Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Instagram uvodi promene

    Objavljeno 21.02.2019. u Društvene mreže, Vesti

    Ništa nije važnije od bezbednosti korisnika u svetu društvenih mreža. Proteklih meseci Instagram je došao do zaklјučka da više pažnje mora biti posvećeno bezbednosti najranjivih grupa lјudi na Instagramu.

    Prateći sveobuhvatne provere sa stručnjacima i akademicima, koje se odnose na omladinu, mentalno zdravlјe i prevenciju samoubistava, Instagram je objavio promene koje će se odnositi na pristup sadržaju koji prikazuje samopovređivanje:

    Kakve su to promene?

          1) Neće biti dozvolјeni nikakvi grafički prikazi samopovređivanja, kao što je sečenje, što je prethodno bilo dozvolјeno. Objave koje ohrabruju samoubistvo ili samopovređivanje nikada nisu bile dozvolјene, administratori društvene mreže nastaviće da uklanjaju takav sadržaj kada dobiju prijave.

          2) Instagram neće prikazivati ne grafički sadržaj koji je povezan sa samopovređivanjem – kao što su ožilјci – u pretrazi, haštagovima i tabovima za pretragu i neće ih preporučivati. Ovakvu vrstu sadržaja Instagram neće u potpunosti ukloniti, jer ne želi da izoluje lјude koji su u nevolјi i objavlјuju sadržaj samopovređivanja kao poziv za pomoć.

          3) Instagram želi da podrži lјude kada im je to potrebno – administratori su fokusirani na pribavlјanje resursa za lјude koji traže sadržaj vezan za samopovređivanje i prosleđuju ih organizacijama koje mogu da pomognu.

          4) Saradnja sa stručnjacima kako bi otkrili šta još može biti urađeno, što uklјučuje zamaglјivanje bilo kakvog sadržaja vezanog za samopovređivanje, tako da slike ne budu odmah vidlјive.

    Samopovrećivanje i samoubistvo su složena pitanja i Instagram se oslanja na stručnjake u ovim oblastima kako bi pristup takvom sadržaju bio prilagođen. Do sada je fokus bio na pokušaju da Instagram pomogne pojedincu koji deli svoja iskustva o samopovređivanju. Instagram je dozvolio sadržaj koji prikazuje samopovređivanje, jer stručnjaci imaju stav da to može pomoći lјudima da dobiju neophodnu podršku. Ali Instagram mora da razmotri efekte slika samopovređivanja na druge lјude koji mogu da ih vide, zato je važno, a u isto vreme i teško naći prvu ravnotežu.

    Tokom detalјnih pregleda, stručnjaci zajedno sa Centarom za mentalno zdravlјe potvrdili su da je formiranje bezbednog prostora na internetu od izuzetnog značaja za mlade lјude kako bi mogli da podele svoja iskustva, uklјučujući i samopovređivanje. Oni takođe savetuju da delјenje ove vrste sadržaja često pomaže lјudima da se povežu i pronađu podršku koja može spasiti živote.

    Zaklјučak je da i kada neko u potrazi za pomoć prikazuje samopovređivanje, takav sadržaj izgleda kao poziv ili promocija istog. Zbog toga Instagram više ne dozvolјava objavlјivanje takvih fotografija.

    Izvor: instagram-press.com

  • Internet prevare i socijalni inženjering

    Objavljeno 19.02.2019. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže, Opasnosti, Vesti

    Dobro poznati negativni termini kao što su manipulacija, nagovaranje i uticaj, često se sreću i u krugovima internet bezbednosti. Svi ti negativni termini u svetu interneta, mogu se grupisati i nazvati socijalnim inženjeringom.

    Socijalni inženjering je pojava koja se javlјa u kliničkoj psihologiji, marketingu, prodaji. Predstavlјa ceo proces koji ne mora biti negativna pojava, ali zavisi od krajnjih cilјeva, u većini slučajeva donosi korist akteru, a štetu žrtvi.

