Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Počela izgradnja mreže u 33 škole u Srbiji

    Objavljeno 01.02.2019. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi, Infrastruktura

    Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da je to ministarstvo, u saradnji sa Akademskom mrežom Srbije započelo realizaciju pilot projekta ''Izgradnja bežičnih lokalnih računarskih mreža u školama'', kojim su obuhvaćene 33 osnovne i srednje škole na teritoriji Republike Srbije.

    Povodom završetka radova u prvoj planiranoj školi, Osnovnoj školi „Borislav Pekić“ u Beogradu, koja od ove nedelje ima internet vezu u celoj zgradi preko sopstvene komunikacione infrastrukture, kao i video nadzor, državna sekretarka je ukazala na značaj izgradnje informaciono-komunikacione infrastrukture u obrazovnim ustanovama u Srbiji.  

    Stabilan i bezbedan internet u školama je preduslov unapređenja obrazovnog programa, razvoja digitalne pismenosti učenika i nastavnika, pripremanja mladih za poslove budućnosti, kao i podizanja digitalne bezbednosti“, istakla je Matić.

    Ona je podsetila da su u prethodnom periodu sve škole povezane na Akademsku mrežu Srbije, ističući da izgradnja mreže koja je počela u januaru ove godine, trajno i besplatno školama omogućava e-obrazovanje ne samo u informatičkim kabinetima, već u svim učionicama i time primenu IKT-a i informatičkog pristupa u svim nastavnim predmetima.

    Vrednost projekta ''Izgradnja bežičnih lokalnih računarskih mreža u školama'' iznosi 180 miliona dinara i planirano je bude završen tokom tekuće školske godine, odnosno do kraja maja 2019. Realizacija lokalnih računarskih mreža i sistema video nadzora predviđena je u školama u Beogradu, Ubu, Kikindi, Negotinu, Kraljevu, Kragujevcu, Valjevu, Novoj Varoši, Vršcu, Vlasotincu, Lešnici, Topoli, Boru, Zaječaru, Svilajncu i Kruševici.

    Ovaj pilot projekat predstavlja uvod u realizaciju kapitalnog projekta ,,Razvoj IKT infrastrukture u ustanovama obrazovanja, nauke i kulture – „Povezane škole'', Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

  • Kako prepoznati lažne vesti na internetu

    Objavljeno 01.02.2019. u Digitalna bezbednost

    Iako deca odrastaju uz internet, istraživanja pokazuju da nisu mnogo veštiji od odraslih u prepoznavanju lažnih sadržaja i objava.

    Da li deca umeju da provere autentičnost objavljene slike na društvenoj mreži?

    Da li proveravaju  informacije pre nego što ih podele na svojim nalozima ili upotrebe za školu?

    Istraživanja pokazuju da su većinom odgovori na ovakva i slična pitanja negativni. Proteklu godinu obeležilo je širenje satiričnih i izmišljenih tekstova koji izgledaju kao redovne i stvarne vesti. Medijska pismenost najbolji je način kako možemo da se izborimo i ne padamo pod uticaj širenja dezinformacija.

    Kako deci ukazati na mladima na oprez pri praćenju sadržaja? Koje alate preporučiti za proveru autentičnosti sadržaja i istinitosti informacija? Kako da deca prepoznaju lažne vesti pre nego što ih objave na svojima profilima?

    Lažne vesti vrlo često dolaze sa neobičnih URL adresa uz akcenat velikim slovima i reči u naslovu „skandalozno“, „šokantno“ ili „neverovatno“. Besplatni alati za proveru tačnosti informacija podrazumevaju proveru vlasnika sajta, da li se informacije nalaze na listi dokazano lažnih vesti i da li slika zaista prikazuje ono što piše da prikazuje.

    Postupak provere tačnosti informacija nekada može biti dosta dugotrajan proces, ali je svakako preporučljiv. Važno je deci naglasiti da ne mora svaka informacija da se proverava detaljno već samo ona koju planiraju da komentarišu, negoduju, podržavaju ili dele na svojim nalozima.


