Друштвене мреже у својим правилима коришћења јасно наводе да деца млађа од 13 година не би требало да имају самосталне профиле, са циљем заштите њихове приватности и безбедности. Ипак, у пракси се ово правило често занемарује, па све више деце већ у најранијем школском узрасту користи друштвене мреже, неретко без знања родитеља. Оваква појава постаје све учесталија и носи бројне ризике које деца не умеју да препознају.
Деца млађа од 13 година још увек немају довољно развијене когнитивне и емоционалне капацитете да разумеју последице свог понашања у дигиталном простору. Она често не праве разлику између приватног и јавног, нити схватају да једном објављен садржај може остати трајно доступан. Недостатак искуства и критичког размишљања чини их посебно рањивима на манипулацију, обмане и различите облике онлајн насиља.
Друштвене мреже представљају окружење у којем су деца изложена непримереним садржајима, говору мржње, вршњачком насиљу и притисцима да се уклопе у нереалне стандарде. Контакт са непознатим особама може довести до озбиљних безбедносних ризика, јер деца често нису у стању да препознају злонамерне намере. Поред тога, деца могу несвесно делити личне податке, фотографије или информације које се касније могу злоупотребити.
Иако деца често брзо савладавају техничке аспекте коришћења апликација, то не значи да знају како да их користе одговорно и безбедно. Многа деца не разумеју значај подешавања приватности, нити последице прекомерног дељења садржаја. Чест је и лажан осећај контроле, односно уверење да се све што се дешава на њиховом профилу може лако управљати или обрисати.
Посебан проблем представља могућност развијања зависничког понашања. Стална потреба за пажњом, лајковима и потврдом других може негативно утицати на самопоуздање детета и довести до повлачења из реалног света. Деца могу развити нереалну слику о себи и другима, стварајући виртуелни идентитет који није у складу са стварним животом. Дуготрајна изложеност идеализованим приказима живота може изазвати осећај незадовољства, мање вредности и емоционалне несигурности.
Закључак
Иако друштвене мреже могу имати и позитивне аспекте, оне нису прилагођене развојним потребама деце млађе од 13 година. Само постојање правила о старосној граници није довољно уколико изостане активна улога родитеља и образовних институција. Неопходно је да родитељи буду информисани, укључени и спремни да разговарају са децом о ризицима и одговорном понашању на интернету. Едукација и постепено увођење деце у дигитални свет кључни су кораци ка њиховој безбедности и заштити деце од потенцијалних опасности дигиталног доба.