    Vrste napada

    Sajber kriminalci uvek koriste neku od tehnika socijalnog inženjeringa kako bi prevarili žrtvu i došli do poverlјivih informacija.

    • Baiting

    Obično se izvršava preko USB ili sličnog uređaja do koga žrtva dođe i kada ga poveže na svoj računar preuzima malver.

    • Phishing

    Predstavlјa najstariji način napada, ali i najuspešniji. Zasniva se u zastrašivanju žrtve, obično tako što napadač zahteva da žrtva uradi nešto u kratkom vremenskom roku, najčešće kada je cilј doći do bankovnog računa. Jedan od načina je i slanje mail-a žrtvi od kolege sa posla u kome se traže korisničko ime i lozinka za pristup sistemu na kome rade ili mail-ovi koji nude ogromne popuste za određene proizvode.

    • Hakovanje mail-a i spamovanje kontakata

    Korisnici u većini slučajeva ne sumnjaju u poruke koje dobiju od svojih prijatelјa. Iz tih razloga napadači dolaze do kredencijala za mail adresu i tada imaju pristup kontaktima kojima šalјu poruke koje sadrže malvere.

    • Pretexting

    Predstavlјa prevaru koja se zasniva na dobro razrađenom scenariju neke tužne priče gde je navodnoj žrtvi potreban novac da ostvari neki cilј ili se vrati iz strane zemlјe i sl. Napadač se pretvara da je neko ko je ugrožen nadajući se da će mu žrtva pomoći.

    • Quid pro quo (usluga za uslugu)

    Prevara koja žrtvama nudi skupe poklone ili popuste do kojih se dolazi nakon što žrtve pošalјu svoje podatke.

    • Vishing

    Vrsta phishing-a koja se izvodi tako što napadač telefonom kontaktira žrtvu i predstavlјa se kao neko od saradnika, bankara ili poslovnih partnera i kroz razgovor potvrđuje identitet žrtve ili dolazi do ličnih informacija.

    • Smishing

    Vrsta phishing-a koja se izvodi preko SMS poruke koja zahteva podatke žrtve. Ljudi u većini slučajeva proveravaju verodostojnost SMS poruka što nije slučaj sa mail porukama u kome mogu naići na dosta linkova koji sadrže viruse.

    Socijalni inženjering nekada obuhvata samo jednu vrstu napada, a nekada je to kompleksiji zahvat kada su žrtve kompanije.

    • Hunting

    Predstavlјa kombinaciju više vrsta napada kao što su phishing, baiting i hakovanje, a sve u cilјu prikuplјanja što više informacija od žrtve.

    • Farming

    Vrsta prevare koja je dugotrajna i uklјučuje analizu profila žrtava na društvenim mrežama, na osnovu informacija kreira se način pristupa žrtvi. Obično uklјučuje i pretexting jer je cilј biti što duže u kontaktu sa žrtvom kako bi napadači došli do što više informacija.

    Jedina odbrana od socijalnog inženjeringa jeste edukacija i stalno prisutna svest o opasnostima koje se nalaze svuda oko nas i to da i mi vrlo lako možemo postati žrtva.

    Izvor: it-klinika.rs

  • Dogovoreno potpisivanje Regionalnog sporazuma o romingu

    Objavljeno 18.02.2019. u Vesti

    Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da je na Ministarskom radnom ručku u Skoplјu dogovoreno da će Regionalni sporazum o romingu zemalјa Zapadnog Balkana, biti potpisan u aprilu, na predstojećem drugom Digitalnom samitu Zapadnog Balkana u Beogradu.

    „Republika Srbija je posvećena učešću sa drugim partnerima na Zapadnom Balkanu u pripremama za evropske integracije i jedan od važnih koraka jeste snižavanje cena rominga“, izjavila je državna sekretarka, ističući da regionalno povezivanje podstiče razvoj digitalne ekonomije i društva i doprinosi približavanju Jedinstvenom digitalnom tržištu EU.

    Ona je podsetila da je tekst Nacrta Sporazuma o smanjenju cena usluga rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama u regionu Zapadnog Balkana, usaglašen i da definiše, između ostalog, regulisanje maloprodajnih i veleprodajnih cena.

