Интернет је деци и младима отворио свет знања, комуникације, забаве и нових могућности. Ипак, исти простор који може да подстиче учење и креативност све чешће постаје место на којем се ризична понашања представљају као нешто нормално, забавно и безазлено. Само неколико кликова дели дете од садржаја који промовишу клађење, коцкање, прекомерно играње видео-игара, конзумирање алкохола, никотинских производа и других облика понашања који могу довести до зависности.
На интернету пут до зависности често не почиње јасним позивом да се учини нешто опасно. Почиње кратким видео-снимком, рекламом, препоруком инфлуенсера, изазовом или обећањем брзе зараде и узбуђења. Управо у томе лежи дигитална замка: ризик је упакован у хумор, забаву, популарност и осећај припадности групи.
Посебно је забрињавајуће то што деца и млади често не препознају да су изложени манипулацији. Када се коцкање приказује као игра, никотински производи као део „кул“ имиџа, а непрестано играње игрица као доказ вештине и статуса међу вршњацима, граница између забаве и ризика постаје све нејаснија. Алгоритми додатно појачавају проблем јер детету изнова нуде сличан садржај, стварајући утисак да је такво понашање широко прихваћено и безопасно.
Зато је важно да одрасли не потцењују утицај дигиталног окружења на понашање деце и младих. Разговор, едукација, критичко размишљање и јасне границе нису забрана интернета, већ заштита детета у простору у којем ризици често нису видљиви на први поглед. Деци је потребно објаснити да није све што је популарно уједно и добро, да лака зарада на интернету често има високу цену и да прави избори почињу онда када умеју да препознају замку пре него што у њу уђу.
