bit@mtt.gov.rs , Facebook stranice Pametno&Bezbedno  ( https://www.facebook.com/pametnoibezbedno/)

    Izvor: itv.com

  • Ove aplikacije kradu vaše fotografije

    Objavljeno 13.02.2019. u Edukacija, Opasnosti, Vesti

    Do sada je otkriveno da u Play Store-u postoji 29 aplikacija koje prikuplјaju vaše fotografije, a namenjene su ulepšavanju slika. Loša strana aplikacija je prvenstveno ta što često prikazuju neprimerene oglase i prikuplјaju sve fotografije do kojih dođu i skladište ih na svojim serverima. Oglasi koje aplikacije distribuiraju neprimereni su i vrlo često sadrže pornografski sadržaj koji može uticati uznemirujuće na decu.

    Svaki put kada korisnici uklјuče kameru aplikacije i fotografišu se ili samo žele da ulepšaju fotografije, a to su najčešće selfie, sve slike budu sačuvane bez dozvole i koriste se u nepoznate svrhe.

    Ovakve aplikacije izgledaju legalno i vrlo autentično, pa tako nije teško postati žrtva i verovati im. Prvi savet jeste da kada želite da instalirate neku novu aplikaciju, prvo pročitate recenzije i utiske korisnika. Među komentarima uvek će biti nekoliko lažnih koji hvale aplikaciju, ali naći ćete i one koji iskreno pišu i šta su zapazili kao nedostatke. Nakon što saberete da li je više pohvala ili kritika, na vama je da odlučite da li ćete je preuzeti i koristiti.

    Google je uklonio ovih 29 aplikacija iz Play Store-a, ali vrlo lako može da dođe do toga da se pojave slične, zato budite oprezni.

    Spisak uklonjenih aplikacija:

    Pro Camera Beauty, Cartoon Art Photo, Emoji Camera, Artistic effect Filter, Art Editor, Beauty Camera, Selfie Camera Pro, Horizon Beauty Camera, Super Camera, Art Effects for Photo, Awesome Cartoon Art, Art Filter Photo, Cartoon Effect, Art Effect, Photo Editor, Wallpapers HD, Magic Art Filter Photo Editor, Fill Art Photo Editor, ArtFlipPhotoEditing, Art Filter, Cartoon Art Photo, Prizma Photo Effect, Cartoon Art Photo Filter, Art Filter Photo Editor, Pixture, Art Effect, Photo Art Effect, Cartoon Photo Filter.

    Izvor: itvesti.info

  • Rizici korišćenja streaming servisa

    Objavljeno 26.12.2018. u Digitalna bezbednost, Opasnosti

    Igrice koje deca igraju putem interneta nose sa sobom brojne rizike, kojih moramo biti svesni pre nego što se sa detetom upustimo u svet online igara.

    Rizici:

    Cyberbullying

    Mnoge online igre dozvoljavaju deci da komuniciraju prilikom igranja sa drugim igračima. Na taj način postoji rizik od izlaganja nasilju putem interneta, kao što je vređanje ili bilo koji vid neprimerene komunikacije.

    Lažno predstavljanje

    U mnogim popularnim igrama kao što su Fortnite, PlayerUnknown’s Battlegrounds i Call of Duty mogu se sresti ljudi koji se lažno predstavljaju. Predstavljaju se kao da su vršnjaci dece ili čak i neko koga oni navodno poznaju. U komunikaciji sa drugim igračima deca moraju da budu veoma oprezna, jer se nikada ne zna ko stoji sa druge strane ekrana.

    Dodatni troškovi

    Mnoge popularne online igre podstiču igrače da kupe dodatni sadržaj kako bi nastavili igranje ili prešli u neki naredni nivo. Kupovina varira od nečeg beznačajnog kao što je kupovina komada garderobe za omiljenog junaka do celog paketa za proširenje same igre.

    Ograničenje po uzrastu

    Usluge streaming servisa vrlo često nude neograničen pristup biblioteci igara, tako dolazi do stvaranja rizika da će neka igra imati starosnu granicu koja je iznad godina vašeg deteta. Zbog ovakvog rizika pojedini servisi sada imaju oznaku 18+ i kao takvi nemaju mogućnost roditeljskog nadzora.

    Saveti kako da deca budu bezbedna

    Prema istraživanjima 65% dece uzrasta od 11 do 16 godina pristaje na to da postoji roditeljska kontrola na njihovim igrama, ali roditelji vrlo često to odlažu zbog slabe informisanosti kako filteri funkcionišu.

    1.Razgovarajte sa vašim detetom i upoznajte se sa tim kakve igre igra. Što više znate o njihovim interesovanjima pre ćete znati ako je neophodno postaviti granicu.