    Na skupu u Skoplјu u organizaciji Ministarstva za informaciono društvo i administraciju Republike Severne Makedonije, učestvovali su, pored srpske delegacije i predstavnika zemlјe domaćina, i ministri, državni sekretari i pomoćnici i zamenici ministara Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije i Grčke, kao i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu i evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Marija Gabrijel.

    Teme sastanka bile su osim novog regionalnog sporazuma o romingu, takođe i regionalni razvoj i istraživanje klauda, uklјučujući elektronske potpise, kao i saradnja u oblasti sajber bezbednosti. Najavlјeno je osnivanje regionalnih trening centara za informacionu bezbednost, uzimajući u obzir kapacitete zemalјa u regionu. 

    Ministar informacionog društva i administracije Severne Makedonije, Damjan Mančevski, izrazio je mogućnost potpisivanja i Sporazuma o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja između Srbije i Makedonije na predstojećem Samitu u Beogradu. Sporazumom je predviđeno da kvalifikovane usluge od poverenja imaju jednako pravno dejstvo u zemlјama potpisnicama, čime se omogućava olakšano, sigurnije i masovnije elektronsko poslovanje između tih zemalјa.

    Učesnici ministarskog sastanka u Skoplјu prisustvovali su i otvaranju poslovno-tehnološkog akceleratora za mlade preduzetnike i inovatore i promociji Naučno-tehnološkog parka, u Centru za tehnološki transfer i inovacije INNOFEIT. Ovom prilikom, Marija Gabriel, komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Evropske komisije, potvrdila je da očekuje da će Regionalni sporazum o romingu biti potpisan na Digitalnom samitu Zapadnog Balkana koji se održava 4. i 5. aprila u Beogradu, ističući posvećenost Evropske komisije regionalnom povezivanju i podršci evropskim integracijama. 

  • Lekari upozoravaju: Duštvenim mrežama profit postaje važniji od dece

    Objavljeno 14.02.2019. u Opasnosti, Vesti

    Tim vrhunskih lekara, na čelu sa profesorkom Dame Sally Davies, objavio je niz saveta na temu kako društveni mediji utiču na mentalno zdravlјe dece.

    Profesorka Sally sugeriše da je vreme da društvene medijske kompanije počnu sa  kontrolom svog sadržaja. Ukoliko sadržaj ne bude kontrolisan, neophodno je da države uvedu strožije zakone na tu temu.  

    Priznati lekari Velike Britanije savetuju da se oformi  deo „preventivnog pristupa“ od strane zvaničnika, prateći uticaj ekrana i društvenih medija na decu i mlade.

    U prilog ovom upozorenju govore i brojni primeri, jedan od njih je devojčica koja je izvršila samoubistvo sa 16 godina, njeni roditelјi su tek posle saznali da je bila član online grupe koja poziva na samoubistvo i samopovređivanje.

    Vodič koji su objavili lekari sadrži smernice za roditelјe:

    • Nema mobilnih telefona kada je vreme za spavanje.
    • Držite telefone dalјe od stola kada se ruča i posvetite pažnju deci.
    • Roditelјi ne treba da uče decu da budu srećna kada su njihove slike objavlјene na internetu.
    • Deca treba da prave pauze u vremenu koje provode ispred ekrana.

    Lekara u izveštaju pozvaju tehnološke kompanije da:

    • Uvedu mere za zaštitu dece na internetu putem jasnijih uslova korišćenja.
    • Zahtevaju dokaz da deca imaju godina koliko navode.
    • Dele anonimne podatke naučnih istraživanja koja podstiču bolјe razumevanje posledica izazvanih vremenom koje deca provode ispred ekrana.

    Lekari kažu da još uvek nema dovolјno jasnih načina da se utvrdi koliko je vremena zdravstveno prihvatlјivo da deca budu na internetu, ali roditelјima se savetuje da ograniče deci vreme boravka na mreži kako bi deca ostala zdrava.

