Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Čestitke mladim matematičarkama na olimpijskim medaljama

    Objavljeno 12.04.2019. u Vesti

    Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, čestitala je matematičkoj ekipi Srbije na osvojenim medaljama i ekipnom uspehu na Evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke koja je održana u Kijevu, u Ukrajini.

    „Naše mlade matematičarke još jednom su pokazale ne samo da Srbija ima sjajne talente, već i da je neophodno prevazići predrasude o rodnoj predodređenosti u ovoj oblasti“, poručila je Matić.

    Jelena Ivančić, učenica trećeg razreda Matematičke gimnazije, osvojila je svoju treću zlatnu medalju i apsolutna je pobednica Olimpijade, kao jedina od 196 takmičarki ostvarila maksimalnih 42 poena. Srebrnu medalju osvojila je Tamara Ponjavić, a bronzane Milica Vugdelić i Maja Cvetković. U ekipnom plasmanu, osvojeno je četvrto mesto u zvaničnoj evropskoj konkurencij, saopštila je Društvo matematičara Srbije.




  • Programi za digitalnu pismenost i bezbednost najmlađih

    Objavljeno 10.04.2019. u Vesti

    Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, najavila je da će Ministarstvo sprovesti četvrti po redu IT karavan, školsku kampanju za pametnu i bezbednu upotrebu novih tehnologija, od 16. aprila do 22. maja.

    Ona je navela da je ove godine uključeno 25 škola, odnosno oko 2000 đaka, iz Niša, Novog Pazara, Čačka, Zrenjanina i Beograda, a koncept programa predstavlja takmičenje za osnovce iz poznavanje digitalnih tehnologija i digitalne bezbednosti.

    Na konferenciji za novinare u Pres centru UNS-a, ona je ukazala na značaj podsticanja dece i mladih da koriste digitalne tehnologije za učenje i kreativno izražavanje, ali i neophodnost prevencije i edukacije za jačanje njihove onlajn zaštite.

    „Istraživanja pokazuju da gotovo svi mladi imaju naloge na društvenim mrežama, a da čak polovina njih ima više od 500 onlajn „prijatelja“. To pokazuje koliko je njima važno da budu prisutni i popularni na mreži, i mi želimo da im pokažemo da je to moguće i sa afirmativnim, pozitivnim i bezbednim ponašanjem na internetu“, objasnila je državna sekretarka slogan ovogodišnjeg IT karavana „Faca interneta“.

    Ona je podsetila i da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija realizuje kapitalni projekat „Povezane škole“ u okviru kojeg će biti obezbeđena lokalna računarska mreža za svih 1700 školskih objekata u Srbiji, koja će omogućiti modernizaciju procesa nastave, i da je završetak prve faze za 500 škola predviđen do septembra ove godine.

    Ovom prilikom predstavljena je i medijska kampanja za bezbednost dece na internetu „Tvoj internet broj  - 19833“ koja promoviše zaštitu dece onlajn i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, a pratiće i IT karavan 04.

    O potrebi za podizanjem digitalne pismenosti i digitalne bezbednosti govorili su i Brankica Sebastijanović, glumica i voditeljka školske kampanje IT karavan 2018. i 2019. godine, Nevena Mladenović Blagojević, urednica Školskog programa RTS-a, Milan Inić Jaserštajn, internet influenser i Irina Arsenijević, muzička umetnica i influenserka, oboje učesnici medijske kampanje za bezbednost dece na internetu, kao i đaci, akteri promotivnih spotova Una Cvejić i Mateja Đorđević.

    Marta Avramović, studentkinja softverskog inženjerstva na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koja će biti specijalna gošća na Međunarodnom danu devojaka u IKT-u, najavila je tu manifestaciju koja će biti održana 25. aprila u organizaciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.



  • WhatsApp od sada pruža veću kontrolu

    Objavljeno 09.04.2019. u Društvene mreže, Vesti

    WhatsApp je objavio da uvodi izmene u svoju aplikaciju za razmenu poruka, kako bi korisnicima dao veću kontrolu nad načinom na koji se povezuju sa grupama, čime se rešava jedna od najizraženijih pitanja privatnosti na platformi.

    Ukratko rečeno, korisnici će sada imati opciju da kontrolišu ko ih može dodati u grupe i moći će da biraju između podešavanja „Niko“, „Moji kontakti“ (osobe čiji su telefonski brojevi sačuvani u imeniku telefona) i „Svi“ – pod uslovom da nemaju rezervacije za osobe koje nasumično dodaju druge u različite grupe.