    Izvor: media.ba


  • Top 7 znakova koji pokazuju da li je neki Facebook profil lažan

    Objavljeno 30.01.2019. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Lažno predstavljanje i kreiranje „fake“ profila na društvenim mrežama je opsežan problem, jer od ukupnog broja svih naloga na društvenim mrežama, 1/3 je lažnih. Saveti u nastavku su uglavnom povezani sa pronalaženje nekoliko tragova koji ukazuju na lažni nalog.

    Pokazatelji su sledeći:

    1) Deljenje nisko-kvalitetnih veb sajtova koji sadrže veliki broj reklama

    Cilj mnogih lažnih naloga je da dođete do određene veb lokacije. Na tom sajtu ima mnogo oglasa, a vlasnik sajta zarađuje od oglašivača tako što pokazuje koliko je posetilaca na njihovom sajtu gledalo reklame.

    Strategija mnogih lažnih naloga je da postavljaju likove sajtova u okviru popularnih Facebook grupa, kako bi promovisali sajt i sadržaj sajta.

    2) Različito ime u URL-u

    Mnogi lažni nalozi, ne svi, imaće drugačije ime prikazano u URL-u nego što je prikazano na ekranu. Ovo se dešava za one naloge koji su hakovani ili za naloge koji su se koristili u različite svrhe u jednom trenutke.


    Korisnici Facebook-a mogu da promene prikazani profil u podešavanjima, ali ukoliko primetite ovako nešto, znajte da se radi o nemarnim kreatorima lažnih naloga.

    3) Promena sadržaja koji se prikazuje na profilu

    Mnogo lažnih naloga će promeniti kontekst sadržaja koji se objavljuje u sklopu tog naloga. Na primer, hakovani srednjeistočni nalog koji je objavljivao pakistanske plesne spotove u nekom trenutku počinje da objavljuje politički sadržaj koji je usmeren na SAD. Ovakve promene mogu se primetiti na različite načine i u okviru različitih odeljaka Facebook-a. Evo nekoliko mesta na kojima možete primeti promene: početna strana sa novostima, lista prijatelja, spisak grupa i lajkovanih stranica itd.

    4) Nedostatak sadržaja, slika i interakcija

    Ako potrošite malo vremena za pregledanje Facebook naloga osoba koje nemate za prijatelje, primetićete da je većini naloga jedan broj objava, slika i interakcija sa drugima javno prikazan. Prilično uobičajeno za većinu profila na društvenim mrežama je raznolik sadržaj objavljen na zidu, fotografije prirode i nekoliko primerenih profilnih slika koje su javne, kao i lista prijatelja. Uočavanje naloga koji nema gotovo nikakve privatne slike, slike sa prijateljima, bez komentara na njihovim postovima, uprkos velikom broju prijatelja, može biti inicijalni indikator da se radi o lažnom profilu.

    Takođe, mnogi lažni nalozi će najverovatnije biti nedavno kreirani. Ako primetite da je samo jedna lična slika javno vidljiva i da je to bila prva javno vidljiva stvar objavljena pre nekoliko dana, taj profil možete svrstati u sumnjive profile. Mnogi lažni profili nemaju lične i privatne slike u objavama.  Većina će upotrebiti jednu ili dve koje su preuzeli negde na internetu.

    5) Obrazac u detaljima profila

    Mnogi kreatori lažnih profila su lenji. Većina ide za kvantitetom preko kvaliteta. To znači da često postoje obrasci za ono što stavljaju u uvodne informacije o vlasniku naloga. Kreatori lažnih naloga koriste uobičajena, dobro poznata imena mesta, kompanije u kojoj su navodno zaposleni ili školu koju pohađaju.

    6) Korišćenje tuđih fotografija i imena

    Lažni nalozi će ponekad koristiti slike glumaca ili nekih poznatih ličnosti, a ponekad će koristiti preuzete slike sa slučajnih lokacija na internetu, kao što su slike zaposlenih u kompaniji ili na otvorenim veb stranicama događaja. Postoji način da proverite da li je neka fotografija „ukradena“ sa nekog drugog profila ili sajta, tako što ćete preuzeti fotografiju i zatim uz pomoć google pretrage slika proveriti da li se ta fotografija pojavljuje još negde na internetu.