    Neka istraživanja pokazuju da postoji veza između korišćenja ekrana tokom dužeg vremenskog perioda i problema sa mentalnim zdravlјem, ali nije moguće utvrditi da li vreme izaziva ove probleme.

    Roditelјi se često ohrabruju da pričaju sa decom o delјenju fotografija i ličnih podataka na internetu kroz primere, ali vrlo često zaborave na to.

    Šta učiniti ako je vama ili nekome koga vi poznajete potrebna pomoć

    • Nikada ne brišite neprikladan sadržaj koji ste dobili, sačuvajte ga kao sliku ekrana zatrebaće vam kao dokaz.
    • Obratite se Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj 19833 ili putem e-maila: bit@mtt.gov.rs , Facebook stranice Pametno&Bezbedno  ( https://www.facebook.com/pametnoibezbedno/)

    Izvor: itv.com

  • Svetski dan radija

    Objavljeno 13.02.2019. u Vesti

    Povodom Svetskog dana radija koji se obeležava 13. februara, na inicijativu UNESKO-a, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da za državu Srbiju obeležavanje ovog dana ima poseban značaj, imajući u vidu dostignuća koja su na polјu razvoja radija dali velikani naše nauke Mihajlo Pupin i Nikola Tesla.

    Ona je ukazala da Ministarstvo priprema Strategiju za prelazak na digitalno emitovanje radijskog programa, čime će biti definisan standard za digitalizaciju radija DAB+ kao u većini evropskih zemalјa, i omogućeno emitovanje 16 radijskih programa na jednoj frekvenciji, sa jednim predajnikom.

    „Digitalizacija radija će biti izvršena tako što će se omogućiti paralelni rad analogne i digitalne mreže, tzv. simulcast, u dužem vremenskom periodu. Na taj način postojeći radio emiteri će moći da nastave sa emitovanjem programa i u analognoj tehnologiji, a slušaoci radija sa FM prijemnicima moći će i dalјe da koriste postojeće radijske prijemnike“, objasnila je državna sekretarka.

    Matić je podsetila da je Javno preduzeće „Emisiona tehnika i veze“, od 26. oktobra 2018. godine počelo sa eksperimentalnim digitalnim emitovanjem radio programa u DAB+ tehnologiji sa emisione lokacija Avala, sa koje se emituju tri programa Radio Beograda.

    Ona je najavila da je do kraja 2019. godine planirano puštanje u rad još sedam predajnika čime bi se realizovala pokrivenost digitalnim radijskim signalom 80% stanovništva i skoro potpuna  pokrivenost autoputeva.

    Svetski dan radija obeležava se u znak sećanja na osnivanje Radio Ujedinjenih nacija 1946. godine. UNESKO je proglasio ovaj dan 2011, što je Skupština UN formalno prihvatila dve godine kasnije, sa cilјem promovisanja radija kao medija koji dopire do najširih slojeva stanovništva, do najudalјenijih zajednica kao i ranjivih grupa, sa specifičnom ulogom u hitnim slučajevima i pomoći u katastrofama.

    U Srbiji se trenutno emituje medijska usluga radija od strane 377 pružalaca medijskih usluga u analognoj tehnici, odnosno FM radio stanica.

  • Ove aplikacije kradu vaše fotografije

    Objavljeno 13.02.2019. u Edukacija, Opasnosti, Vesti

    Do sada je otkriveno da u Play Store-u postoji 29 aplikacija koje prikuplјaju vaše fotografije, a namenjene su ulepšavanju slika. Loša strana aplikacija je prvenstveno ta što često prikazuju neprimerene oglase i prikuplјaju sve fotografije do kojih dođu i skladište ih na svojim serverima. Oglasi koje aplikacije distribuiraju neprimereni su i vrlo često sadrže pornografski sadržaj koji može uticati uznemirujuće na decu.

    Svaki put kada korisnici uklјuče kameru aplikacije i fotografišu se ili samo žele da ulepšaju fotografije, a to su najčešće selfie, sve slike budu sačuvane bez dozvole i koriste se u nepoznate svrhe.