    Da bi dodao nekog u grupu ko ima ograničen pristup, od korisnika će se tražiti da pošalje privatnu poruku sa pozivnim linkom osobi koju želi da pridruži grupi. Taj pojedinac tada može da odluči da li želi da se pridruži grupi putem pozivnog linka, koji će biti aktivan 72 sata. Ova funkcija će se pojaviti širom sveta u narednim nedeljama, nakon što korisnici ažuriraju najnoviju verziju WhatsApp aplikacije.

    Uvođenje ove nove opcije nastalo zbog toga što je veliki broj korisnika izrazilo frustraciju zbog nepoželjnih poruka koje su uzrok toga što ih je neko dodao u grupe bez njihovog pristanka.

    Ova tema vezana za veću kontrolu privatnosti i dodavanja korisnika u grupe za koje nisu dali saglasnost, dobila je na značaju u poslednjih nekoliko meseci. Naime, mnoge nacije i političke organizacije su krenule na izbore i primenjivale praksu propagiranja i reklamiranja kroz grupe u koje su nasumično dodavali što više ljudi na platformama za dopisivanje. Na okruglom stolu u Nju Delhiju u februaru ove godine, predstavnici kompanije rekli su da se bave ovim problemom i istražuju načine za njegovo rešavanje.

    Poslednjih meseci, kompanija je uvela mnoge promene, uključujući i nametanje ograničenja broja poruka koje korisnik može da prosledi aplikaciji, kao i poboljšavanje alata za otkrivanje neželjenih poruka sa ciljem uklanjanja lažnih korisnika.


    Izvor: venturebeat.com



  • Facebook uvodi novu opciju

    Objavljeno 09.04.2019. u Društvene mreže, Vesti

    Facebook će uskoro svojim korisnicima otkrivati zašto im se određeni sadržaj pojavlјuje na početnoj strani, tj. News Feed-u.

    Inače, Facebook, Twitter i YouTube dugo su se nosili s kritikama javnosti upravo zbog toga što su koristili algoritme za predlaganje sadržaja, ali bez objašnjenja na koji način oni funkcionišu. Opcija "Why am I seeing this post?" će korisnicima otkrivati koja njihova aktivnost podstakla algoritam da im prikaže baš taj sadržaj koji im se u tom trenutku prikaže, piše BBC. Nova opcija trebala bi biti dostupna od 2. maja, kažu iz Facebooka.

    Opcija "Why am I seeing this post?" (odnosno "Zašto vidim ovaj post?") korisnici će moći da je pronađu u padajućem meniju koji se pojavlјuje s gornje desne strane svake objave na News Feedu. i na taj način će dobiti odgovor zašto je tu objavu sistem Facebook algoritama izabrao da prikaže. Sličnu opciju Facebook nudi za svoje sponzorisane oglase od 2014. godine, a najavili su da će unaprediti i nju.

    "Ta ažuriranja deo su naših stalnih napora da lјudima pružimo više konteksta i kontrole na Facebooku", navodi se u postu na blogu kompanije.

    Izvor: www.nezavisne.com

    Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu sugeriše da pametno birate sadržaje koje će vam se plasirati putem društvenim mrežama i da budete oprezni kada delite informacije o sebi.

  • Roditelјi, da li ste čuli za izraz „šerenting“?

    Objavljeno 08.04.2019. u Edukacija, Saveti, Vesti

    Da li znate šta je „šerenting“ (eng. sharenting)? To je pojam koji je nastao spajanjem dve reči iz engleskog jezika – „share“ što znači deliti i „parent“ što znači roditelј, a odnosi se na roditelјe koji objavlјuju previše slika i video snimaka svoje dece na društvenim medijima.

    To je #TMI (eng. to much information - previše informacija) verzija roditelјstva.

    Neki roditelјi žele da sa svojim online prijatelјima podele koliko su zapravo ponosni na svoju decu i da se pohvale koliko su ona pametna i talentovana. To rade iz dobre namere ali to nije uvek dobra odluka. Roditelјi na taj način stvaraju reputaciju svoje dece na internetu od najranijih perioda života, ali većina dece ne želi da drugi lјudi vide njihove slike i snimke koje su njihovi roditelјi objavili. 