    7) Povezanost sa drugim lažnim nalozima

    Neki lažni nalozi su deo mreže, tj. grupe lažnih naloga. Ovakvi profili lajkuju jedni drugima postove i slike, postavljaju komentare i stikere, tako da je uvek dobra ideja da pregledate listu prijatelja i vidite ko se sve nalazi u prijateljima tog naloga.

    Nikada ne možete sa sigurnošću znati ko se nalazi iza nekog profila ukoliko tu osobu ne poznajete lično. Ukoliko pak posumnjate da se neko lažno predstavlja na društvenim mrežama, najbolje je da ga prijavite preko opcije „Report“ administratorima i na taj način skrenete pažnju da ste uočili nešto sumnjivo u vezi sa nekim nalogom i da treba proveriti da li taj nalog krši pravila korišćenja društvene mreže.

    Izvor: medium.com

  • Uticaj online pornografije na decu

    Objavljeno 25.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Dok deca istražuju internetom, veoma često se dešava da slučajno naiđu na pornografski sadržaj. Ono čemu tada postaju izloženi može biti veoma neugodno i eksplicitno. Na svu sreću, postoje koraci kojima možemo zaštiti dete od izlaganja neprimerenim sadržajima.

    Deca mogu naići na pornografiju dok su online klikom na iskačući prozor koji nam nudi navodno preuzimanje „basplatnog“ softvera na društvenim mrežama, live streaming-om ili na sajtovima koji su namenjeni za takve sadržaje. Novosti koje su planirane za 2019. godinu odnose se na pristupanje sajtovima za odrasle preko prijave koja koristi proveru koliko korisnik ima godina.

    Pre nego što pristupe sajtovima, korisnici će morati da poseduju karticu koja će biti dokaz da su stariji od 18 godina. Ovakav sistem biće primenjen na sve pornografske sajtove.

    Statistika pokazuje da 53% ispitanih dečaka veruje da je pornografija realna, dok je procenat devojčica manji i iznosi 39%. Izloženost pornografiji dece do 14 godina pokazuje da je njih 9 od 10 ispitanih bilo u kontaktu sa pornografskim sadržajem. Četvrtina dece koja se susrela sa pornografskim sadržajem čula je za to od druge dece, dok je trećina njih naišla slučajno. Većina roditelja koji koriste roditeljki nadzor smatra da su filteri jako korisne aplikacije.

    Znaci koji ukazuju na to da je dete u kontaktu sa online pornografijom

    Povećano interesovanje za seksualne aktivnosti.

    Neobjašnjivi troškovi na računu kojem dete ima pristup.

    Čim se približite računaru, zatvaraju to što trenutno gledaju.

    Na računaru se pojavljuju neprikladne reklame u vidu iskačućih prozora.

    Istorija internet pretraživača može vam dosta pomoći u otkrivanju.

    Deca pornografiju istražuju najčešće iz radoznalosti, jer su od drugara čuli nešto o tome ili kao znak pobune u želji da prekrše neka pravila.

    Kako pornografija utiče na dete?

    Neretko se dešava da njihova očekivanja o seksualnim odnosima budu iskrivljena uticajem pornografije.

    Ukoliko su u pitanju veoma mala deca, uticaj se odnosi i na njihov razvoj.

    Očekivanja od devojaka obično budu nerealna, što devojke vodi ka tome da se trude da to ispune.

    Često se razvija osećaj anksioznosti ili depresije.

    Kako bi podigli nivo svesti deteta o tome šta predstavlja neprimeren sadržaj na internetu, razgovarajte sa njima o tome kada mislite da su dovoljno odrasli da vas razumeju. U mnogim školama širom sveta seksualno obrazovanje je obavezno. Program obrazovanja u osnovnim školama prilagođen je uzrastu i odnosi se na učenje o pubertetu, prijateljstvima i samopoštovanju. U srednjim školama program se odnosi na zdrave odnose, pornografiju, sexting, uznemiravanje i pristanak.

    Izvor: https://www.internetmatters.org/

  • Vrste internet zavisnosti

    Objavljeno 23.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Termin internet zavisnost prvi put je upotrebljen 1996. godine. Danas u svetu postoji veliki broj institucija specijalizovanih za ovaj problem.