    Ovakve aplikacije izgledaju legalno i vrlo autentično, pa tako nije teško postati žrtva i verovati im. Prvi savet jeste da kada želite da instalirate neku novu aplikaciju, prvo pročitate recenzije i utiske korisnika. Među komentarima uvek će biti nekoliko lažnih koji hvale aplikaciju, ali naći ćete i one koji iskreno pišu i šta su zapazili kao nedostatke. Nakon što saberete da li je više pohvala ili kritika, na vama je da odlučite da li ćete je preuzeti i koristiti.

    Google je uklonio ovih 29 aplikacija iz Play Store-a, ali vrlo lako može da dođe do toga da se pojave slične, zato budite oprezni.

    Spisak uklonjenih aplikacija:

    Pro Camera Beauty, Cartoon Art Photo, Emoji Camera, Artistic effect Filter, Art Editor, Beauty Camera, Selfie Camera Pro, Horizon Beauty Camera, Super Camera, Art Effects for Photo, Awesome Cartoon Art, Art Filter Photo, Cartoon Effect, Art Effect, Photo Editor, Wallpapers HD, Magic Art Filter Photo Editor, Fill Art Photo Editor, ArtFlipPhotoEditing, Art Filter, Cartoon Art Photo, Prizma Photo Effect, Cartoon Art Photo Filter, Art Filter Photo Editor, Pixture, Art Effect, Photo Art Effect, Cartoon Photo Filter.

    Izvor: itvesti.info

  • U Srbiji dostupna nova YouTube Kids aplikacija

    Objavljeno 08.02.2019. u Vesti

    YouTube Kids je nova aplikacija koja daje mnogo veću kontrolu nad sadržajem koji deca gledaju kao i nad vremenom koje mogu provesti uz aplikaciju.

    YouTube Kids je od 25. januara dostupna svim korisnicima Google Play prodavnice (YouTube Kids link).

    Ova aplikacija je važna zbog kontrole sadržaja, vremena koje deca provode na aplikaciji, pretraga koje deca vrše i smanjenja sadržaja koji nije pimeren dečijem uzrastu.

    Sadržaj koji je prilagođen dečijem uzrastu roditelјi mogu dodatno prilagoditi tako što će uneti predloge za smanjenje i zabranu gledanja. Roditelјi mogu aplikaciju zaštititi i lozinkom, kako bi podešavanja koja su prethodno uneli zadržali za sebe. Takođe, imaju mogućnost i da ograniče vreme pregleda u aplikaciji i ako žele da se gledanje nastavi, potrebno je da unesu svoju lozinku.

    Kada prvi put instaliraju aplikaciju, roditelјi imaju mogućnost da kreiraju profile dece, prate istoriju pregleda, ograniče vreme koje dete provodi na aplikaciji, prijavi neprikladne video snimke, blokiraju odrećene profile i video snimke, ograniče detetu pretragu i da odobre da se izabrani sadržaj češće učitava.

    Aplikacija ima u svojoj bazi edukativne video materijale prilagođene deci različitog uzrasta.

    Dizajn aplikacije je prilagođen deci. Ima krupne delove menija, lako je razumlјiv, ali nije dostupan na ćirilici.

    Ova aplikacija svakako nije savršena i moguće je da će dete tu i tamo videti i neki video, koji neće biti po ukusu svih roditelјa. Takođe, mešaće se sadržaj na našem i stranim jezicima i neki video materijali neće biti u potpunosti u saglasnosti sa interesovanjima deteta, ali je dobar početak da im se onemogući praćenje na primer nekih jutubera koji nisu poučni ni zanimlјivi, i drugih loših sadržaja na YouTube mreži. 

    Što više budete koristili aplikaciju i pomagali u oceni sadržaja ili njegovom blokiranju, naša deca će biti bezbednija na internetu, a YouTube Kids bolјa aplikacija.