    2.Postavite vremenska ograničenja kada je dozvoljeno igranje igrica, npr posle urađenog domaćeg zadatka ili samo vikendom.

    3.Naučite način kako igra funkcioniše, da li postoji mogućnost razgovora sa drugim igračima i da li sadrže mogućnost dodatne kupovine.

    4.Koristite roditeljski nadzor. Ovakve kontrole omogućavaju blokiranje preuzimanja zastarelih igara ili ograničenja kakva vi smatrate da su neophodna.

    5.Naučite dete da ne odaje lične informacije ma koliko da se sprijateljilo sa nekim od saigrača i da druge igrače ne dodaje na svojim nalozima na društvenim mrežama.

  • Zavisnost od video igara kao mentalna bolest

    Objavljeno 29.08.2018. u Digitalna bezbednost, Opasnosti

    Svetska zdravstvena organizacija (WHO) najavila je krajem prošle godine, a sada je i službeno objavila, svoju novu, 11. po redu, verziju Međunarodne klasifikacije bolesti, u kojoj je u delu mentalnih bolesti i zavisnosti uključena i – zavisnost od igranja video igara.

    Bolest pod nazivom „Gaming disorder“ manifestuje se kao ponašanje u kojem pojedinac nema kontrolu nad svojim navikama igranja. Kao i kod ostalih zavisnosti, „bolesnik“ daje prioritet video igrama nasuprot ostalim dnevnim aktivnostima i to na način da igranje ima prednost nad svim drugim ponašanjima i dovodi do negativnih posledica.

    Za dijagnozu ovog poremećaja, kako ga definiše WHO, ponašanje mora da značajno utiče na lični, porodični i društveni život pojedinca, na njegovo obrazovanje, posao, i druga područja funkcionisanja, te da se manifestuje najmanje 12 meseci.

    Znakovi koji upućuju na postojanje zavisnosti su:

    1.Manjak kontrole nad navikom igranja - učestalost, intenzitet, trajanje, kontekst, početak i završetak ne mogu da se kontrolišu.

    2.Video igre dobijaju prioritet nad svim drugim dnevnim aktivnostima i interesima.

    3.Nastavak ili povećanje intenziteta igranja uprkos pojavi negativnih posledica kao što su manjak sna, problemi sa ishranom, otežano funkcionisanje osobe u porodici, društvu, školi ili na poslu.

    Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu kako poremećaj preteranog igranja ne bi trebalo mešati sa navikama dugotrajnog igranja, te da ovaj pojam ne bi trebalo shvatati olako.

    „Milioni igrača širom sveta, čak i kad se radi o intenzivnom gejmingu, nikada ne bi mogli da se smatraju ljudima koji boluju od ovog poremećaja“, poručio je dr Vladimir Poznyak koji je i predložio da se zavisnost od igranja uvrsti među bolesti.

    Naglasio je i da je među igračima prisutnost zavisnosti vrlo niska - procene govore da bi tek 2-3% igrača moglo da bude zavisno, ali da bi se to s vremenom moglo povećavati.

    Međutim, ne slažu se svi psiholozi da je gejming poremećaj vredan uključivanja u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Jedan od njih je Anthony Bean, licencirani psiholog i izvršni direktor na projektu Telos, neprofitne klinika za mentalno zdravlje u Fort Worth-u u Teksasu. Međutim, on ne misli da gejming poremećaj ne postoji već smatra da „nije baš dobra ideja da se to reši na ovaj način, odnosno dijagnozom.

    „Ovo otvara vrata da se bilo šta proglasi za bolest, apsolutno bilo šta. Na primer, gledanje previše fudbala na TV-u može se smatrati bihejvioralno zavisnim ponašanjem ako stručnjaci za mentalno zdravlje ne insistiraju na rigoroznijem proučavanju problema“, rekao je Bean.

    Klasifikacija definiše bolesti, poremećaje, povrede i druga srodna zdravstvena stanja. Istraživači je koriste kako bi zaveli bolesti, povrede i simptome, razlog smrti, a doktori i drugi lekari za davanje dijagnoza i drugih stanja. U mnogim slučajevima, zdravstvene kompanije i osiguranja koriste ovaj standard kao osnovu za nadoknadu.

    Poznyak očekuje da klasifikacija gejming poremećaja znači da će zdravstveni radnici i sistemi biti „upozoreni na postojanje ovog stanja“, a istovremeno da će „ljudi koji pate od ovih stanja dobiti odgovarajuću pomoć“, s obzirom da oko 2,5 milijarde ljudi u svetu danas igra video igre.