    U mnogim kontekstima roditelјi nisu smatrali te stvari nekim velikim problemom, ali kod tinejdžera to može da utiče na njihovu vlastitu „sliku o sebi" ili da potencijalno dovede do sajber siledžijstva. Druga potencijalna opasnost od "šerentinga" je "digitalna otmica", kada nepoznate osobe preuzmu javno dostupne slike dece i koriste ih u kriminalne ili seksualne svrhe.

    Tema šerentinga je postala prilično ozbilјna. U slučaju kada roditelјi objavlјuju previše informacija o svojoj dece na internetu javlјaju se naka od sledećih pitanja:

    Pitanje sigurnosti: Ako je identitet dece otkriven putem interneta, time se dete izlaže riziku da mu identitet bude ukraden i bezbednost ugrožena. Roditelјi su mišlјenja da se to njihovom detetu neće desiti. Realnost je zapravo drugačija i zloupotrebe se sve češće dešavaju.

    Pravna pitanja: U budućnosti roditelјi se mogu suočavati sa svim vrstama pravnih pitanja ukoliko ne dobiju pristanak svoje dece za objavlјivanje sadržaja na kojima se ona nalaze. Devojka koja je napunila 18 godina tužila je svoje roditelјe jer su objavili sliku dok je ona još bila beba, a ona nije pristala da slika bude postavlјena i time bila izložena zloupotrebi na internetu.

    Digitalni narcizam: Objavlјivanjem previše sadržaja koji se tiču uspeha deteta ili nečeg drugog što je dete postiglo, roditelјi stiču utisak da ne rade ništa loše. Zapravo to nije dobro za decu a ni za roditelјe. Samopouzdanje roditelјa ne bi trebalo da se gradi na osnovu postignuća deteta.

    Kako da roditelјi naprave balans između toga šta je u redu da objave na svojim profilima, a šta je ono što bi ipak trebalo da zadrže za sebe? Sa pojavom blogera i infuensera, mnogo roditelјa zarađuje novac time što objavlјuju sadržaje na raznim medijskim platformama čiji su glavni akteri njihova deca. „Daduniversity“ je mišlјenja da negativni efekti nadmašuju pozitivne kada se radi o postavlјanju sadržaja iz privatnog života deteta. Roditelјi bi trebalo da zastanu, razmisle i postave sebi sledeća pitanja pre nego što sledeći put objave nešto o svom detetu na društvenim mrežama.

    Kakvu sliku stvaram o svom detetu na internetu? Kako druge osobe vide moje dete? Da li će se možda stideti zbog ovoga u budućnosti? I ono najvažnije, da li taj podatak može predstavlјati informaciju za pedofile koji to mogu iskoristiti da stupe u kontakt sa detetom?

    Mame i tate bi trebalo da obratite pažnju da li žele da budu deo digitalne arhive svoje dece. Mnogi roditelјi smatraju da su, kao odrasle osobe, odgovorne za blagostanje vlastitog deteta i da im ne treba dozvola dece dok god smatraju da im fotografije ne čine nikakvo zlo. Međutim, oni moraju ozbilјnije da shvate zabrinutost svoje dece za privatnost. Jednostavan razgovor sa decom o tome kakve slike vole i da li se slažu da se one objave, pomoći će da se izgradi bolјi odnos na relaciji roditelј-dete. Postovi su digitalne tetovaže. Oni su trajni i gubite kontrolu kada ih objavite. Roditelјi moraju biti svesni kako bi taj sadržaj mogao uticati na život deteta na bilo koji način u budućnosti.

    Izvor: www.daduniversity.com

  • Obratite pažnju kada ostavlјate podatke na uređajima koje više ne koristite – obično brisanje nije dovolјno

    Objavljeno 03.04.2019. u Vesti

    Eksperiment koji je nedavno sproveden u SAD-u, pokazao je da značajan broj lјudi ignoriše sopstvenu bezbednost i privatnost tako što ne briše osetlјive podatke sa uređaja koje su prodali ili ostavili nekom drugom.

    Oko šest meseci, Josh Frantz, viši savetnik za bezbednost u kompaniji Rapid7, sakuplјao je korišćene desktop računare, hard diskove, mobilne telefone i slične uređaje iz zalagaonice u blizini svoje kuće u SAD-u. Ukupno je prikupio 41 desktop i laptop računara, 27 memorijskih kartica, USB memorija i sličnih uređaja za skladištenje, 11 hard diskova i šest pametnih telefona.