    Izvor: mondo.rs

  • Šta obavezno morate učiniti kako biste zaštitili svoju privatnost u Google Chrome pretraživaču

    Objavljeno 07.02.2019. u Saveti, Vesti

    Ukoliko želite bezbedno da surfujete internetom i da sprečite da neko sakuplјa podatke o vama, primenite sledeće savete u vezi sa Google Chrome pretraživačem.

    Isklјučite ove postavke u okviru naprednih opcija

    Google ima nekoliko funkcija ugrađenih u Chrome koji služe kako bi pobolјšale pretraživanje, ali one ujedno kompaniji Google šalјu i podatke o vama, npr: šta pretražujete, koje ste veb stranice posetili, da li koristite Google pretraživač…

    Ako ne želite da delite takve podatke s Google-om, otvorite podešavanja a zatim u kategoriji Privatnost i bezbednost isklјučite sledeće opcije:

    • Koristi uslugu za predviđanje da bi se upotpunili termini za pretragu i URL adrese otkucane  u traci za adresu;
    • Koristite uslugu predviđanja da biste brže učitavali stranice;
    • Koristi veb uslugu za pomoć u rešavanju grešaka pri navigaciji;
    • Pomozite nam da pobolјšamo Bezbedno pregledanje;
    • Automatski šalјi Google-u statističke podatke o korišćenju i izveštaje o otkazivanju;
    • Koristi veb uslugu za lakše otklanjanje pravopisnih grešaka. 

    Uklјučite funkcije Safe Browsing Do Not Track

    U kategoriji Privatnost i bezbednost postoje opcije koje treba uklјučiti. Svakako to učinite sa opcijom Bezbedno pregledanje, jer ona može sprečiti zarazu zlonamernim softverom, kao i otvaranje veb sajtova koji nisu bezbedni. Isto važi i za opciju „Ne prati“, koja će onemogućiti veb sajtovima da vas prate.



    Isklјučite ili enkriptujte sinhronizaciju podataka

     

    Ne morate da čuvate sve što radite online. Ukoliko uklјučite sinhronizaciju, omogući ćete pristup Google-u i onim podacima koji su bili sačuvani samo kod vas na računaru. Sinhronizaciju možete isklјučiti tako što ćete otvoriti karticu Osobe, pa Sinhronizacija i odabrati odgovarajuće kategorije.

    Koristite više uređaja odjednom, pa vam je sinhronizacija korisna? U tom slučaju barem enkriptujte podatke koje sinhronizujete. Potrebno je da osmislite lozinku koju ćete potom uneti na svaki uređaj kojeg želite da sinhronizujete. Nemojte koristiti istu lozinku kao i za vaš korisnički račun pri Google. I nemojte je zaboraviti, jer vam u tom slučaju Google ne može pomoći da je vratite.

    Isklјučite praćenje lokacije

     

    Chrome će vas pitati da li dozvolјavate veb sajtu da prati lokacije. Pretraživač će čuvati spisak svih sajtova za koje ste dali ili uskratili dozvolu. Naravno, možete surfovati internetom i ako blokirate tu funkciju. Praćenje lokacije možete isklјučiti ako otvoriti Privatnost i bezbednost, zatim Podešavanje sadržaja pa Lokacija.

    Nemojte čuvati adrese i načine plaćanja

    Chrome će vam ponuditi mogućnost čuvanja vaše adrese, broja telefona, načina plaćanja i sličnih podataka kao ih ne biste morali stalno iznova unositi u obrasce online. Iako bi vam to olakšalo život, nemojte to raditi jer rizikujete da do osetlјivih ličnih podataka dođu zlonamerne osobe što može dovesti do neželјenih posledica. Dozvolu možete ukinuti ako otvorite Automatsko popunjavanje pa Adrese i drugo. Čuvanje podataka s kreditnih kartica možete onemogućiti u delu gde je Automatsko popunjavanje i opcija Načini plaćanja.

    Ograničite internet kolačiće – cookies

     

    Vaš pretraživač čuva internet kolačiće kako bi skratio učitavanje stranica ili automatizovao određene postupke. Sajtovi ih često koriste kako bi pratili vaše ponašanje i prikuplјene podatke prodavali oglašivačima, pa iz tog razloga njihovo delovanje treba ograničiti.