  • Maliciozni softver (malver)

    Objavljeno 20.02.2018. u Digitalna bezbednost, Edukacija, Opasnosti

    Popularno zvani virusi ili crvi neki su od brojnih oblika softvera napravlјenog sa namerom zloupotrebe kompjuterskih sistema. Kako tih oblika ima sve više zajedno su okuplјeni pod pojmom malicioznog softvera – malvera (eng.malware – malicious softwere.)

    Malver u praksi razlikujemo po funkciji koju obavlјa za svog autora. Neki su oblici potpuno autonomni i izvršavaju unapred zadane zadatke (npr. korišćenje vašeg računara za rasparčavanje neželјene pošte, spama), a neki se nakon ugradnje u računar, pritaje i očekuju uputstvo od svog autora. Osim manipulacijom korisnika, malver se ugrađuje u računar i korišćenjem sigurnosnih propusta softvera koji koristite. To znači, da takav malver s jednog zaraženog računara na drugo može putem mreže preći bez ikakve interakcije s korisnikom i bez ikakve vidlјive reakcije računara, ali pod uslovom da je cilјno računaro ranjivo, nezaštićeno.

    Zamislite da ste na ulaz u kuću ugradili sigurnosna vrata, ali imate prozore koji se mogu otvoriti spolјa. S vratima je sve u redu, ali vaša je kuća svejedno izložena riziku od provale - dovolјno je da provalnik primeti vaš propust. U slučaju softvera, propusti nestručnim očima uopšte nisu vidlјivi i moramo se osloniti na proizvođača.

  • Najgore lozinke koje smo birali u 2017.

    Objavljeno 25.01.2018. u Digitalna bezbednost, Opasnosti

    Zbog velikog broja prijava koje је Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu primio, a koje su se odnosile na „hakovanje“ naloga na društvenim mrežama tj. pristupanje nečijem nalogu bez dozvole vlasnika, odlučili smo da skrenemo pažnju na važnost jakih lozinki. Do neautorizovanog pristupa nečijem nalogu dolazi, kada druga osoba koristi propuste u podešavanjima privatnosti naloga, smanjen nivo bezbednosti vašeg računara, telefona i nebezbedne WiFi mreže.

    Kako biste unapredili i povećali sigurnost vaših naloga na društvenim mrežama, preporučujemo da:

    • koristite dvofaktorsku autentifikaciju za prijavljivanje na naloge;
    • ne koristite jednu lozinku za sve naloge i e-mail adrese;
    • instalirate antivirus program na svom računaru;
    • ne ostajete ulogovani na uređajima koje koristi više ljudi;
    • ne čuvate lozinke u pretraživaču;
    • ne delite lozinke drugim osobama osim roditeljima;
    • ne popunjavate formu za potvrdu lozinke koja vam je slučajno stigla jer to može biti „phishing“;
    • redovno ažurirate aplikacije i softver na uređajima koje koristite;
    • s vremena na vreme promenite lozinke za prijavljivanje;
    • i na kraju, koristite jake lozinke!

    Jaka lozinka sadrži slova, brojeve i znakove, lako je pamtite, a drugim ljudima je teška za prepoznavanje.

    A evo i liste lozinki koje su korisnici najčešće koristili u 2017 godini:

    • 123456
    • Password
    • Ime ljubimca
    • Datum rođenja
    • JBMG
    • Let me in
    • I love you
    • Football
    • Login
    • Abc123
    • Qwerty
    • Admin

    A mnogi su mislili da se loznike: “password” niko neće setiti. E, na žalost, mnogo je korisnika interneta koji password koriste kao password.

  • Nasilje na internetu

    Objavljeno 15.11.2017. u Opasnosti

    Nasilje koje se vrši putem interneta, naziva se Cyberbullying, to je uopšteni pojam koji uključuje komunikaciju uz korišćenje modernih tehnologija, sa namerom da se pojedincu ili grupi ljudi nanese povreda. Cyberbullying je vršnjačko nasilje u kome su žrtva i počinitelj maloletna lica.

    Razlikuju se dva tipa vršnjačkog nasilja, prvi tip odnosi se na direktno nasilje koje se vrši maloletno lice i drugi put podrazumeva maltretiranje preko trećeg lica.

    Cyberbullying može biti ispoljen na više načina, to su:

    • Uznemirujuće poruke poslate SMS-om, e-mailom ili na chat-u;
    • Promena lozinke ili nečijih ličnih podataka na nalozima;
    • Objavljivanje neistina ili tračeva o žrtvi;
    • Slanje neprikladnih i uznemirujućih fotografija ili pornografskog sadržaja;
    • Postavljanje anketa ili upitnika o žrtvama nasilja;
    • Kreiranje lažnih naloga uz krađu ličnih podataka žrtve.