    Kad ih je pregledao, koristeći programski alat  Pithon, pronašao je  mnoštvo privatnih podataka od svojih bivših vlasnika, uklјučujući brojne informacije koje bi se mogle koristiti za krađu identiteta, kao i više od 200.000 slika, preko 3.400 dokumenata i skoro 150,000 e-poruka. Samo su dva uređaja ispravno izbrisana, a samo tri su šifrovana.

    Slična istraživanja, sprovedena na univerzitetu Hertfodshire, otkrila su da više od dve trećine upotreblјivih USB memorija u SAD-u i Velikoj Britaniji sadrži podatke o njihovim bivšim vlasnicima. Od 100 USB memorija kuplјenih u SAD-u, 64 su mogle da vrate podatke koje su sadržali.

    Obično brisanje nije dovolјno

    Važno je zapamtiti da izbrisana datoteka nije uvek potpuno uklonjena. Na desktop i prenosnim računarima, operativni sistem za brisanje označava ovaj prostor samo kao dostupan za ponovni unos podataka. Time se štedi vreme i resursi jer za stvarno brisanje treba više vremena nego što mislite. Ukoliko želite u potpunosti da obrišete 50GB i oslobodite prostor, biće vam potrebno do sat vremena.

    Postoji mnogo alata pomoću kojih možete obrisati podatke sa hard disk  (na primer, BitRaser, BitBleach i Darik's Boot and Nuke) i koji većinu komercijalno dostupnih alata za povrat podataka čini beskorisnim. Ako radite sa izuzetno osetlјivim podacima, nemojte da rizikujete. Uništite medije fizički.

    Ako ste zabrinuti da će vaši podaci završiti u pogrešnim rukama, uništite podatke sa uređaja koji više ne koristite. Ako želite da pomognete i donirate tehnologiju da bi drugi mogli da je koriste, pobrinite se da uklonite sve poverlјive informacije.

    Izvor: gizmodo.com

  • Najavlјeno je da će Facebook biti zakonom regulisan

    Objavljeno 01.04.2019. u Društvene mreže, Vesti

    Osnivač i direktor Facebook-a, Mark Zakerberg smatra da su neophodne nove zakonske regulative koje bi omogućile bolјe i kvalitetnije funkcionisanje društvene mreže.

    Potrebno je uvesti nove regulative na internetu kako bi se onemogućilo širenje govora mržnje, unapredila i zaštitila privatnost i lični podaci, ali i sprečio uticaj i mešanje u političke izbore, izjavio je Mark.

    U autorskom tekstu za američki dnevnik „Vašington post“, Zakerberg navodi da je potrebna aktivnija uloga država i regulatornih agencija.

    „Tehnologija je veliki deo naših života i kompanije poput Facebook-a imaju odgovornost. Svakodnevno donosimo odluke o tome koji je govor štetan, šta sadrži politički marketing i kako sprečiti sofisticirane hakerske napade“, ističe osnivač.

    Prema njegovim rečima, to je neophodno radi čuvanja bezbednosti zajednice korisnika.  Ažuriranjem pravila na internetu može se sačuvati ono što je najbolјe – slobodu izražavanja i stvaranje novih ideja – istovremeno štiteći društvo od štete šireg obima. Regulative su neophodne u četiri oblasti: štetan sadržaj, integritet izbora, privatnost i prenosivost podataka.

    Facebook ima odgovornost da pomogne u rešavanju ovih pitanja. Ova kompanija je izgradila napredne sisteme za pronalaženje štetnog sadržaja, zaustavlјanje ometanja izbora i povećanje transparentnosti oglasa. Mark navodi kako zajednica ne bi trebalo da se oslanja na pojedinačne kompanije koje se same bave ovim pitanjima. Potrebna je šira debata o tome šta želimo kao društvo i kako regulacija može pomoći. Ova četiri područja su važna, ali postoji još oblasti o kojima treba raspravlјati.

    Izvor: www.washingtonpost.com

  • Nastavnici u borbi za bezbednost dece na internetu

    Objavljeno 29.03.2019. u Vesti

    Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da je digitalno vršnjačko nasilje najzastupljeniji vid onlajn ugrožavanja bezbednosti dece na internetu, zbog čega je neophodno uključivanje nastavnika u proces edukacije o zaštiti dece na internetu i prevencije digitalnog nasilja.

