Последњих година интернет зависност постаје један од озбиљнијих изазова савременог друштва, нарочито када су у питању деца и млади. Након што је Светска здравствена организација компулсивно играње видео-игара препознала као ментални поремећај, пажња јавности додатно је усмерена на последице прекомерне употребе дигиталних технологија. Све чешће се примећује да деца највећи осећај задовољства проналазе искључиво уз екране мобилних телефона, рачунара и таблета, док реални свет остаје у другом плану.
Интернет зависност се не односи само на дуго време проведено онлине, већ представља стање у коме дигиталне активности постају централни део живота, потискујући школу, породицу, пријатеље и друге обавезе. Иако се често наводи да вишесатно коришћење интернета може указивати на проблем, пресудни показатељи су промене у понашању – раздражљивост, нервоза, пад успеха у школи, повлачење у себе, поремећај сна, као и физички проблеми попут болова у кичми, сметњи са видом и повећања телесне тежине. Дуготрајна везаност за виртуелни свет може озбиљно угрозити емоционални и социјални развој детета.
Деца и млади, посебно ученици основних школа у Србији, све чешће беже у дигитални простор како би избегли реалне проблеме, притиске и несигурности. Виртуелни свет им нуди илузију савршенства и прихваћености, али често води ка још већој изолацији и удаљавању од стварног живота.
Превенција интернет зависности почиње у породици. Родитељи имају кључну улогу у постављању јасних правила о времену и садржају који се користе, али и у неговању отворене комуникације са децом. Квалитетно заједничко време, подстицање спортских и креативних активности, као и лични пример родитеља у коришћењу технологије, представљају најважније кораке ка здравом односу детета према дигиталном свету.
