Šerenting (sharenting)

1. Da li znate šta je „šerenting“ (eng. sharenting)?
   To je pojam koji je nastao spajanjem dve reči iz engleskog jezika – „share“ što znači deliti i „parent“ što znači roditelj, a odnosi se na roditelje koji objavljuju previše slika i video – snimaka svoje dece na društvenim mrežama.

Neki roditelji žele da sa svojim online prijateljima podele koliko su zapravo ponosni na svoju decu i da se pohvale koliko su ona pametna i talentovana. To rade iz dobre namere ali to nije uvek dobra odluka. Roditelji na taj način stvaraju reputaciju svoje dece na internetu od najranijih perioda života, ali većina dece ne želi da drugi ljudi vide njihove slike i snimke koje su njihovi roditelji objavili.

Tema šerentinga je postala prilično ozbiljna. U slučaju kada roditelji objavljuju previše informacija o svojoj dece na internetu javljaju se neka od sledećih pitanja:

–Pitanje sigurnosti: Ako je identitet dece otkriven putem interneta, time se dete izlaže riziku da mu identitet bude ukraden i bezbednost ugrožena. Roditelji su mišljenja da se to njihovom detetu neće desiti. Realnost je zapravo drugačija i zloupotrebe se sve češće dešavaju.

–Pravna pitanja: U budućnosti roditelji se mogu suočavati sa svim vrstama pravnih pitanja ukoliko ne dobiju pristanak svoje dece za objavljivanje sadržaja na kojima se ona nalaze. Devojka koja je napunila 18 godina tužila je svoje roditelje jer su objavili sliku dok je ona još bila beba, a ona nije pristala da slika bude postavljena i time bila izložena zloupotrebi na internetu.

–Digitalni narcizam: Objavljivanjem previše sadržaja koji se tiču uspeha deteta ili nečeg drugog što je dete postiglo, roditelji stiču utisak da ne rade ništa loše. Zapravo to nije dobro za decu a ni za roditelje. Samopouzdanje roditelja ne bi trebalo da se gradi na osnovu postignuća deteta.

Kako da roditelji naprave balans između toga šta je u redu da objave na svojim profilima, a šta je ono što bi ipak trebalo da zadrže za sebe? Sa pojavom blogera i influensera, mnogo roditelja zarađuje novac tako što objavljuju sadržaje na raznim medijskim platformama čiji su glavni akteri njihova deca.

„Daduniversity “ je mišljenja da negativni efekti nadmašuju pozitivne kada se radi o postavljanju sadržaja iz privatnog života deteta. Roditelji bi trebalo da zastanu, razmisle i postave sebi sledeća pitanja pre nego što sledeći put objave nešto o svom detetu na društvenim mrežama:

–Kakvu sliku stvaram o svom detetu na internetu?

–Kako druge osobe vide moje dete?

–Da li će se možda stideti zbog ovoga u budućnosti?

-Da li taj podatak može predstavljati informaciju za pedofile koji to mogu iskoristiti da stupe u kontakt sa detetom?

Postovi su digitalne tetovaže. Oni su trajni i gubite kontrolu kada ih objavite. Roditelji moraju biti svesni kako bi taj sadržaj mogao uticati na život deteta na bilo koji način u budućnosti.

• Da li znate šta je „šerenting“ (eng. sharenting)?
  To je pojam koji je nastao spajanjem dve reči iz engleskog jezika – „share“ što znači deliti i „parent“ što znači roditelj, a odnosi se na roditelje koji objavljuju previše slika i video – snimaka svoje dece na društvenim mrežama.

Neki roditelji žele da sa svojim online prijateljima podele koliko su zapravo ponosni na svoju decu i da se pohvale koliko su ona pametna i talentovana. To rade iz dobre namere ali to nije uvek dobra odluka. Roditelji na taj način stvaraju reputaciju svoje dece na internetu od najranijih perioda života, ali većina dece ne želi da drugi ljudi vide njihove slike i snimke koje su njihovi roditelji objavili. 

Tema šerentinga je postala prilično ozbiljna. U slučaju kada roditelji objavljuju previše informacija o svojoj dece na internetu javljaju se neka od sledećih pitanja:

–Pitanje sigurnosti: Ako je identitet dece otkriven putem interneta, time se dete izlaže riziku da mu identitet bude ukraden i bezbednost ugrožena. Roditelji su mišljenja da se to njihovom detetu neće desiti. Realnost je zapravo drugačija i zloupotrebe se sve češće dešavaju.

–Pravna pitanja: U budućnosti roditelji se mogu suočavati sa svim vrstama pravnih pitanja ukoliko ne dobiju pristanak svoje dece za objavljivanje sadržaja na kojima se ona nalaze. Devojka koja je napunila 18 godina tužila je svoje roditelje jer su objavili sliku dok je ona još bila beba, a ona nije pristala da slika bude postavljena i time bila izložena zloupotrebi na internetu.

–Digitalni narcizam: Objavljivanjem previše sadržaja koji se tiču uspeha deteta ili nečeg drugog što je dete postiglo, roditelji stiču utisak da ne rade ništa loše. Zapravo to nije dobro za decu a ni za roditelje. Samopouzdanje roditelja ne bi trebalo da se gradi na osnovu postignuća deteta.

Kako da roditelji naprave balans između toga šta je u redu da objave na svojim profilima, a šta je ono što bi ipak trebalo da zadrže za sebe? Sa pojavom blogera i influensera, mnogo roditelja zarađuje novac tako što objavljuju sadržaje na raznim medijskim platformama čiji su glavni akteri njihova deca.

„Daduniversity“ je mišljenja da negativni efekti nadmašuju pozitivne kada se radi o postavljanju sadržaja iz privatnog života deteta. Roditelji bi trebalo da zastanu, razmisle i postave sebi sledeća pitanja pre nego što sledeći put objave nešto o svom detetu na društvenim mrežama:

–Kakvu sliku stvaram o svom detetu na internetu?

–Kako druge osobe vide moje dete?

–Da li će se možda stideti zbog ovoga u budućnosti?

-Da li taj podatak može predstavljati informaciju za pedofile koji to mogu iskoristiti da stupe u kontakt sa detetom?

Postovi su digitalne tetovaže. Oni su trajni i gubite kontrolu kada ih objavite. Roditelji moraju biti svesni kako bi taj sadržaj mogao uticati na život deteta na bilo koji način u budućnosti