    Na regionalnoj konferenciji „Diskonektuj nasilje“ koja je održana u Muzeju nauke i tehnike, u organizaciji udruženja iSerbia, uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, državna sekretarka je istakla da je to Ministarstvo podržalo održavanje regionalnih konferencija na temu digitalne pismenosti i digitalne bezbednosti, sa ciljem razmene iskustava i znanja u ovoj oblasti.

    „Srbija je za sada jedina zemlja u regionu koja institucionalno rešava ove probleme putem Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu. Iskustvo nam je pokazalo da su najčešći oblici onlajn ugrožavanja dece, pored vršnjačkog nasilja, ucene i pretnje, zloupotrebe fotografija, kao i da su u porastu slučajevi stvaranja zavisnosti od video igara i opasnosti od takozvanih igara izazova“, navela je Matić.

    Ona je istakla da u borbi za jačanje bezbednosti dece na internetu prosvetni radnici imaju značajnu ulogu, pre svega u podizanju digitalne pismenosti učenika, podsetivši da je veliki broj nastavnika veoma aktivan na ovom planu, između ostalog i učešćem u redovnom godišnjem konkursu „Digitalni čas“, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

    „Ministarstvo je izdvojilo sredstva za obuke nastavnika u oblasti bezbednosti dece na internetu, kao i za socijalne i zdravstvene radnike, imajući u vidu da negativne posledice ugrožavanja dece na internetu, kako psihološke, tako i sociološke, mogu biti veoma teške i dugotrajne“, upozorila je Matić.

    Državna sekretarka je dodala i da je za proces podizanja svesti o rizičnim situacijama prilikom korišćenja novih tehnologija, važno i uključivanje vršnjačkih edukatora, najavivši da će ovaj vid edukacije biti primenjen i u predavanjima koje predstavnici Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu redovno drže u školama širom Srbije.

  • „Dream Market“ – najveća prodavnica na Dark web-u će biti ugašena

    Objavljeno 28.03.2019. u Vesti

    Dark Web” je termin koji se odnosi na specifičnu kolekciju web-sajtova koja postoji na enkriptovanoj mreži i ne može se pronaći korišćenjem tradicionalnih internet pretraživača. Skoro svi sajtovi na tzv. “Dark web-u” kriju svoj identitet koristeći alat za kodiranje – Tor browser. Jednom kada uđete u Dark web, moći ćete da pristupite sajtovima koji prodaju drogu, oružje i – iskreno – još mnogo gorim stvarima.

    Dream Market, trenutno najveća prodavnica na dark web-u najavila je gašenje 30. aprila 2019. godine. Istog dana kada su Europol, FBI i DEA objavili desetine hapšenja povezana sa prodajom droge na dark web-u, saopštena je i ova informacija. Ovo je izazvalo pobunu korisnika Dream Market-a, jer smatraju da su se pripadnici zakona već infiltrirali na sajt i da su prikupili podatke o njima.

    Korisnici sajta Dream Market se plaše da se ne ponovi događaj iz 2017. godine kada je holandska policija preuzela Hansa Market i vodila taj sajt mesecima, tokom kojih je prikuplјala dokaze protiv korisnika portala. Predstavnici zakona su kasnije koristili te dokaze za hapšenje, ali su upotreblјavali i korisničke podatke kako bi pokušali da preko njih pristupe i nekim drugim prodavnicama na dark web-u. Na naslovnoj stranici Dream Market-a kao i na stranici za registraciju nalaze se informacije da se sve „prebacuje“ na novi URL, što može predstavlјati samo trik da se prikupe podaci o korisnicima.

    Dream Maket-a u poslednje vreme je imao tehničkih problema u radu. Nedavno je obelodanjeno u medijima da je haker uspeo da pristupi podacima sa sajta i stavio te podatke na prodaju. Takođe, sajt je često bio izložen DDoS napadima.

    Dream Market je poslednji od četiri velike prodavnice (pored AphaBay, Hansa Market i RAMP prodavnica), koje su dominirale na dark web-u sredinom decenije. Evropske vlasti su ugasile AlphaBay u junu 2017. godine, a nakon mesec dana i Hansa Market, dok je ruska policija zatvorila RAMP u septembru iste godine. Silk Road je dominirao pre njih (u periodu od 2011. do 2013. godine, kada je zatvoren od strane američkih vlasti). Ovo će biti jedna od retkih prodavnica na dark web-u koja će prekinuti svoje aktivnosti bez uplitanja predstavnika zakona.