    Otvorite u podešavanjima Privatnost i bezbednost pa Podešavanja sadržaja i zatim Kolačići: Uklјučite Blokiraj kolačiće treće strane. Takođe, možete uklјučiti Zadrži lokalne podatke samo dok ne zatvorim pregledač, ali imajte na umu kako ćete se u tom slučaju iznova prijavlјivati svaki put kad pokrenete Chrome.

    Promenite početni internet pretraživač

     

    Po početnim postavkama Chrome-ov glavni internet pretraživač je Google. Možete ga zameniti nekim drugim koji vas ne prati uopšte ili barem prikuplјa i čuva manje podataka o vama. Otvorite u podešavanjima opcije za Pretraživač i opcije Upravlјaj pretraživačima gde možete promeniti podrazumevani pretraživač ali takođe možete isklјučiti Google Assistanta, ako ga vaš računar podržava.

    Izvor: tportal.hr

  • Dan bezbednog interneta 2019: Evropska komisija predstavila sledeće korake za povećanje bezbednosti dece na internetu

    Objavljeno 07.02.2019. u Digitalna bezbednost, Vesti

    Evropska komisija je osnovala novu Ekspertsku grupu za sigurniji internet za decu, koja će pomoći poboljšanju koordinacije i saradnje između država članica EU i predložiti konkretne mere koje se mogu preduzeti kako bi se deca zaštitila na internetu. Prvi sastanak ekspertske grupe biće održan u Briselu 6. marta 2019. godine.

    Grupa, sastavljena od predstavnika država članica EU, Islanda i Norveške, raspravlja će o brojnim temama, od toga kako zaštititi decu od pristupa neprikladnim sadržajima - na primer uvodeći restrikciju sadržaja na osnovu dečijeg uzrasta i uvođenjem roditeljske kontrole - do toga kako izbeći neadekvatne videove onlajn oglašavanja usmerene na decu.

    Osvni cilj grupe je da omogući razmenu primera dobre prakse između država članica o tome kako implementirati neke od posebnih odredbi koje se odnose na maloletnike u postojećim pravnim aktima. To uključuje i mere za zaštitu maloletnika od štetnog sadržaja u okviru Direktive o audiovizualnim medijskim uslugama (AVMSD) i pravila o obaveznom pristanku roditelja za pristup podacima o deci obuhvaćenim Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR).

        „Zadovoljstvo mi je da najavim stvaranje ekspertske grupe danas, na Dan bezbednog interneta 2019. Na ovaj dan, više nego ikada, fokusiramo se na načine za poboljšanje upotrebe digitalnih tehnologija, posebno među decom i mladima. Ovogodišnji slogan „Zajedno za bolji internet“ je ujedno i podsetnik da nijedna zemlja ili organizacija ne može samostalno delovati kada je u pitanju bezbednost na internetu. Koordinacija i saradnja između država članica jednako je važna kao i posao koji će one uraditi na predlaganju konkretnih akcija”, rekla je evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Marija Gabrijel.

    Savez za bolju zaštitu maloletnika na internetu


    Zajednički rad je oduvek bio od ključnog značaja za pristup Evropske komisije bezebdnosti na internetu. Na Dan bezebdnog interneta 2017. formirana je Alijansa za bolju zaštitu maloletnika na internetu, platforma za samoregulaciju, sastavljena od gotovo 40 ključnih članova, koji uključuju vdeće medije i IKT kompanije i proizvođače uređaja do organizacija civilnog društva i UNICEF-a. Nezavisna studija je analizirala rad Alijanse u prvih 18 meseci rada od njenog osnivanja, pokazujući da se izbor i kvalitet njenih članova čini posebno efikasnim sredstvom za rešavanje pitanja bezebdnosti na internetu.