    Maltretiranje preko posrednika maloletnici vrše preko osobe koja najčešće toga nije ni svesna. Najčešći primer jeste da počinioci dođu do lozinke nekog od naloga žrtve i preuzimajući nalog vređaju druge, postavljaju različite oglase ili dele neprimeren sadržaj predstavljajući se kao osoba čiji nalog su preuzeli.

    Deca ne razmišljaju o težini toga šta su uradili jer je ekran taj koji stvara barijeru i ne mogu fizički da vide reakciju druge osobe i to koliko nekog povrede. Vode se logikom da za stvari koje urade na internetu ne snose odgovornost kolika je u stvarnom životu.

    Grupe mržnje (Hejterske grupe) u kojima se ogovara i vređa žrtva su najčešći primer vršnjačkog nasilja u školama. Razmenjuju se poruke, fotogarfije, crteži, video snimci na račun žrtve. Sadržaj se brzo širi i deli, sve u cilju da se određena osoba osramoti pred što većim brojem dece.

    Istraživanja pokazuju da je veliki broj dece više od jednog puta bio izložen Cyberbullying-u. Deca koja su pretrpela bilo koji vid nasilja pokazuju da su pod većim stresom i oni sami lakše postaju nasilnici. Devojčice su više izložene nasilju, ali isto tako su i češći počinitelji od dečaka.

    Posledice nasilja su često ozbiljne i dugoročne, zato ih nikako ne smemo zanemariti. To se posebno odražava zbog toga što se sve vrši pismenim putem i na taj način žrtva svaki put kada ponovo pročita sadržaj bude uznemirena. Živa reč ima manju težinu jer je deca brže zaborave.

  • TRAFIKING (trgovina ljudima)

    Objavljeno 15.11.2017. u Opasnosti

    Trgovina ljudima predstavlja krivično delo koje podrazumeva prodaju i kupovinu tj.držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije uz upotrebu sile, pretnje, prevare, zloupotrebom ovlašćenja ili teškog položaja kao i radnje koje mogu biti deo tog procesa (prevoz, skrivanje, čuvanje). Kada su deca u pitanju, ovo krivično delo postoji i kada nema elemenata pretnje, sile, zloupotrebe položaja i sl. Pristanak žrtve na ekploataciju ne menja činjenicu da se radi o krivičnom delu.
    Cilj je ostvarivanje zarade ili druge koristi kroz eksploataciju, koja može imati različite oblike:

    -prinudni rad

    -seksualna eksploatacija

    -prinudno prosjačenje

    -ilegalno usvajanje

    -prinudni brakovi

    -trgovina organima

    -prinuda na vršenje krivičnih dela

    -prinudna vojna služba

    -prinudna prostitucija

    Žrtvu često u lanac trgovine uvlači osoba koju ona poznaje i u koju ima poverenje (drugarica, rođak, kum, komsija, tetka, dečko, muž…)

    Trgovac ljudima zloupotrebljava poverenje žrtve i njenu želju za boljim životom. To može biti posrednik, poslodavac, korumpirani službenik, prevoznik. Često trgovac ljudima simulira ljubavnu vezu i po nekoliko meseci pa joj tek onda predloži da odu npr. u inostranstvo da rade, žive, nađu bolji posao i veću zaradu.

    Najčešći načini vrbovanja:

    • Lažne poslovne i druge ponude;
    • Lažno zabavljanje;
    • Obmanjujuci oglasi za posao preko interneta, društvenih mreža, novina;
    • Prodaja od strane porodice;
    • Otmica.

    Trgovci ljudima žrtvi oduzimaju dokumenta i na taj način ih drže pod kontrolom.


    Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima

    Za prijavu sumnje na trgovinu ljudima: telefon:+381 (0)63 610 590
    ili sluzbazak@centarzztlj.rs

    Organizacija za pomoć žrtvama trgovine ljudima

    ASTRA – Nevladina organizacija posvećena iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima i ekspploatacije, naročito ženama i decom, kao i efikasnom potragom za nestalom decom.
    ASTRA SOS telefon 011/785 0000 ili 0800 101 201, koji je dostupan 24/7.

    Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja

    ATINA – dežurni telefon:+ 381 61 6384071
    e- mail: office@atina.org.rs

    Prijavljivanje krivičnog dela trgovine ljudima:
    Dežurnoj službi policije 24  - 192
    Upravi kriminalističke policije: + 381 11 247 10 19; +381 64 724 10 19
    ukp@mup.gov.rs
    Lično, u lokalnim organizacionim jedinicama MUP-a, policijskim upravama, policijskim stanicama.

    .