    Izvor: www.zdnet.com

  • VELIKE PROMENE ZA KORISNIKE INTERNETA: EP izglasao novu Direktivu o autorskim pravima

    Objavljeno 27.03.2019. u Vesti

    Evropski parlament je izglasao novu Direktivu o autorskim pravima, čiji je cilj da donese korist građanima, svim kreativnim sektorima, štampi, istraživačima, edukatorima i institucijama kulturnog nasleđa, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

    Potpredsednik za Jedinstveno digitalno tržište Andrus Ansip i komesar za digitalnu ekonomiju i društvo Mariya Gabriel podržali su usvajanje Direktive o autorskim pravima na digitalnom jedinstvenom tržištu od strane Evropskog parlamenta, zajedničkom izjavom:

    „Ova Direktiva štiti kreativnost u digitalnom dobu i osigurava da građani EU imaju koristi od šireg pristupa sadržaju i nove garancije zaštite slobode izražavanja na internetu. Nova pravila će ojačati kreativne industrije koje predstavljaju 11,65 miliona radnih mesta, 6,8% BDP-a i godišnje vrede 915,000 miliona evra.

    Glasanje za Direktivu osigurava pravu ravnotežu između interesa svih učesnika - korisnika, kreatora, autora, novinara - i postavlja proporcionalne obaveze online platformama.

    Direktiva o autorskim pravima štiti slobodu izražavanja koja je ključna vrednost Evropske unije. Ona postavlja jake garancije za korisnike, jasno stavljajući do znanja da je svuda u Evropi upotreba postojećih radova u svrhu citiranja, kritika, pregleda, karikature i parodije izričito dozvoljena. To znači da se „memes“ i slične parodijske kreacije mogu slobodno koristiti. Interesi korisnika su takođe očuvani kroz efikasne mehanizme za brzo osporavanje bilo kojeg neopravdanog uklanjanja njihovog sadržaja od strane platformi.

    Istovremeno, Direktiva će poboljšati položaj kreatora u njihovim pregovorima sa velikim platformama koje uglavnom imaju koristi od njihovog sadržaja. Piscima, novinarima, pevačima, muzičarima i glumcima biće lakše da pregovaraju sa svojim izdavačima ili producentima. Nova pravila će takođe omogućiti istraživačkim organizacijama, univerzitetima, školama, bibliotekama i muzejima da koriste više sadržaja na internetu. Direktiva uzima u obzir nove tehnologije kako bi se osiguralo da istraživači mogu da iskoriste tekst i podatke u punom potencijalu.“

    Anketa

    Ankete Komisije su 2016. godine pokazale da 57% korisnika interneta pristupa društvenim mrežama, informatorima ili pretraživačima. 47% ovih korisnika čitaju samo izvode koje su sakupili i prikazuju ovi sajtovi. Isti trend je primećen i u muzičkoj i filmskoj industriji: 49% korisnika interneta u EU pristupa muzici ili audiovizuelnom sadržaju na internetu, 40% korisnika u dobu od 15 do 24 godine gledalo je TV na internetu najmanje jednom nedeljno. Ovaj trend je od tada rastao.

    Sledeći koraci

    Tekst koji je usvojio Evropski parlament, treba formalno da odobri Veće Evropske unije u narednim nedeljama. Kada budu objavljen u Službenom listu EU, države članice će imati 24 meseca da prenesu nova pravila u svoje nacionalno zakonodavstvo.

    Pozadina

    Reforma EU o autorskim pravima modernizuje pravila o autorskim pravima EU koja datiraju iz 2001. godine, kada nije bilo društvenih medija, nije bilo video na zahtev, muzeja koji digitalizuju svoje umetničke kolekcije i nastavnika koji pružaju online kurseve. Današnji sporazum je deo šire inicijative za prilagođavanje pravila o autorskim pravima EU digitalnom dobu. U decembru 2018. godine zakonodavci EU složili su se o novim pravilima kako bi olakšali evropskim emiterima da pojedine programe učine dostupnim na njihovoj televiziji uživo ili online.  A od 1. aprila 2018. godine, Evropljani koji kupuju ili se pretplate na filmove, sportske emisije, muziku, e-knjige i igre u svojoj matičnoj državi članici mogu da pristupe ovom sadržaju kada putuju ili privremeno borave u drugoj zemlji EU.

    Izvor: http://europa.eu