    Vrste internet zavisnosti:

    Zavisnost od igranja igrica

    Zavisnost od surfovanja internetom

    Zavisnost od sajberseksa

    Zavisnost od uspostavljanja prijateljskih i emotivnih veza

    Zavisnost od internet kockanja

    Zavisnost od kompjutera/ekranizacije

    Simptomi internet zavisnosti

    Sve što pričinjava zadovoljstvo i što nam nedostaje kada nam nije dostupno predstavlja zavisnost. Najvažniji elementi jesu zadovoljstvo i frustracija. Da bi se zavisnost potpuno ispoljila vezanost za internet mora biti štetna po privanti život ili da dovode do poremećaja u normalnom razvoju. Odvojenost od mobilnog telefona, tableta ili računara mora izazvati neugodnih simptoma.

    Najčešći simptomi su:

    Dete aktivno provodi 4-6h na internetu.

    Dete je opsednuto internet sadržajima i prepričava ih sa uzbuđenjem.

    Odbija učešće u društvenim aktivnostima kako bi više vremena provodilo na internetu.

    Usled zabrane korišćenja interneta dolazi do izliva besa, anksioznosti i frustracije.

    Ponovno korišćenje interneta bez obzira na zabranu.

    Lošiji školski uspeh/zanemarivanje školskih aktivnosti.

    Poremećaj sna, nesanica.

    Problem sa vidom i sluhom.

    Gubitak kilaže, izbegavanje obroka kako se ne bi ’’propustilo neko važno dešavanje na društvenoj mreži ili online igrici“.

    Loša higijena.

    Problem sa koncentracijom i pamćenjem.

    Šta možemo uraditi dok zavisnost ne uzme maha?

    Pre svega, budite dobar primer detetu.

    Kada dođete kući ne koristite telefon i kompjuter.

    Umesto televizora uključite radio.

    Umesto filmova kod kuće, idite u bioskop ili pozorište.

    Praktikujte da radite nešto svi zajedno.

    Uključite dete u svakodnevne aktivnosti – postavljanje stola, prostiranje veša, brisanje prašine, zajedno sređujte sobu po sobu, igrajte društvene igre, zajedno čitajte priče ili enciklopedije.

    Ukoliko u toku dana postoji potreba za korišćenjem internet sadržaja, radite to zajedno. Ne možemo reći da je internet u potpunosti štetan, tamo možemo pronaći pregrst interesantnog i poučnog sadržaja; ali je veoma bitno na koji način dete koristi internet i koliko vremena u toku dana provodi online.

    Ohrabrite druge interese i socijalne aktivnosti. Ograničite gde i kada vaše dete može koristiti internet. Od velike vaznosti je da se i roditelji pridržavaju toga. Koristite aplikacije koje ograničavaju detetovu upotrebu mobilnog telefona. Razgovarajte sa detetom o problemima i potražite pomoć ako smatrate da ste uradili sve što je u vašoj moći. Poslužite se nagradom i kaznom – za svako nekorišćenje ili neprovođenje vremena za kompjuterom nagradite dete. Za svako kršenje dogovora pronađite adekvatnu kaznu. Nemojte naglo uskraćivati internet već ga ograničavajte vremenski, postepeno a potom sve više i više.

    Važno je shvatiti da internet ne mora biti štetan ukoliko se pravilno koristi!

    Izvor: maminsajt.rs


  • Naši mladi talenti su najveće bogatstvo Srbije

    Objavljeno 19.01.2019. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, čestitala je mladim fizičarima na osvojenim medaljama na međunarodnim takmičenjima, i tom prilikom im uručila nagrade - tablete i prateću opremu, na svečanosti na Fizičkom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Društva fizičara Srbije.

    „Naši mladi talenti su najveće bogatstvo Srbije i uvek će imati podršku Ministarstva“, poručila je Matić, ističući i značajnu ulogu nastavnika  u motivisanju dece da unapređuju svoje talente i veštine.

    Ona je izrazila očekivanje da će mladi takmičari nastaviti da nižu uspehe u svetu, kao i da će im to pomoći u njihovom daljem obrazovanju i na profesionalnom putu.