    Komisija je objavila i rezultate kampanje #SaferInternet4EU o sigurnosti na internetu, medijskoj pismenosti i sajber-kulturi, koja je trajala većim delom 2018. godine. Brojke pokazuju da je u obeleževanju prošlogodišnjeg Dana bezbednog interneta učestvovalo oko 15.500 škola i skoro 10.000 organizacija, dok je tokom cele godine obuhvaćeno skoro 30 miliona građana EU ovom inicijativom. Tom prilikom im je obezbeđeno 1.800 novih resursa koji se bave temama kao što su lažne vesti, zlostavljanje na internetu, narušavanje privatnost, gruming, sekting i pravilno ponašanje na internetu.

  • Zajedno za bolji internet

    Objavljeno 05.02.2019. u Digitalna bezbednost

    Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da rezultati novijih istraživanja o upotrebi novih tehnologija kod dece i mladih, kao i podaci o zloupotrebi i ugrožavanju dece onlajn, potvrđuju potrebu za sistemskim rešavanjem problema bezbednosti najmlađe populacije na internetu, koje to Ministarstvo sprovodi u poslednjih nekoliko godina.

    Na konferenciji povodom Dana bezbednog interneta – „Zajedno za bolji internet“, ona je podsetila da je Ministarstvo na osnovu Uredbe o bezbednosti i zaštiti dece na internetu, 27. februar 2016. uspostavilo Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji je do sada imao preko sedam hiljada poziva građana i registrovao 155 predmeta težih slučajeva onlajn ugrožavanja maloletnika.

    „Ovaj Centar je prvi, i za sada jedini institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, uz saradnju sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, MUP-om, Ministarstvom prosvete, Centrima za socijalni rad i domovima zdravlja“, istakla je Matić.

    Ona je dodala da edukatori Centra pored telefonske i onlajn edukacije drže predavanja širom Srbije, na kojima je do sada prisustvovalo više od 11.000 učenika i 3.800 roditelja.

    Državna sekretarka je navela da prema istraživanjima koja su sprovedena u Vojvodini, 94% mladih od 14 do 17 godina ima profil na društvenim mrežama, kao i da kod samo 23% mladih roditelji kontrolišu njihovo vreme na računaru, odnosno kod 16% mobilne telefone.

    Ona je takođe upozorila na alarmantne podatke iz poslednjeg godišnjeg izveštaja britanske Fondacije Internet Voč: „Primetno je znatno povećanje stope seksualnog onlajn zlostavljanja dece. Broj potvrđenih URL adresa za seksualno zlostavljanje dece porastao je za 37%, broj sadržaja koji uključuje silovanje i seksualno mučenje dece, povećao se sa 28% na 33%, a broj brendiranih sajtova za seksualno zlostavljanje dece porastao je za čak 112%“.

    Matić je poručila svim građanima, a posebno deci i roditeljima, da prijave svaki slučaj štetnog sadržaja ili sumnjive komunikacije Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, besplatnim pozivom na broj telefona 19833 ili putem portala www.pametnoibezbedno.gov.rs, kao i da u tom slučaju snime i sačuvaju dokaze o zloupotrebi,

    „Ključ jačanja zaštite dece u onlajn prostoru je podizanje digitalnih veština kod dece i razvoj njihovog kritičkog razmišljanja, odnosno kritičkog primanja sadržaja, pre svega kroz modernizaciju obrazovanja i digitalizaciju obrazovnog procesa“, zaključila je Matić.  

    Dan bezbednog interneta ustanovljen je 2004. godine i obeležava se pod pokroviteljstvom Insafe mreže u 140 zemalja širom sveta, ove godine pod sloganom „Zajedno za bolji internet“. Na konferenciji u Palati Srbije, u organizaciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, učestvovali su brojni predstavnici institucija i nevladinih organizacija, koji su govorili na teme „Uloga obrazovanja u razvoju digitalne pismenosti i bezbednosti (vršnjačko nasilje putem interneta- sajberbuling)“, „Prekomerna upotreba interneta, video igrica i uticaj društvenih mreža na decu i mlade“ i „Institucionalna i civilna borba protiv opasnosti koje vrebaju na internetu“.