    Matić je podsetila da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija prošle godine za podršku organizaciji međunarodnih takmičenja  mladih iz oblasti fizike, matematike i informatike obezbedilo ukupno pet miliona dinara, od toga za Međunarodno takmičenje iz fizike - milion i dvesta hiljada, i da će nastaviti da podržava razvoj mladih talenata.

    Na Međunarodnoj juniorskoj naučnoj olimpijadi koja je održana u Bocvani od 2. do 10. decembra, ekipa mladih fizičara Srbije u kategoriji osnovnih škola, koju su činili Aleksa Sotirov, Dušan Beguš, Luka Carević, Nevena Stojković, Nikola Spasić i Aleksa Đorđević osvojila je šest bronzanih medalja.

  • Početak projekta „Jačanje e-trgovine u Republici Srbiji“

    Objavljeno 18.01.2019. u E-Trgovina

    Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je na uvodnom sastanku povodom početka projekta „Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji“, u Palati Srbija, da elektronska trgovina može značajano doprineti razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji i bitno uticati na ukupan rast ekonomije.

    Elektronska trgovina u Srbiji iako beleži rast poslednjih godina, još uvek nije dovoljno razvijena“, rekla je, navodeći da je broj stalnih korisnika elektronske trgovine porastao sa 18% od ukupnog broja korisnika interneta u 2011. na 30,9% u 2018.

    „Ipak, činjenica da 45,4% korisnika interneta nikada nije kupovalo i poručivalo robu ili usluge onlajn, ukazuje na to da je potrebno uložiti napor u razvoj ove oblasti, pre svega na planu unapređenja legislative i jačanje poverenja potrošača u ovaj vid trgovine“, dodala je.

    Ona je saopštila da je sa ciljem podsticanja bržeg razvoja e-trgovine, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija formiralo međuresornu Radnu grupu sa zadatkom da identifikuje prepreke u razvoju elektronske trgovine i pripremi Akcioni plan za unapređenje elektronske trgovine u Republici Srbiji za period od 2019. do 2020.

    „Ekspertska podrška Radnoj grupi kroz projekat „Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji“, u okviru projektne saradnje podrazumeva prepoznavanje i otklanjanje barijera koje otežavaju i usporavaju razvoj elektronske trgovine na domaćem tržištu, sa ciljem dostizanja konkurentne prednosti domaćeg tržišta u regionu, ali i daljeg razvoja u skladu sa trendovima i izazovima koji karakterišu najveća svetska onlajn tržišta, poput kineskog i tržišta SAD“, dodala je Matić.

    Ona je podsetila da su predviđanja da će se do 2030. godine više od 85% preduzeća globalno baviti e-trgovinom, i da je neophodno da Srbija razvija ovu oblast kako bi iskoristila sve tehnološke potencijale za ekonomski progres.


  • Rizici korišćenja besplatnog Wi-Fi interneta

    Objavljeno 17.01.2019. u Digitalna bezbednost, Infrastruktura

    Razvojem novih tehnologija, na javim mestima nam je svima postao dostupan besplatan Wi-Fi. Iako nam je to često veoma korisno, moramo biti svesni i brojnih rizika ovakve konekcije.

    Saveti za bezbedno korišćenje besplatnog Wi-Fi -a:

    1.Isključite Wi-Fi kada ga ne koristite

    Ukoliko isključimo bežične mreže prvenstveno štedimo bateriju telefona, onemogućavamo konekciju na lažnu mrežu i sprečavamo nepoželjne reklame.

    2.Koristite VPN

    Virtuelna  privatna mreža (VPN) daje nam privatnost dok smo online, stranice koje posećujemo mogu videti samo virtuelnu mrežu, a ne onu koju zaista koristimo. Postoje VPN-ovi koji su besplatni, dok postoje i oni koji se naplaćuju po pristupačnim cenama.

    3.Ne dopuštajte uređaju da zapamti besplatnu mrežu

    Većina telefona automatski pamti hotspot lokacije na kojoj ste se konektovali. Lažne mreže prave obično mrežu sa istim imenom i na taj način vrlo lako možete pokušati da se prijavite na njih. Rizici prijavljivanja na lažne mreže su prikupljanje vaših ličnih podataka, pristup vašem bankovnom računu i svih podataka vašeg uređaja.

    4.Obratite pažnju na ime mreže

    Hakeri uvek koriste slično ime originalne mreže, razlika je obično u tome što originalna mreža traži neku vrstu lozinke dok su lažne potpuno besplatne. Za svaki slučaj uvek pitajte nekog od zaposlenih za originalno ime i lozinku mreže.

    5.Antivirus

    Uvek imajte ažuriran antivirus. Antivirusa će vas upozoriti na logovanje na lažnu mrežu.

    6.Izaberite mrežu sa dvofaktorskim logovanjem

    Mreža koja ne zahteva lozinku često je lažna. Ipak, kako biste bili sigurni, birajte onu koja vam pre konektovanja šalje SMS poruku. Na ovaj način mreže štite i sebe i vas od hakera koji prave duplikate Wi-Fi mreža.


    Izvor: Itmagazin.info

  • Saradnja u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti

    Objavljeno 16.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i direktor Instituta društvenih nauka Goran Bašić potpisali su Sporazum o međusobnoj saradnji u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti.

    Sporazum se odnosi na unapređenje mera i programa u oblasti bezbednosti dece u digitalnom okruženju, edukaciju o bezbednosti dece na internetu i prevenciju vršnjačkog nasilja na internetu, zatim na digitalnu inkluziju starijih osoba koja podrazumeva digitalno opismenjavanje u cilju prihvatanja, lakšeg razumevanja i korišćenja  informaciono-komunikacionih tehnologija u svakodnevnom životu, kao i na unapređenje digitalnih kompetencija žena svih starosnih dobi, u cilju smanjenja rodnog jaza u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i društveno i ekonomsko osnaživanje žena i njihovu regionalnu zastupljenost u oblasti informacionog društva.

    Državni sekretar izrazila je očekivanje da će uspostavljena saradnja doneti dodatni kvalitet programima u oblasti razvoja digitalnog društva, ističući da će planirane istraživačke aktivnosti u okviru Sporazuma, doprineti izradi Strategije razvoja digitalnih veština koju Ministarstvo priprema i dati jasne smernice za Akcioni plan.

    „Takođe, istraživanja targetiranih osetljivih grupa, doprineće i radu Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, kao i implementaciji Programa osnaživanja žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija za period od 2019. do 2020. godine, koji je u proceduri usvajanja“, zaključila je Matić.


  • Opasan virus na Google Play prodavnici

    Objavljeno 15.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Više od 100.000 korisnika širom sveta susrelo se sa MobSTSPY malware, nakon što se ovaj virus infiltrirao u Play Store-u. MobSTSPY malware namenjen je Android uređajima i prikuplja informacije o lokaciji korisnika, komunikacione logove, krade fajlove i podatke o njihovim nalozima. Korisnici su se najčešće zarazili virusom putem popularne igre Flappy Bird i aplikacije Flashlight.

    Prve verzije ovih aplikacija bile su bez malicioznog aktivnog koda, sve dok nije postojala dovoljno velika baza korisnika koji su preuzeli aplikacije.

    Google ima vrlo rigoroznu proveru novih aplikacija, ali nakon nekoliko update-a kada aplikacija bude dobro prihvaćena od strane korisnika mnogo lakše dolazi do prolaska maliciozne verzije.

    Nakon instalacije, MobSTSPY preuzima komandni i kontrolni server uređaja, omogućava pristup i prenos SMS poruka, kontakata, svih fajlova, pravljenje screenshot-ova, snimanja zvuka, preuzimanje WhatsApp podataka.

    Phishing napad je drugi način delovanja ovog virusa gde preko lažnih pop-up reklama zahteva od korisnika logovanje na Facebook ili neki drugi nalog. Nakon što korisnik unese svoje korisničko ime i lozinku, logovanje postaje neuspešno, a pop-up nestaje sa preuzetim kredencijalima.

    Po dosadašnjim istraživanjima ovaj malware otkriven je u 196 država od čega je 1/3 žrtava iz Indije. Sve zaražene aplikacije uklonjene su sa Google Play-a.

    Izvor: itmagazin